Nox APP Player 2.5

Do sada smo testirali tuce različitih Android emulatora. Videli smo nekoliko dijametralno suprotnih pristupa tematici, baš kao i sasvim različite poglede na to da li na prvom mestu treba da bude kompatibilnost ili sirova brzina. U poslednje vreme čini nam se da se bura na polju softvera stišava i da su autorski timovi postigli prećutni konsenzus o ustrojstvu modernih Android emulatora. Trend je da se ide ka pojednostavljenju korisničkog iskustva, ograničavanju pristupa resursima virtuelne mašine, pa čak i njihovom potpunom skrivanju. Ideja je izraditi takvo radno okruženje koje će od originalnog OS-a preuzeti samo ono što je korisniku neophodno kako bi došao do aplikacija i igara koje želi da pokrene. Izrada emulatora u edukativne svrhe, koji će omogućavati emuliranje različitih tipova uređaja i različitih hardverskih mogućnosti, sada polako pada u zaborav. Izgleda da korisnici nisu zainteresovani za ovakav vid „druženja” sa Androidom na PC-u i traže nešto mnogo jednostavnije.

Sličan kao BlueStacks?

Na sceni jednostavnog već nekoliko godina suvereno vlada projekat BlueStacks koji je privukao velikih, 90 miliona korisnika. Brz je, donosi visok nivo kompatibilnosti, (pre)jednostavno se koristi, ali je osnovno Android iskustvo sveo na minimum. Kroz odškrinuta vratanca pokušavaju da se provuku projekti kao što je Nox APP Player koji preuzimaju jednostavnost upotrebe, ali još uvek za korisnika ostavljaju pinkicu autentične Android arome. S druge strane, na raspolaganju je svedena instalacija koja zainteresovane ne davi podacima o virtuelnim mašinama i drugim tipovima tehničkih specifikacija. Jednostavno, program se instalira, pokrene preko ikonice na desktopu i spreman je za rad bez ikakvih dodatnih manipulacija i tweakova sa strane. Pošto je odlučeno da performanse budu jedan od lajtmotiva projekta, logično je da se od korisnika zahteva hardverski sklop koji omogućava virtuelizaciju (aktivira se iz BIOS-a i moraju je podržavati i ploča i procesor). Međutim, čak i ako tako nešto nije dostupno, Nox APP Player će se sasvim solidno uhvatiti u koštac sa emulacijom i na prosečnim mašinama ponuditi više nego prihvatljive performanse. Aktiviranjem hardverske virtuelizacije brzina se boostuje multiplikatorom 10 i tada Nox APP Player pokazuje svoje pravo lice.

I tablet i mobilni telefon

Po defaultu, ovde je u pitanju emulacija Android tableta kojeg pokreće, možda i najbolja verzija Androida do sada, KitKat 4.4.2. Iz pozadine štekće Ubuntu 3.4.0 kernel, koji je modifikovan i prilagođen za potrebe virtuelizacije. Rezolucija ekrana postavljena je na 1440 x 900 piksela, mada korisnik po svom nahođenju može da odabere i druge podržane vrednosti: 800 x 600, 1280 x 720 ili 1920 x 1080 piksela. Performanse tableta takođe mogu da se podešavaju i to aktiviranjem opisnih šablona – Low, Middle i High. Napredni korisnici mogu da se upuste u ručno podešavanje kada je na meniju određivanje broja jezgara centralnog procesora, odnosno dodeljivanje megabajta radnoj memoriju. Slična stvar može da se obavi i sa rezolucijom ekrana, kada je pored broja vertikalno/horizontalno „uskladištenih” piksela moguće odrediti i „gustinu” ekrana. Konačno, autori su bili toliko ljubazni da su ostavili i mogućnost „prebacivanja” emulatora u režim mobilnog telefona, što nam govori da je reč ipak o mnogo ozbiljnijem projektu nego što smo to inicijalno pomislili. Ukoliko vam je to potrebno, definisanom uređaju možete nadenuti ime, upisati virtuelnog proizvođača i pripadajući IMEI, pa čak i obaviti rootovanje kako biste omogućili pristup aplikacijama koje zahtevaju administratorska prava. Šta nedostaje? Opcije vezane za tweakovanje ponašanja i performansi grafičkog podsistema. Ruku na srce, ovako nešto nismo viđali ni kod konkurentskih ostvarenja pa je nada i ovde bila na dugačkom štapu.

Ipak više od običnog „plejera”

Autori programa kažu da je u pitanju „plejer za aplikacije”. Toliko su ubeđeni u to da su ovu „izjavu” stavili i u naziv projekta. Ipak, mi se ne slažemo sa time, pošto Nox nudi daleko više manevarskog prostora nego što se to čini na prvu loptu. Po pokretanju vas dočekuje klasičan home ekran, notification bar koji može da se povuče nadole, Back, Home i Menu dugmići, odnosno dugme preko kojeg pristupate svim instaliranim aplikacijama. U pitanju je autentično Android iskustvo, pogotovo kada otkrijete da bez problema možete da pristupite sekciji Settings i bistrite opcije vezane za podešavanje uređaja na kojem radite – baš kao da u rukama držite „pravi” Android uređaj. Kada već govorimo o podešavanjima, valja istaći da se iz sekcije Storage saznaje kako naš virtuelni tablet ima 30 GB skladišnog prostora, ali i da se on za sada ne može proširiti. U svakom slučaju, to bi trebalo da vam bude sasvim dovoljno prostora, ali ograničenje ipak postoji. Što se tiče ugrađenih aplikacija, autori su stvari želeli da održe na rudimentarnom nivou. Na raspolaganju je internet pretraživač, aplikacija za kameru, CyanogenMod fajl-menadžer, Gallery i, što je najvažnije, Play Store. Očekivano, Play Store ćete mahom koristiti za dovlačenje aplikacija i video-igara, iako to nije jedini mogući način. Obratite pažnju na to da je za radni ekran programa vezana i vertikalna paleta alatki koja može da se pripoji uz desnu ivicu ekrana kako ne bi trošila prostor. Overavanjem dugmenceta Add apk File bićete u mogućnosti da instalirate bilo koju Android aplikaciju koju čuvate negde na hard-disku ili ostalim lokalnim skladišnim medijumima. Otvaranje destinacija obavlja se kroz klasičan Browse dijalog, ali to nije sve. Naime, autori su omogućili instalaciju aplikacija i igara čak i kada željeni APK fajl jednostavno prevučete sa desktopa u prozor emulatora.

