Lepa iznenađenja u formi niskobudžetnih igara nisu tako česta pojava u bespoštednoj tržišnoj klanici u svetu zabavnog softvera. Activision Value nas već odavno bombarduje trećerazrednim pucačinama i menadžerskim simulacijama čiji loš kvalitet dostiže epske razmere. Zato Everest, urađen u kooperaciji s ekipom Discovery Channela, prilično štrči iz takve baruštine. Igra u kojoj cilj ne predstavlja ubistvo ili destrukcija vrlo je osvežavajuća stvar.

Everest je squad-based real time strategija/RPG u kojoj je cilj osvajanje planinskih vrhova. Vodeći ekipu od četiri do devet planinara, imaćete priliku da osvajate sedam najznačajnijih vrhova (za Elbrus, Aconkaquu i Everest ste sigurno čuli, dok ostali nisu opšte poznati), kombinujući individualne sposobnosti planinara i odgovarajuću opremu i birajući put ka vrhu koji najviše odgovara timu. Ograničavajući faktor svakog „nivoa” igre jeste novac: za ograničenu količinu keša morate iznajmiti potreban broj alpinista, kupiti im odgovarajuću opremu (konopac, hranu, kiseonik, pomagala za penjanje), a preostali deo treba uložiti u trening penjanja po različitim podlogama. Ova poslednja stavka je jako bitna: za uspon na Everest i uspešan završetak igre biće vam potrebno devet planinara (od deset). Ako ste pri dotadašnjim usponima koristili istih pet-šest likova, nedovoljno istrenirani ostatak ekipe jednostavno neće biti u stanju da se popne do vrha!

Pažljivo kombinovanje je ključ uspeha. Kao i u stvarnom svetu, u ekipi morate imati makar jednog superiskusnog (i skupog) planinara, koji će se prvi penjati na opasna mesta koja će na vrhu osigurati konopcem i omogućiti ostalima da se popnu. RPG momenat se ogleda u individualnoj sposobnosti svakog alpiniste za penjanje po različitim podlogama (ledu, steni...), koje mogu biti modifikovane pozitivnim ili negativnim faktorima (ledena kiša, oprema za penjanje, eventualna povreda, prisustvo drugog alpiniste koji pomaže...). Dve najznačajnije karakteristike svakog od njih, izdržljivost i potrošnja kiseonika, derivirane su kao količnik ostalih, a dostizanje limita u bilo kojoj od njih vam može drastično otežati uspon (staminu nadoknađujete hranom, a manjak kiseonika, logično, flaširanim kiseonikom). Jako pažljivo morate određivati ko će se penjati i kuda, kojom brzinom, kome ćete dati da sisa kiseonik kojeg nikada nema dovoljno, kada ćete upotrebiti konopac, koliko ćete čekati da prođe snežna oluja ili kiša na pojedinim delovima planine (za svaki vrh imate vremensko ograničenje). Bazni kampovi na pojedninim delovima uspona predstavljaju odmorišta gde vaši alpinisti mogu povratiti snagu i nastaviti uspon. U kasnijem toku igre, logično, biće ih sve manje, što efikasno podiže nivo izazova i potrebu za još boljim planiranjem.

Miodrag KUZMANOVIĆ