Više od deset godina deli nas od dana kada su Jordan Mechner i „Broderbund” objavili igru Prince of Persia. Bila je to briljantna kombinacija jump & run platforme i avanturističke igre smeštena u bajkoviti svet „1001 noći”. Po mnogo čemu pionirska, ova igra utabanala je stazu arkadnim avanturama kakve danas poznajemo. Još od svoje prve igre koju je napisao tokom studentskih dana na Jejlu (Karateka, stariji čitaoci je se možda sećaju), Mechner je forsirao animacije visokog kvaliteta. Rotoskopska 2D animacija, prvi put primenjena upravo u Prince of Persia omogućila je do tada neviđenu realističnost pokreta i bila je ključ uspeha igre - u kratkom roku broj prodatih kopija prevazišao je cifru od dva miliona. No, od 1993. godine, kada je objavljen Prince of Persia 2: The Shadow and the Flame, o persijskom princu se više ništa nije čulo.

Firma „Red Orb Entertainment” (sada jedan od brojnih ogranaka kompanije „Mindscape”) preuzela je odgovornost za izradu trećeg nastavka. Osnovni cilj zacrtan je još na samom početku programerskog posla. Ideja je bila da se neponovljivi duh originalnog Princa odene u ruho savremene 3D arkadne avanture, uz najviši mogući stepen paralelizma između starog i novog koncepta. I Jordan Mechner pridružio se razvojnom timu i pružio dragocenu pomoć. Što se rezultata tiče, može se reći da je glavni cilj postignut, što će prijatno iznenaditi ljubitelje originalne igre. No, kada je reč o ukupnom kvalitetu i odnosu sa konkurentskim igrama, stvari baš nisu blistave.

Uvodna priča i zaplet u celini nisu previše maštoviti. Sultanov brat silom preuzima presto, princeza pada u ruke zlom Rugnoru (nezgodan momak sa telom čoveka i glavom tigra), a siroti princ skončava u tamnici kao hrana za pacove. Od konačnog uspeha deli ga petnaestak dugih nivoa kroz sedam različitih ambijenata, veoma trnovit put prepun zamki i opakih protivnika.

„3D” iz naziva ukazuje na modernu 3D akcionu avanturu u Tomb Raider stilu koja ne izlazi značajnije iz okvira koje je postavio „Eidosov” hit. Kamera je postavljena iza leđa glavnog junaka, a ambijent dočarava kvalitetno renderovana grafika začinjena sjajnim svetlosnim efektima. Izuzetna igračka atmosfera verno je preneta sa originala. Svaki korak skopčan je sa rizikom da se nataknete na šiljke, padnete u bezdan, ostanete bez glave i iznutrica ili okončate svoj život na još nekoliko maštovitih načina. Zabavu upotpunjuju i tridesetak različitih protivnika, počev od tromih stražara, preko čarobnjaka, do mitoloških bića. U pauzama između borbi čeka vas mnogo mozganja i rešavanja zagonetki koje već od prvog nivoa nisu ni malo jednostavne. Manje iskusnim i nestrpljivim igračima ovakva težina može biti najveća prepreka ugodnom igranju.

Još 1989. godine, originalni Prince of Persia postavio je temelje motion captured animacije likova, koja je u ovoj igri dovedena do savršenstva. Lepota i, što je važnije, preciznost pokreta koje izvodi glavni junak oduševiće i najveće protivnike 3D igara u trećem licu (ako ih uopšte ima). Izvanredan dizajn nivoa, raznovrsnost protivnika, učestalost akcionih elemenata, uz interponirane filmske sekvence i lukavo smišljene logičke probleme, dovoljno dugo drže napetost i interesovanje za nastavak igranja. Lavirinti nisu komplikovani, čak se može reći da je tok nivoa previše linearan.

Upravljački interfejs gotovo je identičan Tomb Raideru, uz nekoliko sitnih razlika. Problemi nastaju tokom sprovođenja zadatih pokreta. Lik sporo reaguje na komande, što uz dug latentni period i neobjašnjivu tromost pokreta brze manevre čini neizvodljivim, a od vitkog momčića pravi zarđalog penzionera (okretanje je naročito sporo, kao da sedite za volanom nekog teretnjaka). Dešava se da na dve istovremeno zadate komande igra odbija da odgovori - kombinacija trčanja i skoka neretko završava višestrukom frakturom ekstremiteta. Kamera obezbeđuje dobru preglednost, ali njena rigidnost i iritirajuća sporost u nekim trenucima razoružaće i najveće entuzijaste.

U borbenom modu se ne možete okretati niti izbegavati udarce sa strane, pa pre potezanja oružja treba pažljivo proceniti svoj položaj u odnosu na protivnika. U suprotnom, dok vi budete mlatarali sabljom terajući muve, neprijatelj će vam svojim kopljim neometano izvršiti lobotomiju. S druge strane, animacije borbi su i pored ograničenog broja pokreta sjajno izvedene, a posebno oduševaljava zadavanje poslednjeg udarca u samurajskom stilu. Upotreba drugih oružja (luk i strela, motka, bodeži) takođe je dobro urađena i uklopljena u radnju, tako da se nekima od njih morate poslužiti i tokom rešavanja problema (npr. aktiviranje udaljenih poluga pomoću strele). Sporost kamere i još nekoliko nedostataka prve verzije (nedostatak autosave operacije, nevidljivi zidovi pod vodom, sporo učitavanje nivoa) mogu se popraviti „pačetom” sa stranice www.pop3d.com čija je dužina oko 6.5 MB.

Pored sjajne grafike i zvučna podloga uspešno dočarava egzotični ambijent. Muzičku pratnju čini jednostavna nenametljiva melodija čije se karakteristike menjaju u zavisnosti od zbivanja (tokom borbe ritam je brži i prosto „pumpa” adrenalin u vene).

U Prince of Persia 3D nema ničeg ni lošijeg ili boljeg od igara kao što su Tomb Raider 3, Shadow Man, Drakan itd. No, možda i suviše dugo čekamo da 3D avanturističke igre u trećem licu prevaziđu ustaljene nedostatke i donesu potrebne novine.

Gradimir JOKSIMOVIĆ