Originalni Carmageddon ušao je u istoriju kao prva igra čije je objavljivanje u Velikoj Britaniji sudskim putem zabranjeno zbog eksplicitne glorifikacije nasilja. Uslov koji su programeri morali da ispune kako bi se igra pojavila na rafovima ostrvskih prodavnica bio je da scene gaženja nedužnih prolaznika, koje su obilovale krvlju i unakaženim telesima, zamene zombijima i boju krvi preinače u zelenu. Srećom (ili nesrećom), ostatak Evrope uživao je u necenzurisanoj verziji koja je postigla daleko veći komercijalni uspeh.

Za one koji se do sada nisu sretali s prvim ili drugim nastavkom Carmageddona, treba reći da se radi o najuvrnutijoj simulaciji vožnje u istoriji računarskih igara. Premisa je sledeća: upravljate friziranom mašinom kojom treba da eliminišete ostale vozače koji učestvuju u „trci”. Udaranje u protivnička vozila bio je tek deo zabave – mnogo više poena moglo se zaraditi gaženjem pešaka koje se bodovalo u zavisnosti od brzine i pokretljivosti „mete” (od bednih 200 kredita za bakice na štakama, do solidnih 1000 poena za pankere). Zarađene poene trošili bi se na unapređenje vozila i neophodne opravke, a sem oštećenja limitirajući faktor bilo je i vreme koje se produžavalo oštećivanjem protivničkih automobila i dobrim gaženjima. Mnogo više glavobolje zadavala je lokalna policija opremljena oklopnim vozilima protiv kojih se nije lako boriti.

Carmageddon TDR 2000 ne proširuje originalni koncept novim idejnim rešenjima, ali svakako predstavlja dobrodošlo osveženje. Najpre, nova opcija Campaign vodi igrača u avanturu kroz devet različitih okruženja, od luna-parka (hm, dečica...) do dokova (hm, lučki radnici...). Svako okruženje sastoji se iz pet nivoa u obliku trka ili misija u kojima sakupljate delove bombe koja na kraju eksplodira i raznese pola grada. Dodaci su još raznovrsniji nego ranije i često imaju komičan efekat na vozila i pešake (raznorazna oružja za skidanje prolaznika i vozača, bonusi koji popravljaju performanse „gazimobila” i niz otkačenih dodataka koji su ubačeni s namerom da vas nasmeju (kao „mutant tail thing” na primer – kugla na lancu prikačena na zadnji kraj vašeg vozila kojim kosite protivnike kao od šale).

Kada završite nivo, otvara se mogućnost kupovine novog automobila (motora, kamiona, tenka). U pazar ipak ne treba srljati: iskustvo pokazuje da je mnogo pametnije zarađeni novac potrošiti na unapređivanje standardnog modela koji ima najbolji odnos između lakoće upravljanja i izdržljivosti. Iako je za TDR 2000 urađen potpuno nov engine, fizički model nije nimalo izgubio na kvalitetu: možete izvoditi „policijske” okrete uz pomoć ručne kočnice, proklizavati do mile volje (čak postoji i specijalan taster za to), skakati sa zgrade na zgradu ili s mosta u vodu itd. Ocena je jasna – i ovaj Carmageddon pleni igrivošću. Grafička poboljšanja u odnosu na prethodnu verziju obuhvataju kvalitetnije 3D efekte magle, dima i vatre, atraktivnije eksplozije, širu mogućnost farbanja vozila, bolje teksturiranje i veći broj poligona po objektu, što rezultuje većom detaljnošću. Zvučni efekti su na nivou zadatka (posebno zvuci sudara i urlanja unezverenih pešaka), dok muzičku pozadinu čini bledunjavi rok koji ćete rado zameniti svojim audio CD-om.

Jedino sporno pitanje koje se postavlja odnosi se na trajnost, tj. „dubinu” novog Carmageddona. Uvek postoji (previše) jednostavan način za eliminaciju protivnika: pritisnete ih prema zidu, pokupite dodatak, pritisnete „recovery” taster, a zatim se ponovo zaletite i prepeglate neveštog takmaca – to sve ponavljate dok vam se ne smuči. Drugi problem odnosi se na nedostatak precizne kontrole koju ne dozvoljava robustan engine, a koja može ozbiljno da zasmeta na višim nivoima kada se vi nađete na meti zahuktalih kamikaza.

Režim za više igrača je kudikamo zabavniji. Najbolji je, kao i do sada, „fox and hound” mod u kome svi vozači jure „lisicu”, vozača koji treba da se održi u životu što je duže moguće. Igrač koji dotuče gonjenog i sam postaje „lisica” – zvuči jednostavno i ne preterano interesantno, ali u praksi je mnogo bolje. Ostali multiplayer režimi nisu toliko atraktivni.

Ako se poredi s žanrovski najsličnijim igrama, kakve su Grand Theft Auto 2 i Driver, Carmageddonu nedostaje dubina i „feeling” koji ima GTA 2 i kompaktnost i svrsishodnost misija u Driveru. Figurativno rečeno, iako su svi sastojci su tu, supa je ostala „tanka”.

Gradimir JOKSIMOVIĆ