Žanrovski čiste igre ni igračima ni programerima više ne predstavljaju primamljiv zalogaj. Među ljubiteljima akcije, pokazalo se to u više navrata, najbolje prolaze kombinacije pucačkih i trkačkih igara. Kompanija „Frontier Developments” je, po principu „smuti pa prospi”, napravila Infestation, zanimljivu akcionu igru koja u sebi objedinjuje pucačinu u trećem licu, trkačku i taktičku simulaciju – za svakog ponešto, reklo bi se.

Radnja igre odvija se u budućnosti, na ljudskim kolonijama daleko od Zemlje, gde se neprijateljski nastrojena vanzemaljska rasa svom silinom obrušila na slabo zaštićene koloniste. Igrač, gle čuda, dobija ulogu usamljenog heroja koji napasnike iz druge galaksije treba da nauči pameti. U tome će mu pomoći prototip vozila koje se po potrebi može transformisati u bagi (za brzu vožnju), monster kamion (konstruisan za prelazak brdovitih deonica), helikopter (za vertikalno penjanje) ili hoverkraft (prelaz vodenih površina). Najveći deo igre odvija se kao pucačka simulacija vožnje s pogledom iz trećeg lica (kamera je iza vozila) u kojoj je potrebno uništavati neprijateljske ciljeve i ispunjavati postavljene zadatke. Sve u svemu, nema tu ničeg novog. Jedino je interesantno to što konfiguracija terena diktira stalnu potrebu za transformisanjem vozila, a to zahteva i malo smisla za taktiziranje.

Arkadni karakter igre ogleda se i u novčićima i kristalima koji se sakupljaju tokom vožnje, a kasnije omogućavaju instaliranje raznovrsnih dodataka. Na stazama najvažnije lokacije predstavljaju fabrike u kojima se ugrađuju dodaci i vrši transformacija vozila. Fabrike su postavljene na ključnim mestima, uglavnom pre većih prepreka (promena terena, predstojeći sukob s većim brojem protivnika), a oružja i vozila koja ćete dobiti u njima dozirana su tako da vas ne učine previše moćnim pre vremena. Dakle, treba zaboraviti supersnažna oružja kojima se protivnici mogu zbrisati za tili čas.

Što se igrivosti tiče, Infestation se malo razlikuje od verzije za PlayStation, što nikako ne treba shvatiti kao pohvalu. Pre svega, kontrole nisu dobro prilagođene tastaturi: postoji veliki broj komandi i sve se podjednako frekventno koriste, a gotovo je nemoguće rasporediti ih tako da budu nadohvat ruke (teško ih je čak i zapamtiti). Upravljanje bagijem ne predstavlja problem, dok s drugim vozilima može biti problema, najviše zbog brdovitog terena i slabe gravitacije (vozila odskakuju kao na federima). Akcija je potpuno sterilizovana: imate „pametni” nišan koji automatski locira neprijatelja, dok vama ostaje samo da povučete obarač. Opasnije protivnike sređujete tako što se držite van dometa njihovog oružja i vešto plasirate granatu. Ako napažnjom uletite u protivničko gnezdo gde vas sa svih strana obasipaju rafalnom paljbom, treba samo da pritisnete turbo taster i izvučete se iz gužve, dok sistem za automatsku popravku kvarova ne odradi posao. U globalu, i pored dobrog izbora oružja, posebno mina i granata, osećaj akcije nije na najvišem nivou i zadovoljiće tek manje izbirljive pucomane. Zanimljiv detalj predstavlja jedino mogućnost korišćenja pozadinskih elemenata u svojstvu oružja ili „ključa” za otvaranje skrivenih prolaza (npr. možete zakotrljati kamenčinu u pravcu protivničkog vozila ili pogoditi objekat čija eksplozija otvara prolaz u steni).

Igrivost donekle popravljaju dobro dizajnirani nivoi, mogućnost vraćanja na pređene deonice (kada vam zafale resursi) i interesantni dodaci. Što se poslednjeg tiče, treba pomenuti EMP jedinicu koja onemogućava protivnike da vas adekvatno lociraju (nažalost, dodatak se ne može prenositi kroz dimenzione kapije). Kretanje vozila nije ograničeno samo na ucrtane staze, već se možete voziti gde god poželite, u okvirima ograničenim prirodnim preprekama (vodom i planinama). Nelinearnosti doprinosti i mogućnost proizvoljnog menjanja vozila, skupljanja dodataka i korišćenja teleporta.

Misije su relativno jednostavne, mada nijedna nije potpuno pojašnjena tokom brifinga, pa možete imati poteškoće dok ne „ukopčate” kako treba da se završi nivo. Često ćete morati da ponavljate jedan isti nivo više puta, što brzo dosadi. Iako se sa svakom misijom pojavljuju novi elementi (zadaci, vozila, naoružanje), to jednostavno nije dovoljno da održi pažnju dovoljno dugo. Verujemo da će većina vas odustati od Infestationa već nakon nekoliko prvih misija.

Iako staze razvoja elektronskih igara vode neminovnom približavanju računara i kućnih sistema za igranje, PC igre se ne mogu praviti po merilima koja važe za konzole, posebno ako je u pitanju vremešni PlayStation. Infestation je primer kako se trud uložen u dizajn može upropastiti traljavim izvođenjem. Ideja je na papiru zvučala dobro – u praksi, međutim, sve je to daleko od uspeha.

Gradimir JOKSIMOVIĆ