Početkom septembra prošle godine u Kanadi, Francuskoj i još nekim zemljama zapadne Evrope počelo je prikazivanje TV serije „Largo Winch”, nastale po istoimenom strip serijalu holanđanina Jana Van Hammea, a u izdanju čuvene izdavačke kuće „Dupuis”. Za kratko vreme, posle svega desetak emitovanih epizoda, serija je postala najpopularniji televizijski šou u Francuskoj potukavši sve rekorde gledanosti koje su do tada neprikosnoveno držale američke „sapunice”. Razlog za takav uspeh delom leži u činjenici što je „Largo Winch”, sudeći po nekim statistikama, trenutno najtiražniji savremeni evropski strip. Producentska kuća „Dupuis Films”, uloživši neuobičajno velika finansijska sredstva u produkciju televizijske verzije stripa, napravila je visokobudžetnu akciono-avanturističku seriju, čija je aktuelnost (terorizam u SAD, događaji na Balkanu, Latinskoj Americi i bivšem Sovjetskom Savezu) privukla pažnju milionskog gledališta. Pokazavši izuzetnu efikasnost u praćenju zahteva javnog mnjenja, i u želji da još bolje promoviše svoj novi TV projekat, „Dupuis” je paralelno sa početkom emitovanja druge sezone objavio kompjutersku avanturu Largo Winch: Empire Under Threat, koja se zbog svoje filmske strukture može posmatrati kao celovečernja epizoda serije.

Ko je zapravo Largo Vinč? Dvadesetšestogodišnji momak, poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, koga je svojevremeno usvojio predsednik korporacije „Group W”, Neiro Vinč. Largo je oduvek bio svestan da njegov otac poseduje veliko bogatstvo, ali možete misliti njegovo iznenađenje kada je, nakon očeve smrti, saznao da je postao jedini naslednik finansijske imperije vredne 385 milijardi dolara. U početku odlučan da ne prihvati ogromnu odgovornost, on naglo menja svoj stav onoga trenutka kada saznaje da njegov otac nije umro prirodnom smrću, te da je on sam postao meta grupe političara i biznismena okupljenih pod okriljem tzv. „Jadranske komisije”. Odlučan da se uhvati ukoštac sa visokim korporativnim biznisom, u kome se vrte basnoslovne svote novca, i gde industrijska špijunaža i korupcija predstavljaju normalne pojave, Largo sa svojim najbližim prijateljima (Džoj Arden, Sajmomon Ovronazom i Georgijem Kerenskim) formira specijalni tim koji će se boriti za opstanak kompanije „Group W”, ali i raditi na raskrinkavanju prljavih poslova kojima se bave tajne organizacije.

Višegodišnje iskustvo nam govori da namenske igre, pravljene sa ciljem da se uzme dodatna „kinta” na račun nekog filmskog ostvarenja, sportskog događaja i sl., obično budu loše, posebno u slučajevima kada su programeri prinuđeni da čine kompromise u nastojanju da ispoštuju striktne rokove koji su im nametnuti. Iako spada u ovu vrstu igara, Largo Winch je dokaz da to pravilo može imati izuzetaka, u najpozitivnijem smislu. Tačno je da „Ubi Soft” nije dao ni pet para za njenu reklamu, da do pre nekoliko nedelja niko za nju nije ni čuo, ali je isto tako tačno da se radi o jednoj od najboljih 3D avantura u poslednje vreme, dopadljivoj u svakom pogledu i prihvatljivoj za najširi krug igrača. Spoj veoma lepe grafike i odličnog zvuka, praćen savršenim kretanjem kamere koje stvara utisak da se radi o pravom filmskom ostvarenju, upotrebljen je da bi se ispričala priča koja za nas sa ovih prostora, zbog očiglednih aluzija na događaje iz bliske prošlosti, ima posebnu težinu.

Naime, u jeku međuetničkih sukoba na Balkanu, Largo odlučuje da uputi humanitarnu pomoć zemlji Drinaviji (?), i to sedamdeset hiljada tona mleka u prahu. Problem, međutim, nastaje kada na drugom kraju sveta, u Meksiku, izbije skandal vezan za nedozvoljene eksperimente sa genetski modifikovanom uljanom repicom, sposobnom da posluži kao nosilac specijalnog retrovirusa koji izaziva trajne genetske promene na živim bićima sa kojima dođe u kontakt. U toku istrage koja će Larga odvesti na mnoge lokacije u svetu (od Njujorka i Vera Kruza, preko Sardinije i Sibira, pa sve do njegovog privatnog ostrva u vodama Južnog Jadrana) na videlo izbija dijabolički plan izvesne Helene Dekovar, koja, zarad osvete zbog smrti svoje porodice u toku rata, smišlja dijabolički plan: da kompletnu količinu mleka u prahu kontaminira retriovirusom i tako izazove katastrofu čitave jedne nacije. Toliko o donacijama i njihovoj nameni.

Pored klasičnih avanturističkih zagonetki, koje su na samom početku elementarne, a onda progresivno sve teže i teže, Largo Winch je prošaran nizom mini-igara, logičke ili akcione prirode, koje, kada se jednom pređu, postaju dostupne u posebnom meniju, pa igrač, ukoliko to želi, uvek može da im se vrati bez prethodnog učitavanja pozicije. Hakerisanje podataka na lokalnom hard-disku i pristupanje drugim kompjuterima preko mreže jeste najsloženiji tip mini-igre. On zahteva dovitljivost i šahovski pristup razmišljanju, jer je potrebno unapred planirati moguće poteze protivnika, u ovom slučaju antivirus programa koji pokušava da neutrališe „infekciju”. U početku to ne predstavlja problem, ali kasnije, kada je potrebno hakovati Helenin računar ili bazu podataka FBI-a, ovo može zadati ozbiljne muke. Drugi po značaju tip mini-igara jesu borbene sekvence u kojima se Largo, sam ili uz pomoć svojih prijatelja, obračunava sa protivnicima. Način na koji su rešene ove scene preuzet je iz serijala Final Fantasy (potezni sistem sa serijom običnih i specijalnih udaraca), s tim što je maksimalno pojednostavljen da se ne bi remetio osnovni koncept avanture.

„Largo Winch” je TV serija koju još uvek nismo gledali, ali ako je barem upola zanimljiva koliko i njena kompjuterska adaptacija, onda možemo reći da je sa nestrpljenjem očekujemo na našim malim ekranima. Do tada, zabavite se uz ovu sjajnu igru.

Slobodan MACEDONIĆ