Kriminalci se nekada nisu oslovljavali sa „br’te”, nisu hodali u trenerkama, nosili mobilni telefon oko vrata ili dilovali koku. Šmek starih vremena, doba prohibicije, odela na preklop i italijanskih klanova gde su čast i respekt bili najčešće korišćeni pojmovi tokom decenija je potpuno iščileo, ustupivši mesto profanijoj i brutalnijoj varijanti ćelavih frikova sa strategijom obične pljačke i otimačine. Ranije je podzemlje organizovalo kakav-takav biznis: kupleraji, pecare i lažne firme bavile su se opipljivim delatnostima, a komitent koji plaća reket je za svoj novac dobijao zaštitu. Danas se sve svodi na drogu i likvidacije.

Najbolja ilustracija za to je uporedno seciranje Grand Theft Auta 3 i Mafie. Na prvi pogled, obe igre su slične: simuliranje života i rada sitnog krimosa koji lagano stiče reputaciju i postaje sve veća njuška u gradu; otimanje i vožnja kola, izbegavanje policije, pljačke, likvidacije i gaženje pešaka... No, elemenata koji ih dele ima mnogo više: pre svega i za razliku od GTA3, Mafia je linearna igra, podeljena na 20 separatnih nivoa sa snažno utkanom pričom kao opravdanjem za krutu strukturu. Iako vam Mafia ne nudi slobodu da sami birate za koga ćete raditi, ona vam na tacni daje nešto što Grand Theft Auto 3 malo ili nimalo ne može da ponudi: šmek i epopejičnost. Kao tipičan new age proizvod, GTA 3 je (ne)simpatični festival nasilja, otimačine i glorifikovane brutalnosti koji će se svakom igraču sa malo više godina vrlo brzo smučiti (ili naprosto dosaditi). Sa druge strane, akcija, likvidacije i druge brutalnosti u Mafiji imaju stilsko i literarno opravdanje. Ako bismo tražili filmske ekvivalente, GTA 3 bi bio „Natural Born Killers”, dok bi Mafia skliznula u kategoriju „Good Fellasa”, ako ne i starog dobrog „Kuma”.

Literarni fokus dešavanja u Mafiji je mladi taksista Tomi Anđelo, koga jedne večeri startuju dva kriminalca u bekstvu od hitmena konkurentskog ganga. Pošto ih je uspešno prevezao do HQ-a, mladiću daju nekoliko dolara „...for your troubles” i zahvalnost kapoa Salijerija. Srećan što je izvukao živu glavu, Tomi se vraća svakodnevnoj rutini koju brutalno prekidaju ubice kojima je osujetio posao. Tražeći i dobivši zaštitu na jedinom mestu koje ima smisla, Toni je u dva treptaja oka postao deo tima. Bivši pripadnik niže srednje klase postaje tipični „wiseguy” u odelu u šimikama, gangster koji se u to izrodio pukim slučajem.

Dalji tok priče je toliko dobar, izazovan i profesionalno urađen da bi naprosto bilo neoprostivo da išta otkrijemo. Svaka od dvadeset ogromnih misija (podeljenih u celine) je prebogata filmskim sadržajem urađenim u engineu igre i bremenita zaista živopisnim i skladno klišeiziranim karakterima. Tomijevi partneri Poli i Sem, Gazda Salieri, konsilijere Frenk, oružar Vinćenco i ostali participiraju u odlično režiranoj gangsterskoj drami prepunoj akcije, izdaje, obrta, tenzije i (jako malo) seksa! Filmski ugođaj o kome GTA 3 može samo da sanja.

Struktura misija je, kao što smo naglasili, linearna. U većini slučajeva prvo će vas brifovati kapo Salijeri, posle čega ćete posetiti automehaničara Ralfa (odabrati vozilo) i puškara Vinćenca zarad naoružanja koje ćete poneti. Dalje dešavanje je vrlo slično tipičnom scenariju koji nudi GTA 3: vožnja kroz grad, dolazak na cilj i (najčešće) malo puškaranja iz perspektive trećeg lica u stilu Max Paynea. Raznolikost zadataka, okruženja i sjajne ideje koijma neke misije prosto vrcaju pokretačka je snaga cele igre. Porodica će od vas zahtevati svašta: od početnog uništavanja voznog parka Morelove bande i krađe kola, vaši zadaci će prerasti u klasična ubistva, „eskort”, jurnjavu ulicama i pucnjavu iz kola, krađu dokumenta iz kuće državnog tužioca, oružanu pljačke banke i likvidacije gradskih političara (infiltriranjem na brod gde isti slavi rođendan, a u drugom slučaju snajperskim hicem sa kule napuštenog zatvora). Veliki broj misija je jednostavno nemoguće svrstati u bilo koju kategoriju: u jednom slučaju, moraćete da pomognete gazdi da ne izgubi novac od klađenja na lokalnim auto-trkama. U tu svrhu, prvo ćete morati da iz službene garaže ukradete vozilo evropskog vozača-favorita, odvezete ga kod mehaničara gde će ga on sabotirati, pa ga naposletku bez ogebotine vratiti u garažu pre nego što se stražar promeni. Na sam dan trke saznaćete da je vozač na koga se gazda kladio premlaćen i nije u stanju da odvoza trku, tako da će odbrana kapove časti pasti na vaša pleća gangstera-taksiste, kada ćete morati da odvozate pet krugova u trci i stignete prvi (to je ujedno i najteža misija u igri; uopšte nam nije jasno zašto su je autori strpali u prvu trećinu igre).

Lost Heaven, grad u kome se sve ovo dešava je paradigma Čikaga iz doba prohibicije, urađena na način koji do sada nije viđen. Bez salivacije i opisivanja stotina živih detalja, reći ćemo samo da je ovo trenutno audio-vizuelno najdopadljivija igra za PC (pa i za bilo koju drugu igračku platformu). Ujedno i najzahtevnija, na žalost: samo vlasnici megabrzih mašina sa GeForce 3 ili 4 (Titanium) grafičkim kartama, mnogo memorije i SB Audigyem mezetiće Mafiu onako kako su autori to zamislili. Well, ako vam je bio potreban razlog za upgrade, sada ga sasvim sigurno imate.

Miodrag KUZMANOVIĆ