Razvojni put simulacijskih igara nije previše interesantan, iako se radi o žanru čiji koreni dosežu do samih početaka igračke revolucije. Ako se ograničimo na noviju istoriju ovih igara, kao jedan od najprominentnijih naslova izdvaja se Caesar III, prekretnica kojom je označen početak ere modernih upravljačkih simulacija, igra koju su nasledili isto tako kvalitetni Pharaoh, a za njim i dinamični Zeus. Iako su se pojavljivale u značajnim vremenskim razmacima, koncepcijske razlike između ovih igara bile su minimalne, što navodi na zaključak da su svi okviri žanra dobro definisani, te da se bilo kakav napredak može ostvariti samo malim koracima. U prilog toj konstataciji ide i nova simulacija studija „Impressions”, firme golemog iskustva kada su simulacije stvaranja u pitanju.

Emperor: Rise of the Middle Kingdom nas sa obala Mediterana vodi daleko na Istok, u vreme razvitka dinastičke Kine, jedne od najbogatijih i istorijski najinteresantnijih civilizacija starog veka. Razvijajući svoje strukture, igrač će biti u mogućnosti ne samo da vodi računa o svom gradu i narodu u njemu, već i da ulazi u složene odnose sa susednim polisima koji uključuju trgovinu, diplomatiju, špijunažu, pa čak i ratove. Iako se tematski razlikuje od svega što nam je dosad servirano iz „Impressionsa” (Zeus, Lords of the Realm, Lords of Magic, Pharaoh), Emperor ne donosi bitnije koncepijske izmene, tako da poznavaoci žanra mogu da znaju šta da očekuju.

Pre početka igre više je nego preporučljivo odigrati tutorijal, bez obzira na prethodno iskustvo, jer Emperor obiluje opcijama mikromenadžmenta i kompleksnim interakcijama, koje će za tren oka demoralisati igrača nespremnog za takav izazov. Kroz obimne uvodne misije postupno i temeljno se upoznaje s principima igranja (održavanje resursa, vojevanje, planiranje) i tako navikava na rastuću težinu kampanja, počev od od vremena dinastije Xia do Song-Jin dinastije, koja je vladala Kinom sve do invazije Mongola. Najrazvijeniji segment igre je onaj posvećen urbanom planiranju i on objedinjuje najefektnija rešenja iz igara kao što su Civilization, Settlers i SimCity. Sintezu elemenata iz pomenutih igara Emperor postiže ne toliko u smislu dubine, koliko po pitanju razgranatosti i guste mreže međusobno uslovljenih interakcija, od osnovnog razvoja naselja, do kompleksnog menadžmenta svih aspekata civilizovanog društva. Dobar primer koliko igra može biti iscrpljujuća predstavljaju sitnice o kojima u svakom trenutku treba voditi računa, kao što su očuvanje čiste pijaće vode, sanitarna kontrola objekata, pa čak i ukus hrane koja se servira građanima.

Igranje dodatno otežava i nedostatak bilo kakvih indikatora koji bi igraču skrenuli pažnju na zbivanja koja mogu imati dalekosežne posledice po stanovništvo, što je boljka od koje pate i svi prethodnici Emperora. Složićete se da je prilično nezgodno kada vam se, na primer, pokvari jedini mlin i ljudi počnu da gladuju, a da o tome nemate nikakvu informaciju. Još je očigledniji nedostatak konkretnih objašnjenja za pojavu nekih problema u vezi s građevinama. Recimo, dešava se da se zgrada sruši iz potpuno nejasnog razloga ili da bude prijavljen nedostatak vode, i pored uredno sređene infrastrukture vodosnabdevanja u bloku gde se nalazi građevina. Takvi problemi mogli su biti rešeni boljim opcijama za monitoring, kakve postoje u, recimo, SimCityju. Zamerke se mogu uputiti i na nekoliko sitnijih nedostataka, kao što su relativna nedostupnost i slaba preglednost help ekrana u tutorijalu, prilično natrpan ekran i nedovoljno intuitivan upravljački interfejs.

Igra može da se vodi na više načina, od predefinisanih scenarija, zasnovanih na autentičnim istorijskim zbivanjima, preko slobodne gradnje, do multiplayer opcije koja se ostvaruje preko „Sierrinog” servera. Igranje scenarija nije toliko interesantno koliko mogućnost slobodnog formiranja civilizacije, u kojoj igrač ima više vremena da ustroji redove pre nego li dođe u kontakt sa susedima. Upravo u domenu odnosa sa susednim gradovima Emperor širi granice žanra, omogućavajući igraču da se pozabavi i trgovinom (putem sporazuma ili ultimatuma), diplomatijom (špijunaža, atentati, sklapanje vojnih paktova) i vojno-taktičkim operacijama. Režim za više igrača usmeren je na postizanje određenog cilja (na primer, odbrana Kine od varvarskih plemena), pre nego na sukob s drugim igračima, što će možda zasmetati onima koji su umesto kooperativnih zadataka očekivali duele po RTS principu.

Grafički kapaciteti, iako je izvođenje u već zastareloj 2D-izometrijskoj perspektivi, za svaku su pohvalu. I pored ograničenja na rezolucije od 800x600, odnosno 1024x768 tačaka, preglednost je zadovoljavajuća, kao i izvanredna detaljnost i estetska doteranost jedinica i građevina, kao i pozadinskih elemenata, koji daju poseban doprinos kvalitetu prikaza. Izuzetno prijatna je i zvučna podloga, kojom dominiraju odlični efekti i muzika s elementima azijskog melosa.

Emperor: Rise of the Middle Kingdom je, bez sumnje, do sada najkompleksnija simulacija stvaranja koja od igrača traži dosta vremena, strpljenja i upornosti, ali i pruža mnogo toga što će ljubitelji žanra itekako znati da cene.

Gradimir JOKSIMOVIĆ