Doba vladavine Amenhotepa III (1391 – 1353 pre n.e.), smatra se danas jednim od najmirnijih i najprosperitetnijih perioda u istoriji starog Egipta. Dajući prednost diplomatiji, i potpuno odbacujući ratno–osvajačku politiku njegovih prethodnika, mudri faraon je uspeo da obezbedi tridesetogodišnji procvat države, što su na svojoj koži osetili ne samo pripadnici najviših društvenih staleža, već i oni najsiromašniji. U to vreme jedan od najlepših egipatskih gradova bio je Iunu ili, u prevodu na grčki jezik, Heliopolis, koji je prema predanju sagrađen na mestu na kome je sam vrhovni bog Ra započeo stvaranje univerzuma i Zemlje. Značaj Heliopolisa, grada Sunca, za funkcionisanje egipatske države bio je ogroman, ali danas, nažalost, od njega nije ostalo ništa sem jednog jedinog obeliska i brojnih zapisa koji svedoče o njegovoj nekadašnjoj moći i raskoši.

Iako su egipatski vladari smatrani božjim sinovima, koji za svoje postupke ne mogu odgovarati nijednom ljudskom biću, istorijska je činjenica da su oni bili pod velikim uticajem sveštenstva, a posebno onog koje je gajilo kult boga Amona. Kao što se zna, Amon je bio bog egipatskog kraljevstva, njegov zaštitnik, a najveći očuvani spomenik izgrađen njemu u čast jeste čuveni kompleks hramova u Karnaku. Takođe je poznato da sveštenici kulta boga Amona nisu baš uvek bili odani svojim vladarima, i da su zarad sopstvenih interesa često delili pogrešne savete, lažne informacije i sl. Smatra se da je sin Amenhotepa III, poznatiji kao Akhenaton, loše vodio Egipat upravo zbog prevelikog vezivanja za sebično sveštenstvo. Njegovim dolaskom na presto počelo je lagano, ali sistematsko propadanje egipatske države, a time i grada Sunca.

„Cryo” definitivno ne odustaje od svoje ambicije da istoriju ljudske civilizacije prikaže na drugačiji način, kroz kompjuterske igre. Egypt 2: The Heliopolis Prophecy šesta je igra u seriji istorijskih avantura i uslovni nastavak prvog Egypta. Kažemo uslovni, iz prostog razloga što dve igre nemaju ničeg zajedničkog, sem činjnice da su smeštene u isto geografsko podneblje i u doba od koga nas deli više od tri hiljade godina. Ako je Egypt 1156 B.C.: Tomb of the Pharaoh bio neka vrsta eksperimenta, softver na granici između igre i enciklopedije, The Heliopolis Prophecy je prava avantura, napravljena po identičnom šablonu kao i prethodna dva nastavka serijala, Aztec i Pompeii. „Cryo” je konačno ponašao pravi balans između zabavnog i edukativnog, formulu koja ljudima prvenstveno nudi igranje u elektronskoj formi, ali takvoj da se kroz njeno upražnjavanje mogu naučiti stvari koje su na časovima istorije za većinu klinaca samo skup suvoparnih informacija, a koje čine ono što se zove školsko gradivo.

Izgleda da u poslednje vreme postaje veoma popularno stavljati ženske likove u uloge glavnih protagonista kompjuterskih igara. Sve je počelo sa Larom Kroft, a onda su usledile mnoge druge, među kojima treba izdvojiti Ejpril Rajan, Džuli Strejn i Kejt Arčer. I što je najinteresantnje, dame većinom ostaju upamćene, jer imaju daleko izraženije karakterne osobine od njihovih bezličnih muških kolega (čast izuzecima, naravno). Autori Egypta 2 svojski su se potrudili da njihova junakinja upadne u gorepomenuto društvo, iako je iluzorno očekivati (s obzirom na tip igre), da njeno ime ikada postane sinonim za popularnost. Ipak, nesporno je da je Tifet, glavna junakinja ove avanture, jedan od najbrižljivije stvaranih ženskih kompjuterskih likova koje smo do sada imali prilike da upoznamo. Kao sveštenica boginje Sakhmet (kćerka vrhovnog boga Ra, boginja bolesti i medicine; najćešće se javlja u obličju mačke), Tifet je po struci ono što bi se današnjim jezikom moglo nazvati doktorka. Na poziv njenog staratelja i dugogodišnjeg učitelja, ona dolazi u Heliopolis da bi ispitala simptome neobične bolesti koja je počela da hara gradom. Iza opšte epidemije, koja prema drevnom proročanstvu preti da pokosi kompletno gradsko stanovništvo, stoji dobro organizovana zavera na čijem čelu se nalaze lokalni guverner i njegov verski savetodavac. Spasiti narod od pošasti, i izvesti krivce pred lice pravde, za Tifet postaje imperativ, pa čak i po cenu gubitka onih koje najviše voli.

The Heliopolis Prophecy, kao i sve dosadašnje avanture sa istorijskim obeležjem, obrađuje temu koja je karakteristična za vremenski period i okruženje u koje je smeštena. Ovog puta akcenat je stavljen na egipatsku tradicionalnu medicinu koja je za pojmove od pre tri hiljade godina, bila izuzetno razvijena, posebno na polju lečenja balzamima spravljenim od raznih biljnih kombinacija (savremena farmakologija, a posebno njena kozmetološka grana, i dan–danas koriste neka od tih drevnih iskustava). U tom smislu može se reći da se cela igra svodi na traganje za sastojcima namenjenim lečenju različitih bolesti. Tifet poseduje magičnu knjigu koju koristi kao neku vrstu dijagnostičkog instrumenta: nakon podrobne analize zdravstvenog stanja pacijenta, i pod pretpostavkom da on pati od neke boljke, knjiga se sama otvara na stranici koja definiše terapiju, odnosno recepturu leka. Sastojke nije uvek lako pronaći, ali će zato sposobni trgovci, za pravu cenu ili neku protivuslugu, u većini slučajeva biti u stanju da nabave i najređe „špecije”. Sve je to, naravno, utkano u veoma lepu priču, koja kombinuje istorijske činjenice i fikciju, u kojoj ima od svega po malo, pa čak i idilične ljubavne priče.

Što se tehničke izvedbe Egypta 2 tiče, tu se zaista ništa novo ne može reći: ona se ni po čemu ne izdvaja od prethodnih i po današnjim standardima deluje pomalo prevaziđeno. To, međutim, ne treba da bude prepreka da je isprobate; ako u sebi nosite imalo avanturizma, i uz to posedujete afinitet prema medicini, verovatno ćete zavoleti ovu igru.

Slobodan MACEDONIĆ