Odavno smo navikli da se većina globalnih igračkih hitova pojavljuje u verziji za PC s pristojnim zakašnjenjem u odnosu na konzole. Stoga podatak da je jedna igra na konzolnom tržištu svetlost dana ugledala još sredinom jula, a njen pandan za PC tek početkom novembra ne bi bio posebno zanimljiv. Međutim, kako se radi o jedinom oficijelnom izdanju na temu ovogodišnjih Olimpijskih igara, situacija je više nego poražavajuća. U mesecu u kojem nas očekuje zahuktavanje sezone alpskih i nordijskih disciplina mi ćemo „velikodušno” dobiti šansu da se oprobamo na toplim atinskim olimpijskim borilištima, umesto da razmišljamo o spustu, slalomu ili skijaškim skokovima.

Sprovođenje u delo vrlo ambiciozno zamišljenog projekta Athens 2004 povereno je „konzolašima”, poznatoj firmi Eurocom Entertainment, dok je distributersku ulogu preuzeo Eidos. Ceo projekat budno su pratili nadležni ljudi iz Međunarodnog olimpijskog komiteta (OIC), što je evidentno dalo željene rezultate.

Za razliku od anonimnog i ne baš sjajnog Summer Gamesa 2004, Athens 2004 predstavlja pravo osveženje na polju olympic based sportskih simulacija. Programeri su implementirali čak 20 sportskih disciplina podeljenih na nekoliko oblasti (kategorija). Kao i uvek, centralno mesto zauzimaju Track & Field takmičenja (ukupno 13 disciplina) koja su ovde razdvojena i predstavljaju samostalne oblasti (Track disciplinama nazivaju se sve „trkačke”, dok se pod Field takmičenjem podrazumevaju „tehničke” discipline poput bacanja kugle, diska i koplja, skoka udalj...). Pored uobičajenih disciplina za ovaj tip igara, kao što su trčanje na 100 i 110 metara s preponama, skok udalj i uvis, troskok, skok s motkom, bacanje kladiva, koplja i kugle, atletski deo ojačan je i trčanjem na 200, 400, 800 i 1500 metara. Uz to, uvrštene su i četiri plivačke discipline (100 metara prsno, slobodno, leđno i leptir stilom), gađanje strelom sa razdaljine od 70 metara, dizanje tegova u klasi +105 kg Clean & Jerk i pucanje na glinene golubove (tzv. Skeet).

Najviše oduševljava način na koji je sve to „upakovano”. Naime, igra sadrži dva moda, arkadni i takmičarski, podeljena na sijaset (pod)modova, specijalno osmišljenih da zadovolje ukuse onih koji bi želeli da uživaju u instant igranju, ali i potpuno posvećenih fanova željnih gomile disciplina. Tako arkadni mod donosi mogućnost igranja pojedinačnih sportova (bez ikakvog takmičarskog značaja i beleženja rezultata) i Practice opciju za uvežbavanje disciplina, tačnije motorike pritiskanja tastera. S druge strane, takmičarski mod prepun je iznenađenja i sadrži čitavih sedam takmičarskih oblasti. „Napad” na medalje moguće je izvršiti učestvovanjem u pojedinačnim disciplinama, muškom desetoboju, ženskom sedmoboju, atletskim disciplinama (svih 13), plivanju ili u specijalnom Champion modu koji podrazumeva odigravanje svih 20 disciplina redom. Sjajno! To kao da nije bilo dovoljno pa su programeri izradili i tzv. Custom mod u kojem igrač sam može definisati takmičenje i izabrati deset disciplina po želji (mogu se snimiti do četiri različita „rasporeda” za kasnije korišćenje). Pored izbora pola takmičara, igraču je na raspolaganju i odabir nacionalne zastave pod kojom će se takmičiti (tu je i naša zemlja, kao i sve iz okruženja), a mala zamerka odnosi se na mogućnost učestvovanja samo dva „živa” igrača.

Najvažnija komponenta ovog tipa igara – upravljački sistem – dovedena je do te tačke da joj se malo šta može zameriti. Primenjena metoda kombinuje tehniku brzog, naizmeničnog pritiskanja tastera za „nabijanje” snage sa ispunjavanjem propratnih specijalnih (koordinacijsko-ritmičkih) zadataka, tako da nije sve u besomučnom „gaženju” tastature i lomljenju prstiju. Preciznije rečeno, složenost upravljačkog sistema varira od discipline do discipline i povremeno od igrača zahteva „samo” da zaustavi skalu za brzinu na određenoj graničnoj vrednosti i da zatim odredi veličinu izbačajnog ugla na posebnoj pokretnoj skali (bacanje kugle), „nabije” brzinu trčanja do što je moguće veće granice (trčanje na 100, 200 metara...) ili jednostavno pravilnim ritmičkim pritiskanjem tastera prati zamišljenu šemu koraka prilikom zaleta u skoku uvis. S obzirom na to da je sistem upravljanja odlično objašnjen u Practice modu, pojedinačno za svaku disciplinu, njegovo savladavanje nije nikakav problem, a vrlo brzo ćete se uveriti koliko je efikasan i neopterećujući. Rutina za generisanje postignutih rezultata je dobra i omogućava „rušenje” svetskih rekorda, ali je u isto vreme dovoljno ograničavajuća da se to ne dešava prečesto i prelako. Pohvalno je i što igra beleži do osam najboljih rezultata za svaku disciplinu ponaosob, pa će ljubitelji statistike i grupnog takmičenja u krugu prijatelja moći dodatno da uživaju u postignutim ostvarenjima.

Nažalost, sjajno osmišljenu i dobro sprovedenu ideju u praksi donekle je pokvarila grafička komponenta za koju se ne može reći da odgovara modernim PC standardima. Daleko od toga da su grafička rešenja ružna, ali vidljiv je nedostatak poligona i kvalitetnijih tekstura, a zamerka se može uputiti i previše bledim („ispranim”) bojama. Isto tako, takmičari su kockasti (izgledaju kao šifonjeri) pa prilikom izvođenja pojedinih pokreta odaju utisak nezgrapnosti i prekomerne „nabildovanosti”. Kako se radi o oficijelnom izdanju, programeri su dobili licencu za korišćenje zvaničnih logoa i maskota (ima ih na svakom koraku), a posebno treba pohvaliti verno dočarana borilišta koja su identična onima u stvarnosti (olimpijski stadion, akvatik centar...). Zvučna podloga je odlična (mahom su primenjivane partiture sa fanfarama i trubama), dok atmosferu upotpunjavaju zvanični spiker na stadionu i TV komentator koji povremeno baš zna da se „upali”.

Athens 2004 je najbolja olympic based sportska simulacija ikad izrađena za PC. Mnogo disciplina, odličan upravljački sistem i sjajna atmosfera garant su da će vas igra dugo držati „zakucane” ispred monitora. Ako ni zbog čega drugog, pobornici sportskih igara jedino mogu žaliti zbog nešto slabije grafičke komponente koja je morala biti kvalitetnija.

Vladimir PISODOROV