Saopštenje za javnost o osnovnim razlozima ukidanja Uru Livea! (nedostatak prijavljenih pretplatnika), kojim su Cyan i UbiSoft početkom februara iznenadili veliki broj igrača, u datim okolnostima zvučalo je više nego ubedljivo. Međutim, nije prošlo puno vremena pre nego što se Internetom pronela „buva” da takvo obrazloženje samo delom odgovara istini. Informacije koje su procurele iz nezvaničnih krugova govorile su o tome da su na odluku o obustavljanju ovog MMOG projekta u velikoj meri uticali ozbiljni tehnički problemi s kojima su se suočili njegovi tvorci. Naime, server koji je bio zadužen za opsluživanje igre teoretski je bio u stanju da istovremeno prihvati trideset pet igrača, što ne predstavlja posebno impresivan broj, ali je praksa pokazala da je svega desetak njih bilo u stanju da bez problema učestvuje u igri. Preambiciozno zamišljen i u hardverskom pogledu previše zahtevan, Uru Live! je tako morao da poklekne pred ograničenjima današnje tehnologije, odlažući realizaciju jedne revolucionarne ideje za neke bolje dane.

Ali, što bi naš narod rekao, „dok jednome ne smrke, drugome ne svane”. Gašenje Uru Livea!, ma koliko tragično bilo, pre svega za njegove nesuđene tvorce, a onda i za igrače koji su se nadali nečem neviđenom u dosadašnjoj praksi MMOG igara, dobilo je epilog kakav se samo poželeti može iz perspektive onih koji zbog realnih ograničenja u pogledu komunikacione opreme i veza nisu ni sanjali da će ikada postati deo te istraživačke online zajednice. Braća Miler, svesna da je projekat progutao suviše novca i vremena da bi bio olako napušten, donela su odluku da nastave s njegovim razvojem, ali u pravcu klasične single-player igre. S obzirom na to da Uru: Ages Beyond Myst kao modularna stand-alone avantura sadrži sve potrebne komponente za dalju nadgradnju, bilo je očekivano da će njegova proširenja ići u pravcu objavljivanja serije sukcesivnih expansion packova koji će postepeno usložnjavati njegov univerzum sve dok bude zainteresovanih igrača. Prvi od njih, po imenu To D’ni, pojavio se, kao što je planirano, krajem marta.

Nekoliko dana pošto je Uru pušten u maloprodaju, njegova Live! varijanta je aktivirana tzv. Prologom, koji je prema planu trebalo da bude prikladan uvod u online igru i da bude raspoloživ sve dotle dok se ne sakupi kritičan broj igrača prijavljenih za putovanja kroz do sada neviđena Doba. Međutim, kako je čitava stvar neplanirano „pukla”, odlučeno je da upravo Prolog, uz neka sitnija doterivanja i prilagođavanja, čini kostur prvog expansion packa za Uru. S obzirom na to da je bio besplatan i više od dva meseca dostupan registrovanim korisnicima, bilo je logično da će i njegov single-player naslednik imati isti status. To D’ni je, dakle, besplatan paket veličine 174 MB, koji se u svakom trenutku može preuzeti sa više Internet adresa (jedna od njih je i zvanični sajt) i koji, kada se raspakuje, dodaje oko 350 MB na postojeću instalaciju igre. Bitno je znati da je za njegovo pokretanje neophodno imati originalni instalacioni CD Urua.

Novi sadržaj koji donosi To D’ni može se podeliti na osnovni i prateći. U ovaj prvi pre svega spada Ae’gura, glavno ostrvo prestonice kraljevstva D’ni, koje se nalazi u gigantskoj pećini ispod površine zemlje. Dakle, to je neka vrsta podzemnog Menhetna sa stambenim zgradama, palatama, bibliotekama, katedralama i sličnim objektima neobične arhitekture. Tu su zatim dva Susedstva, Bevin i Kirel, u online verziji planirana kao mesto za opuštanje igrača, njihove međusobne susrete i konsultacije i, konačno, Rezeero (The Great Zero), sam centar glavnog grada u kojem se nalazi ogroman uređaj za kalibraciju KI primopredajnika koji svaki igrač Urua, tačnije lik koji vodi, nosi oko leve ruke. Oni koji su završili osnovnu igru prepoznaće neke od ovih lokacija jer su njihovi fragmenti bili ubačeni kao reklamni mamci (teaseri) za Uru Live! Naravno, ono što je u Uruu bilo samo nedostupna slika sada je prostor za istraživanje i rešavanje zagonetki. Od ostalih pratećih dodataka izdvaja se veliki broj novih dnevnika, gomila odevnih predmeta i sitnica koje služe za vizuelno „friziranje” glavnog junaka, kao i nekoliko novih Relto stranica koje unose izmene u istomeno Doba.

Cilj igre se svodi na aktiviranje davno ugašene Velike nule koja preko svojih koordinata treba da ukaže na mesto na kojem se nalazi portal prema novim Dobima. To je, naravno, teže uraditi nego reći jer je pre toga potrebno prikupiti dvadeset četiri markera koji su razbacani po celoj prestonici. Da stvar bude još nezgodnija, pojedini markeri se nalaze na lokacijama koje pripadaju osnovnoj igri, pa se neka Doba, poput Teledahna ili Eder Gire, moraju ponovo proći u potrazi za novim linkovima. U tehničkom smislu ništa se nije promenilo: grafika je ponovo maestralna, ali, kako se sve događa pod zemljom, prilično je mračna, uz preovlađujuće nijanse braon i žute boje. Nažalost, stari običaj da se prilikom objavljivanja dodatnog materijala za igre totalno zanemaruje njihova zvučna komponenta ponovio se i u ovom slučaju. Novih zvučnih efekata je malo, a prateća muzika je toliko retka da je mnogi neće ni primetiti.

To D’ni treba posmatrati kao uvod u ono što tek sledi. Cyan je zvanično potvrdio da se drugi expansion pack po imenu The Path of the Shell, koji će po dimenzijama i dužini biti ravan originalnoj igri, planira za kraj juna, a da će nakon letnje pauze i septembar doneti nova iznenađenja. Šta će se događati posle toga odnosno kakva će biti dalja sudbina Urua, zavisiće isključivo od prodaje ova dva paketa.

Slobodan MACEDONIĆ