Finale (prve) Telltaleove sezone epizodnih avantura iz univerzuma „Pesme Leda i Vatre” ovih dana je konačno ugledalo svetlost dana, i predstavlja het-trik ovakvog tipa kvazi-avantura koje opisujemo u ovom broju.

Fokus priče je, kao što rekosmo u opisu premijerne epizode (SK 1/2015), na nastojanjima kuće Forestera da održe glavu iznad vode u turbulentnim vremenima koja prate pad Severa pod barjake izdajničke kuće Boltona. Živcirajuće časni i pogubno prepošteni Foresteri brzo bivaju zatečeni u igrarijama i spletkama sa likovima koji prvo potežu bodeže i mačeve, pa onda ištu soli, vina i ’leba. Suočeni sa izglednim istrebljenjem od strane suparničkog klana, kuće Whitehill, igračev zadatak će biti da, kroz praćenje sudbine četiri lika i njihovih pratilaca, pokuša rekuperiranje i spas kuće Forestera dok ne bude prekasno.

Zadatak novopečene glave porodice, Rodrika, biće da na sve moguće načine drži na distanci nasrtljivce iz kuće Whitehill, ponižavajući se i pred sužnjima i pred ostatkom porodice, odlažući pravi trenutak za napad, kalkulišući sa sklapanjem krhke alijanse kroz brak sa starom simpatijom, a sve vreme imajući na umu svog najmlađeg brata, koga Vajthilovci drže kao taoca. Drugi segment se bavi njegovom sestrom Mirom, koja u Kraljevoj Luci igra rizični ples interesa i splektarenja kako bi pomogla porodici na Severu, istovremeno pazeći da ne stane na žuljeve Tirionu, novopečenoj kraljici Mardžori i ledenoj Sersei. Sledeći je Ašer, prognani brat porodice koji će, saznavši za pomenute prestupe, pokušati da pribavi odgovarajuću vojnu silu u Esosu, balansirajući između svoje odanosti prema pratilji Beski, stricu Malkomu i neumoljivim zahtevima kraljice Deneris. Poslednji je Brendon Tatl, štitonoša kuće Forestera koji biva upućen da se pridruži Noćnoj Straži na Zidu, skrivajući razloge svoje prave misije, koji leže negde duboko među užasima Severa.

U svemu ostalome nema mnogo iznenađenja kada je u pitanju Telltaleova škola interaktivnog pripovedanja. Izvikane odluke i različiti načini komunikacije sa likovima ne utiču previše na odmotavanje glavne, fiksne radnje (osim onih koje neizbežno vode do ekrana sa porukom „Valar Morghulis”), i uglavnom se odnose na načine na koje će vas određeni likovi doživljavati u budućim interakcijama. Zbog same izvorne tematike, glavni kvalitet igre je specifična atmosfera koja je gotovo konstantno nabijena neizvesnošću i tenzijom, sa čestim očekivanjem da će se nešto ozbiljno i gadno desiti već u narednih par trenutaka. Čak i same odluke koje ćete donositi stvaraju osećaj nelagode, jer neće biti lako proceniti koje od ponuđenih opcija predstavljaju manje zlo, i na koji način će odjeknuti u daljem toku igre.

Aleksandar DINIĆ