Pomenuta paleta alatki koristi se za mnogo više stvari osim za puko pokretanje APK datoteka. Naime, odavde može da se obavi korekcija jačine zvuka, pa čak i da se izvrši njegovo hitro „utuljivanje”. Tu su i opcije za razvlačenje prikaza preko celog ekrana, terminisanje aplikacija, hvatanje screenshotova, odnosno definisanje virtuelne lokacije koju će program koristiti u sprezi sa aplikacijama kojima je takav podatak neophodan za funkcionisanje. Na spisku opcija nalazi se i funkcija Shake (proizvodi efekat „drmanja” uređaja), te čitav sistem koji služi za mapiranje komandi, odnosno njihovo prebacivanje sa virtuelnog ekrana na dirke tastature. Pri dnu nalaze se i hardverski Back, Home i Menu tasteri koji su dostupni čak i onda kada ih neka aplikacija blokira na ekranu.

Svestranost kao vrlina

Kao što ste mogli da vidite, Nox APP Player nudi sasvim solidan dijapazon mogućnosti. Pored toga, izuzetno je jednostavan za korišćenje i zauzdavanje i donosi automatizovanu instalaciju od koje vas neće boleti glava. Može da radi i kao tablet i kao telefon i to u praktično bilo kojoj rezoluciji. Emulator podržava multitouch i može da mapira komande i sa ekrana ih prebaci na tastaturu/miš. Ono što smo primetili tokom perioda testiranja je da je u pitanju veoma stabilno parče softvera koje se ne budži, ne ispada na desktop i ne pravi probleme. Za veoma stabilan rad zaslužna je dobra optimizacija pokretačkog koda, te podatak da autori redovno na svetlost dana donose apdejtovane verzije paketa. Ovde valja pomenuti još jednu stvar, a to je da će Nox APP Player podjednako dobro raditi i sa Intel i sa AMD procesorima, što kod nekih konkurentskih ostvarenja nije slučaj. Dodatno, emulator ne pravi ama baš nikakve probleme kada su različite verzije Windows u pitanju, pa ga možete bez problema pokrenuti i sa Desetke. Sve to bez ikakvih podešavanja, čitanja helpa i listanja online foruma.

Performanse vs kompatibilnost

Naravno, za kraj je ostalo da se pozabavimo pitanjem performansi i kompatibilnosti. Generalno, sa brzinom izvršavanja zadataka Nox APP Player nema problema, sve dok mu ne podmetnete strašno zahtevne aplikacije/igre. Emulator u tom slučaju ume i te kako da štuca, do te mere pravi probleme da je normalno igranje gotovo nemoguće. Na primer, FIFA 16: Ultimate Team jedva se vukla na našoj test mašini (Intelov procesor sa četiri jezgra brzine 2,4 GHz, 8 GB RAM), iako je program podešen tako da sve bude podređeno brzini. S druge strane, EA Sportsov Real Racing 3 je i više nego igriv, ali ovde najveći problem pravi iskrzan i pucketav zvuk. Probali smo i Asphalt 8: Airborne gde smo iskusili velika kolebanja u postignutom framerateu, ali emulator nije dozvolio da on padne ispod 40 sličica u sekundi. Ponovo je na delu bio iscepkan i pucketav zvuk. „Sitnije” igre kao što su Alien Creeps, Angry Birds 2 i slične kotrljaju se sasvim solidno, gotovo bez ikakvih vidljivih nesavršenosti i problema. To nas navodi na zaključak da autori imaju još posla kada je izvršni kod u pitanju. S druge strane, kompatibilnost je na veoma visokom nivou i sa te strane ne bi trebalo da bude nikakvih problema. Jedino ako ste se baš nameračili na neko žilavije parče koda.

• • •

Nema sumnje da je Nox APP Player još jedan dobar pokušaj da se izradi kvalitetan Android emulator. Isto tako, treba biti realan i priznati da se pred autorima nalazi još dosta posla. Performanse se moraju podići po svaku cenu, bez obzira na to što program u 75 procenata slučajeva sasvim dobro obavlja svoj posao. Upravljački interfejs je odličan i zaslužan za to što će emulator moći da koriste i početnici. Rukovanje resursima je jednostavno, baš kao i manipulacija lokalno uskladištenim APK datotekama. Treba se još jednom osvrnuti i na veliku kompatibilnost i rock solid stabilnost u radu. Verujemo da je ovo prvi put da pri testiranju softvera ovog tipa nismo iskusili baš nijedan jedini problem. Sve je teklo kao po loju i bilo je „operisano” od trzavica i kojekakvih neprijatnih bagova. Na kraju, ostaje samo da se nadamo da će projekat i dalje ostati potpuno besplatan za krajnjeg korisnika.

Vladimir PISODOROV