Daleke 1978. godine Volter Hil je snimio film „Vozač”, drugo ostvarenje u kome se afirmisao kao scenarista i režiser. U sasvim prosečnom gangsterskom filmu osamdesetih, istakao se mladi Rajan O’Nil u ulozi vozaća najamnika koji obavlja prljave poslove za mafiju. I pored komercijalnog neuspeha, ovom filmu se ne mogu osporiti majstorski snimljene akcione scene vožnje koje i danas služe kao uzor režiserima akcionih filmova. Više od dvadeset godina kasnije, ovaj scenario poslužio je kao direktan uzor dizajnerima nove akcione simulacije vožnje.

Nakon duge i mukotrpne potrage za distributerom, tvorci igara Destruction Derby 1/2 stavili su svoj novi program pod okrilje renomirane kuće „GT Interactive”. Driver je jedno od od najprijatnijih iznenađenja ove jeseni, jedinstvena akciona vožnja koja igrača stavlja u ulogu policajca Tanera, prerušenog u vozača kriminalaca. Kroz brojne zadatke protkane opasnošću i ludom vožnjom Taner se postepeno uvlači u svet podzemlja sa ciljem da razotkrije lanac organizovanog kriminala. Jednostavni zadaci s početka igre postepeno prerastaju u velike operacije, čijim uspešnim rešavanjem stičete poverenje bosova. Početničke misije u kojima prevozite kriminalce nakon što „o’lade” banku ili skupocene automobile, zameniće daleko interesantniji poslovi, kao što su napadi na blindirane automobile ili uništavanje lokala koji nemaju uredno plaćen reket.

Studioznost i svestranost izrade ogledaju se u raznovrsnim podigrama koje se vrte oko glavnog scenarija. Od neobaveznog vozikanja po ulicama Majamija i San Franciska koje možete iskoristiti za privikavanje na komande i fizički model, do prave akcije, stoji pozamašan broj igara koje po želji možete odvozati jednu po jednu. Čak i oni koji, kada su akcione simulacije u pitanju, sebe smatraju prekaljenim vozačima mogu imati ozbiljnih problema ukoliko deo vremena ne posvete privikavanju na ćudi automobila iz sedamdesetih. Sem toga, specifičan upravljački interfejs i nestandardne komande kao što su „potpisivanje”, upotreba ručne kočnice, zanošenje, okretanje i drugo, nameće potrebu uvežbavanja kroz neku od ponuđenih igara koje su i same po sebi dovoljno interesantne.

Kao i u filmu, početni „intervju” sa mafiozama obavlja se u praznoj garaži gde treba prikazati svoje vozačko umeće. Izazov nije ni malo naivan, jer za relativno kratko vreme treba izvesti veći broj komplikovanih manevara kao što su policijski zaokret pri vožnji unapred i unazad, zatim pun okret, proklizavanje, slalom i još nekoliko zahtevnih elemenata. To svakako nećete moći da izvedete ukoliko prethodno ne savladate vožnju jureći se s policajcima kroz ulice američkih velegrada. Uspešno završena probna vožnja uvešće vas u svet s one strane zakona.

Jedinstven osećaj tokom vožnje dolazi iz specifičnosti svake misije. Klasične kružne ili etapne trke zamenjuju trka sa vremenom, razuzdanim predstavnicima zakona koji čeznu da od vašeg automobila naprave policu za knjige, kao i borba sa izdržljivošću sopstvenog automobila iz koga morate iscediti i poslednji kilovat snage. „Mrcine” koje vozite teško ubrzavaju, ali kad jednom postignu brzinu može ih zaustaviti samo betonski zid - druge automobile, uključujući i policijske blokade možete počistiti sa raskrsnica kao da su od kartona. Momci u plavom uglavnom su užasni gnjavatori koji se u kratkom vremenu namnože kao zečevi, blokirajući sve raskrsnice kojima hrlite (zato postoje mapa i prečice). I pored teške karoserije, pri svakom sudaru ili teškom „doskoku” vozila trpe oštećenja koja se evidentiraju na skali u gornjem levom uglu ekrana. Sa rastućim oštećenjem vozila menja se i njegovo ponašanje na putu. Važnu ulogu u igri ima mapa na kojoj je označeno mesto na koje se treba dovesti. U početku je nezgodno istovremeno pratiti mapu i put ispred sebe, ali se vremenom i to savlada.

Zaista je teško opisati uzbuđenje koje prati sulude jurnjave. Kao u holivudskim filmovima A produkcije, akcione scene će vam podići želudac u grlo, a srce spustiti u pete dok prelećete automobile koji vam dolaze u susret ili se probijate kroz dimnu zavesu koju ste podigli ljušteći sopstvene gume. Vriska prolaznika koji u „Ivica Kralj” stilu izbegavaju točkove pomahnitalih vozila, unosi dodatnu napetost, iako ne postoji mogućnost gaženja pešaka (takva varijanta isključena je nakon gorkog iskustva sa zabranama koje je okusio Carmageddon 2).

Sjajan engine obezbeđuje izvanrednu realističnost vožnje i ambijenta. Majami, San Fransisko, Njujork i Los Anđeles predstavljeni su realnim lokacijama i zgradama kakve su se u tim gradovima postojale u vreme odvijanja igre. Fizički model je odličan i omogućava neverovatan osećaj vožnje i brzine, mekanih amortizera koji će vas zaljuljati u stolici i inercionih sila koje vas za tili čas okrenu na krov. Saobraćajna signalizacija u gradovima, pešaci i policijske patrole dodatno povećavaju realističnost. Grafika je izuzetno dobra, s tim da je za pun kvalitet prikaza potrebno obezbediti brz računar sa dosta memorije i nekom od 3D kartica treće generacije (TNT 2 i Voodoo 3 nivoa).

Posebnu draž igri daje modifikovana Replay opcija koja pruža mogućnost režiranja snimka nakon obavljenog zadatka. Reprodukciju toka akcije aranžirate podešavanjem pozicije, ugla i udaljenosti kamere i jednostavnom montažom (isecanjem dosadnih delova). Tako je moguće napraviti pravi mali akcioni film.

Gradimir JOKSIMOVIĆ