Sedamnaest i po godina nakon originalnog StarCrafta, i nešto više od pet godina po izlasku igre StarCraft 2: Wings of Liberty, konačno smo suočeni sa poslednjim poglavljem ove fenomenalne svemirske opere. Kao svako pravo finale, Legacy of the Void nam donosi epske bitke, kako predvidive tako i neočekivane obrte, kao i specifičan melanž slatkog i gorkog ukusa kojim Blizzardovi scenaristi vole da stavljaju interpunkciju na svoje projekte. Naravno, kao što to uvek biva, vrata za potencijalne nastavke su ostavljena pažljivo, ali sasvim dovoljno otškrinuta.

Nakon događaja iz prethodnog poglavlja StarCrafta 2, Heart of the Swarm, dobili smo uvod u LotV putem tri bonus misije tokom kojih je Zeratul konačno saznao gde se krije rešenje za pobedu nad Aemonom i njegovim hibridima između zergova i protosa. Mora da se domogne Xel’Naga ključa, artefakta koji imperator Valerian čuva na Korhalu. Problemi po protose se javljaju kada Aemon uspeva da iskvari Khalu, psioničku vezu u koju su uključeni svi protosi sem mračnih templara. Hijerarh Artanis moraće da pronađe drevni matični brod Spirit of Adun i vine ga među zvezde kako bi krenuo na dug put ujedinjavanja protosa i opremanja flote za konačni obračun sa Aemonom i njegovim snagama. Tokom te borbe brojni slavni heroji će pasti, a drugi će se još jednom izdići iz pepela. Pomagaćete kako starim saveznicima tako i nekadašnjim protivnicima da biste zaustavili pretnju svem životu u galaksiji.

Kao što je bio slučaj sa svakom prethodnom iteracijom StarCrafta i LotV je efektivno više naslova u jednom. Sa jedne strane je platforma za ispredanje epske priče namenjena što širem krugu igrača, a sa druge su brutalni multiplayer kao i modovi koji će da omoguće ovoj igri aktivan život dugo nakon što su ljubitelji priče koji ne zalaze u multiplayer odigrali poslednju misiju u kampanji. Tako je i ovaj put, jer je single player iskustvo gotovo igra za sebe i sem vrhunske naracije pažnja je ponovo posvećena postepenom učenju igrača osnovama mehanike i lestvica težine se podiže polako kako misije odmiču. Uostalom, sam brod Spirit of Adun dodatno razdvaja SP i MP iskustva. Sa mehanikom unapređivanja zasnovanom na izvršavanju sekundarnih ciljeva u misijama, viđenom i u prethodna dva poglavlja StarCrafta 2, Spirit of Adun dodaje na bojno polje aktivne i pasivne veštine koje menjaju tok borbe. Od postavljanja pilona i harvestovanja vespen gasa bez probeova do paljbe džinovskih topova po neprijatelju, privremenih štitova, ubrzavanja izgradnje/vorpovanja i slično.

Spirit of Adun je prisutan i u mrežnom modu Allied Commanders koji daje igračima svake frakcije ovakve moćne veštine koje menjaju tok igre, ali dok se bore zajedno protiv AI protivnika. Što više igrate ovaj tip misija, to vaš komandir sve više napreduje i dobija pristup jačim moćima i jedinicama. Misije ovog moda su dizajnirane kao duži i komplikovaniji izazovi već viđenih mapa iz sva tri poglavlja SC2. Motiv kooperacije i saradnje sa drugim igračima nastavlja se i tokom kompetitivnog moda Archon gde dva igrača, analogno dvojici templara koji formiraju archona, vode jednu frakciju u mrežnim mečevima. Ovaj mod može da pomogne slabijim igračima da treniraju pod okom iskusnijeg kolege. Sem toga, ako jedan igrač ima izrazito dobar makro, a slab mikromenadžment, dok je kod drugog člana tima situacija obrnuta, njih dvojica mogu podelom dužnosti da postanu izrazito efikasan tim. Mada, malo toga može da vam pomogne ako su vam protivnici dva naprednija igrača. Ipak, biće interesantno videti ovakve mečeve, pogotovo ako volite e-sports aspekt StarCrafta 2.

Konvencionalne mrežne bitke, koje su i dalje srce kompetitivnog multiplayera, takođe su tvikovane, dorađene i unapređene, bar po rečima dizajnera, a vreme će da pokaže kako će zajednica da reaguje na njih. Svaka frakcija dobila je po dve nove jedinice, a brojne postojeće sposobnosti jedinica i građevina su rebalansirane tako da će igrači koji pretenduju na visoka mesta na zvaničnim ladderima i turnirima morati da pohvataju sve te sitne konce. Možda najbitnije, LotV donosi još brži ritam već frenetične igre – igrači sada počinju sa duplo više radilica, a količina kristala je prepolovljena na svim mapama pa se nagrađuje brže širenje i veća agresivnost. Ako ste se već naprezali da držite korak sa mlađom konkurencijom na battle.netu, sada ćete gubiti mečeve još brže.

Neko je mogao da, pogrešno, pretpostavi da je LotV početak kraja za StarCraft 2. Da, veličanstvena epska saga o međuzvezdanom sukobu tri rase i višestruko više frakcija koja je počela pre više od sedamnaest godina je, uslovno rečeno, okončana. Pripovedanje u igri je, kao što nas je tim iz Irvajna navikao, vrhunsko. Igra jeste vremešna, ali uopšte ne izgleda loše. Mnogo bitnije od izgleda, mehanika je i dalje ekstremno ispolirana. Posebnu pohvalu, ponovo, zaslužuju veličanstveni sinematici koji još jednom izazivaju široku lepezu reakcija. Tako ćete tokom priče da se više puta naježite, da vam zastane dah, a ponekad ćete morati i da suzbijete suzu u oku junačkome. Naš favorit je svakako Artanis i majka svih scena „cool guys don’t look at explosions”.

Dok je još jedno poglavlje završeno, Blizzardovci već gledaju ka budućnosti. Sem zagarantovanog e-sports prisustva i statusa sekundarne religije u Južnoj Koreji, tu su brojni dodaci koji bi trebalo da zadrže StarCraft 2 u svesti igrača tokom godina pred nama. Na ovogodišnjem Blizzconu su najavljene misije Nova Covert Ops koje će se pojaviti na proleće i nastaviće priču nakon događaja iz LotV-a, a tu je i plan da se nastavi sa dodavanjem novog sadržaja igri u redovnim intervalima.

Legacy of the Void je još jedno vrhunsko igračko iskustvo u odličnom serijalu kod koje će najkontroverznija stvar biti diskusija da li može da se kaže da stoji rame uz rame sa Brood Warrom ili je ipak za lestvicu niže. Apsolutna preporuka.

Dragan KOSOVAC