Meizu MX5

Ove godine, po drugi put imamo prilike da se družimo sa pametnim mobilnim telefonom kineske kompanije Meizu. Ne, Kinezi nisu počeli da izbacuju nove modele brzinom kojom štancuju nove količine jeftine robe koju zapadna društva gutaju, već je za razliku od prethodnog modela, koji je na naše tržište došao 6 meseci nakon svetske premijere, novi MX5 pristigao znatno brže. To je očigledan znak da ga domaći uvoznici smatraju dovoljno interesantnim za naše tržište, a uzevši u obzir dobar odnos cene i performansi prethodnog modela, stavke koji se kod nas generalno uvek najviše cene, to i ne čudi.

Dizajn veoma sličan iPhone modelima prisutan je i kod MX5, a kompanija Meizu se ne trudi previše da to sakrije. Nema više metalnog rama ispraćenog plastičnim leđima, već je ovom prilikom kompletno telo uređaja izrađeno iz jednog komada metala – takozvani unibody dizajn koji po pravilu ostavlja utisak čvrstine i pouzdanosti. Pozadina telefona neodoljivo podseća na iPhone 6, uključujući i naglašene ivice koje dele ravnu i zaobljenu površinu leđa, ali su za razliku od Apple modela nešto više izražene i daleko oštrije pod rukom. Jasno je da završnoj obradi, koja je relativno dobra, fali ta nijansa koja bi pomogla da se Meizu MX5 stavi u isti koš sa najskupljim modelima poznatijih brendova. Trikova koji bi vizuelno smanjili debljinu telefona ovom prilikom nema, ali kako je novi model debljine 7,6 mm za njima nema ni potrebe. Što je još bitnije, telefon daleko sigurnije leži u ruci i nećete kao u slučaju prethodnika imati osećaj da će lako iskliznuti. Ekran je sa čudnih 5,36 inča narastao na daleko popularnijih 5,5 u klasičnom odnosu stranica od 16:9, što u neku ruku umanjuje estetsku specifičnost koju je prošlogodišnji model imao. Fantastični AMOLED ekran zaštićen Gorilla Glass 3 staklom je prisutan i ovde, Full HD rezolucija garantuje veoma oštru sliku, a kontrast i jarke boje se podrazumevaju. Iznenadilo nas je da sve specifikacije nisu zapravo pomak na bolje – MX4 se sa 450 cd/m2 mogao pohvaliti jednim od najbolje osvetljenih ekrana dostupnih na tržištu, dok MX5 nudi prosečnih 350 cd/m2, što je, iako zapravo predstavlja jako dobar nivo osvetljenja, ipak osetno slabije i manje pogodno za korišćenje na suncu. Kapacitivni Home taster je iz kruga prerastao u fizičko dugme koje ima tri funkcije – ukoliko naslonite prst na njega bez pritiska vratićete se korak unazad, pritisak dugmeta vraća na početni ekran, a taster ujedno služi i kao skener otiska prsta. Zasmetao nam je kvalitet samog tastera, iako skeniranje otiska i vraćanje korak unazad rade besprekorno. Međutim, hod je čudan i deluje prilično klimavo na pritisak. Nešto blaža ali opet slična situacija je i sa tasterom za uključivanje uređaja, prosto nedostaje nešto čvrstine i otpora ispod prsta. Unibody dizajn po pravilu podrazumeva fiksna leđa što je i ovde slučaj, SIM kartica se smešta u pomični držač smešten u slot sa strane telefona, a interesantno je rešenje koje podrazumeva korišćenje 2 nano SIM kartice u njemu, obe sposobne da rade u 4G režimu.

Hardverska podloga unutar uređaja je osvežena. Osnova sistema je 64-bitna MediaTek Helio X10 platforma koja podrazumeva svih osam jezgara u Cortex A-53 izdanju naspram 4 + 4 konfiguracije u prošlogodišnjem modelu. Memorijski kontroler je predviđen za rad sa LDDR3 memorijom koje ovde ima 3 GB, a performanse samog SoC-a u sintetičkim testovima su u rangu Snapdragon 810 modela. Najveća mana je grafički deo za koji je iskorišćen nešto slabiji PowerVR G6200 GPU, pre namenjen uređaju niže srednje klase nego onom koji je predviđen da bude nešto jeftinija konkurencija najskupljim modelima. U realnom radu situacija sa papira se jasno preslikava – procesorski zavisne aplikacije i svakodnevni rad prosto lete, dok zahtevni 3D naslovi umeju da variraju u kvalitetu izvođenja usled neadekvatne brzine grafičkog čipa. Sa druge strane, iako se telefon greje pri igranju igara, osetno je hladniji od Snapdragon 810 modela koji rade na istom taktu, što teoretski garantuje duži životni vek kako telefona tako i baterije.

Interfejs FlyMe 4.5, kojim je opremljen MX5, zasnovan je na Android 5.0.1 Lollipopu, a karakteriše ga poprilično drugačija „maska” od većine ostalih telefona. Nema klasične fioke sa aplikacijama, već se ikonice u stilu Apple iOS-a ređaju na početnom i susednim ekranima. Interfejs traži nešto navikavanja i osim loše rešene podrške za rad sa više aplikacija u isto vreme radi veoma glatko i estetski je konzistentan. Multitasking je problematičan jer prikazuje samo naziv i ikonicu aplikacije, ali ne i njen umanjeni prikaz kao većina Android uređaja. Nezgodno je i pozivanje multitasking menija koje se dobija otvaranjem skrivene fioke u donjem delu ekrana, koja iz nekog razloga nekada traži i više pokušaja kako bi se pokrenula. Podrška za gestikulaciju je veoma dobro rešena, te je, pored standardnih opcija poput buđenja ekrana dvostrukim tapkanjem, tu i veoma interesantna SmartTouch funkcija koja na ekran smešta transparentnu tačku čijim povlačenjem u određenoj formi vrši neku od definisanih funkcija. Kamera koristi identičan Sony IMX220 senzor kao i prošlogodišnji model, ali sa unapređenim sočivima. Kvalitet fotografija je odličan i ovog puta nema varijacija u kvalitetu, a tu je laserski merač daljine koji pomaže u fokusu pored već viđenog dvotonalnog blica. Baterija je ostala gotovo nepromenjena tako da, kao i kod većine ostalih telefona ove klase, možete očekivati komotan dan korišćenja.

Cena na evropskom tržištu bi trebalo da se kreće oko 350 evra, a biće dostupan i kod provajdera uz ugovornu obavezu, što je situacija slična prošlogodišnjem modelu. Napredak u odnosu na prošli model je više nego očigledan, kako u iskorišćenim materijalima tako i u opštem radu telefona. Iako softver i dalje traži sitne prepravke, Meizu MX5 sveukupno gledano pruža glatko iskustvo, što uz dobar kvalitet izrade garantuje put do džepa i srca mnogih domaćih korisnika.

Mario PAVIĆEVIĆ