Counter-Strike je jedan od najvećih šamara za celu igračku industriju. Dva čoveka, zajedno s prijateljima, napravila su modifikaciju igre Half-Life, koja po popularnosti tuče svaku igru do dana današnjeg. Igra je stara pet godina, ima zastarelu grafiku, ali se i dalje igra nesmanjenom žestinom. Firma Valve je lepo unovčila popularnost Countera bezbrojnim kopijama Half-Lifea koje su bile neophodne za instalaciju CS-a.

Prvi ozbiljniji pokušaj da se nešto zaradi na Counteru bilo je izdavanje samostalne instalacije. To je izazvalo sumnje da Valve želi da iskoristi populaciju od nekih 20 miliona igrača (procenjeno je da toliko ljudi igra CS jednom nedeljno), tj. da zaradi na, inače besplatnoj, modifikaciji. Pred nama je drugi (treći, ako ne računamo Steam) Valveov pokušaj da izmuze pare od MP zajednice.

Da bismo shvatili šta sada igramo, treba se vratiti malo u prošlost. Još na proleće 2001. godine počele su da kruže glasine o Counter-Strikeu 2, da bi se ispostavilo da Rouge Software radi Condition Zero, Counter za jednog igrača. Posle nepunih šest meseci razvoja, Valve je projekat (naše narodne pevaljke ubile su svako normalno značenje ove reči, prim. ur.) prebacio u Gearbox Software, koji je rešio da krene iz početka. Gearboxova formula bila je: „nivoi na koje se moglo vraćati + novo oružje = odlična igra”. No, ne lezi vraže, Valveu se nije svideo koncept u koji je bila uključena gotovo celokupna CS zajednica (AI je radio lično autor PodBota, a poznati maperi kreirali su nove mape), pa je CZ otišao treći put na doradu u sam Valve. Zatim, u junu 2002, rad počinje Ritual koji je do tada bio poznat po expansion packovima za bagoviti Sin. U Ritualu su napravili radikalni zaokret, kombinujući Delta Force: Black Hawk Down s Counter-Strikeom. Iako je ta papazjanija na prvi pogled obećavala, kada je igra podeljena beta testerima i novinarima, lavina negativnih kritika vratila je CZ na, pogađate, još jednu doradu.

Turtle Rock Entertainment studio je dizajnirao botove za CS 1.6 tokom beta testiranja. Njima je poverena finalna dorada nesrećnog Condition Zeroa. Osluškujući glas CS zajednice, momci su odlučili da ne izmišljaju toplu vodu, već su ponudili najćešće single-player iskustvo koje svako od nas ima sa Counterom – borbu protiv botova.

Condition Zero sadrži dve igre: Deleted Scenes koju je pravio Ritual i kampanju koju su dizajnirali momci iz Turtle Rock Entertainmenta. Kampanja se sastoji od borbe s botovima na neko liko desetina mapa. Primenjen je sistem tiera iz Quakea 3, sa po tri mape u svakoj tieri (sekciji). Mape u jednoj sekciji možete igrati proizvoljnim redosledom, ali tek kada završite sve tri, prelazite na sledeću tieru. Kako napredujete, raste težina izazova i AI postaje sve ozbiljniji protivnik. Na početku igre dodeljeno vam je deset poena i za te poene vi kupujete (birate) svoje saigrače. Jeftiniji saigrači/botovi obično imaju neku manu. Ako slušaju naređenja, onda loše pucaju; ako su dobri pucači, onda idu svojim putem ili nisu preterano hrabri. Kako budete prelazili mape tako ćete dobijati sve više poena i biće vam dostupni sve bolji „saborci”. I mada botovi mogu lako da dobiju partiju, obično će bez vašeg mudrog vođstva brzo izginuti.

Sve mape u CZ su prerađene, primenjene su nove i bolje teksture, dok je tlocrt pomalo izmenjen da bi igra bila balansiranija. Pravi primer toga je de_piranessi, gde sada „terori” imaju mnogo duži put do B sajta. Zbog novih tekstura ponekad imate utisak da igrate nove mape, iako su u pitanju dobro poznati klasici (de_dust, de_dust2, de_inferno). Od zanimljivih noviteta izdvajamo de_downed i de_fastlane mape koje obećavaju da će možda ući u rotaciju, ali samo na nekom FFA serveru (masovka 16 na 16).

Izazovi su ono što će vas apsolutno privući ovoj igri. Bez njih bi se CZ sveo na besciljno prepucavanje s botovima. Izazovi su zadaci koje morate ispuniti na mapi. Dok se neki od njih podrazumevaju (eliminiši deset neprijatelja, spasi sve taoce...), neki nisu baš uobičajeni. „Ubij 2 ’terora’ heklerom i ostani živ”, ili „ubij pet ’terora’ pomoću ’dezerta’ i preživi rundu” samo su neki od izazova koji će vam praviti probleme. Poslednja sekcija nudi kako najzanimljivije tako i najteže izazove kao što su „ubij neprijatelja kog si zaslepio flash granatom” ili „zakolji protivnika”.

Za nove igrače implementiran je tutor koji se pojavljuje u gornjem desnom uglu ekrana tokom igranja. On objašnjava šta sledeće treba da radite, izveštava o kompletiranim izazovima i brojnom stanju vašeg i protivničkog tima.

Iako botovi nikada neće moći da imitiraju ljudsko ponašanje, Turtle Rock se potrudio i kreirao do sada najbolje botove za Counter. Slušaju vaša naređenja (ne svi, naravno), kampuju na omiljenim pozicijama, saopštavaju gde su videli neprijatelja... Ponekad prosto imate utisak da igrate sa živim ljudima. Svaki bot ima omiljeno oružje koje kupuje ako ima novca i omiljenu putanju do cilja kojom ne ide baš svaki put. Na najtežem nivou botovi uopšte nisu naivni protivnici, ne zato što uvek znaju gde se nalazite, kao stari dobri PodBotovi, već zato što dinamički reaguju na okolinu. Na osnovu zvukova koje pravite (trčanje, pucanje...), oni će pokušati da odrede vašu poziciju. Zato držite taster ’walk’ .

Uz Condition Zero dolazi još jedna igra, nesrećno Ritualovo čedo, koje je Valve rešio da ubaci u završno izdanje igre. Navodno dobijate dve igre po ceni jedne, ali to ipak nije tako. Deleted Scenes, kako je poetično nazvan ovaj deo CZ-a, predstavlja skup misija koje se dešavaju u celom svetu. Kao pripadnik specijalnih jedinica borite se protiv narko-terorističke pošasti koja ugrožava „američki san”. Tamo gde jedan deo CZ-a briljira, drugi posrće. Reč je, naravno, o AI. Protivnici ispoljavaju bistrinu kućnog hrčka, a njihovi pokušaji da vam naude prosto su smešni. A onda naiđete na pripadnike Al-Kaide koji rukuje bazukom kao snajperom i tu provedete 20 minuta zaglavljeni. Dizajn nivoa je korektan, ali modeli i teksture deluju kao da su preuzeti iz originalnog HL-a. Novo oružje i nekoliko dodataka (mini-kamera, lemilica...) ne mogu da poprave kardinalno lošu sliku.

Aleksandar AŠKOVIĆ