Mod(ifik)ovanje računara

Ako želite da vaš računar izgleda drugačije nego ostali, možete početi od nekih interesantnih gotovih komponenti.

Na našim ulicama imamo priliku da vidimo automobile sa svetlećim kontrolnim tablama, neonkama ispod sajtni, posebnim papučicama i drškama menjača. Iako danas postoji dosta automobila koji i fabrički dolaze našminkani, oduševljenje je utoliko veće kada se radi o nekom prosečnom „kršu” koji je vlasnik odlučio da našminka štampajući oznake za kontrolnu tablu, praveći kazaljke od pleksiglasa i stavljajući svetleće diode u njih kako bi što atraktivnije izgledale u toku noćne vožnje.

Analogija mod(ifik)ovanja postoji i u svetu kompjutera. Danas je moguće kupiti kućišta koja na sebi imaju neonske lampe, svetleće ventilatore, kao i posebne table koje se montiraju umesto maski za 5,25-inčne uređaje, a na kojima se nalaze razni indikatori i lampice. Međutim, kupovina jednog unapred našminkanog (premodded) kućišta, iako najjednostavniji, nije jedini, a za ljude istančanog ukusa često ni poželjan način da svog električnog ljubimca pretvore u krajnje egzotično parče nameštaja.

Kao i kod automobila, ovaj posao u principu zahteva veštinu rukovanja raznim alatima kako bi se kućištu podario poklopac s prozorom od pleksiglasa, promenila boja i slično. Međutim, neke delove je dovoljno pazariti i jednostavno ih ugraditi u kućište.

Dali smo sebi jedan specifičan zadatak: uzeti najružnije kućište, u njega ugraditi šminkerske komponente koje pravi renomirani proizvođač opreme za kućišta Cooler Master (kontakt: Imtel, www.imtel.co.yu) i videti koliko je moguće poboljšati izgled kućišta bez farbanja, sečenja i ostalih težih hirurških intervencija.

Nakon detaljnog rastavljanja računara, kućišta i čišćenja vekovnih naslaga prašine, misija je otpočela. Krenuli smo od najbitnije komponente, kulera za procesor oznake ACC-l72-U1 Vertex Dream 7. Montaža je bila krajnje jednostavna i posebno dobar utisak je ostavilo to što za natezanje šnale kojom se kuler pričvršćuje za procesorsko podnožje nismo morali da zapinjemo šrafcigerom.

Zatim smo na kućište montirali izduvni ventilator TLF-R82 koji, za razliku od svog pomenutog rođaka, na sebi ima četiri plave lampice. Nažalost, u kućištu nismo našli mesto za najegzotičniji ventilator. Radi se o ventilatoru oznake DDF-S81 koji radi po principu koji se često sreće u aeroindustriji – na sebi ima dva motora koji u obrnutim smerovima pokreću dva propelera, čime ostvaruju veliki protok vazduha uz minimalnu buku (takoreći – nečujan je).

Kada smo rešili problem hlađenja, posvetili smo se nadzoru rada ventilatora, hard diska i praćenju temperature pojedinih delova računara. Za ovo smo upotrebili Airgate 2, tablu koja se montira na mesto 5,25-inčnog uređaja i koja podseća na automobilski radio. Bliski rođak ove table je CoolDrive 4 (o kojem su pisali u SK 6/2004) u koji se može smestiti i hard disk.

Pored Airgatea 2, kao jedan 5,25-inčni uređaj smo stavili i tablu Musketeer 2 koja se povezuje s izlazom zvučne kartice i izvodom za lampicu hard diska na matičnoj ploči. „D’Artanjan” na sebi ima VU-metre za levi i desni kanal, kao i indikator opterećenja hard diska izveden u istom maniru.

Za kraj smo ostavili ono što je zajedničko za modovane automobile i modovana kućišta – neonske lampe. U pitanju je komplet Ultra Aurora (dual) u kojem su dve plave svetiljke koje smo sakrili iza pregiba na limu kućišta. Neonke inače dolaze sa sopstvenim adapterom za napajanje koji se povezuje na napajanje računara. Montiranje je krajnje jednostavno: cela skalamerija se za kućište pričvršćuje dvostranim lepljivim trakama sa, za naš ukus, preterano dobrim lepkom. Neonke mogu raditi non-stop, a mogu biti stavljene i u stroboskopski režim u kojem se može podešavati brzina paljenja i gašenja.

Sve u svemu, slike su tu. Kućište je nakon tretmana izgledalo kao nalickana turbo folk pevaljka s početka poslednje decenije prošlog veka. Uprkos tome, šminka mu je dala zanimljiv i egzotičan izgled, naročito u mraku kada su svetleće komponente došle do izražaja. Za izvođenje ove operacije bilo nam je potrebno svega oko sat vremena, dok je upotreba alata bila svedena na minimalnu meru.

Ipak, samostalno modovanje kućišta je bolje rešenje za dizajnerski nastrojene korisnike koji se ne plaše da uprljaju ruke kako bi na svoj računar stavili lični potpis. U prilog ovome idu i brojne diskusije, saveti, kao i opisi raznih postupaka koji se mogu naći na Mreži.

Bojan ŽIVKOVIĆ, Marko JOVANOVIĆ