Another day, another Vietnam shooter. Šesti ili sedmi ove godine. Mislim, šta je u pitanju? Da nije neka obljetnica? Line of Sight: Vietnam, Battlefield: Vietnam, Marine Heavy Gunner, Shellshock ’67, Conflict: Vietnam, Men of Valor... Pola od ovoga je ispalo bez veze, dok je druga polovina dostigla natprosečan ili bolji status.

Prva interesantna stvar vezana za Men of Valor jeste tim koji stoji iza njega. U pitanju je ekipa pod nazivom 2015, odgovorna za Medal of Honor: Allied Assault, igru sa fenomenalnim pedigreom, pionira u šuterima koji akciju prožimaju kvalitetnim skriptovima nalik filmskim. MoV je urađen u potpuno istom maniru, sa formom koja se za ovih nekoliko godina nije pomerila ni za milimetar. Ovo nije loše, ali nije ni ekstra: protok godina i očekivani rast kvaliteta vidljiv je samo s grafičke strane. Stagnacija na ostalim poljima nije loša sama po sebi, ali, posle iskustva sa ekspanzijom za Call of Duty, ovakva forma igre ima vrlo, vrlo gadnu konkurenciju.

Men of Valor je dugačka i teška igra. Sastoji se od pet velikih celina ili operativnih lokacija, od kojih svaka ima određeni broj vezanih misija, koje sabrane prelaze brojku 40 (jednu lokaciju, bazu KheSan, posećujete dva puta). Za razliku od ostalih vijetnamskih shootera, ovaj počinje od početka: od iskrcavanja Amerikanaca u DaNang i inicijalnih skirmisha s gerilcima Vijetkonga (1966), završavajući se kulminacijom Tet ofanzive gotovo dve godine kasnije. Men of Valor u potpunosti uspeva da ponudi kvalitetnu sliku gradacije sukoba, koji se od čarki u džungli postepeno pretvara u totalni rat, završavajući se opsadom baze KheSan i ratom u divljini koji podseća na Armagedon. Igra nudi i kompletan presek svih varijanti bojišta u Vijetnamu, uključujući i gradske borbe na ulicama starog imperijalnog grada Hue na početku Tet ofanzive. Sa sadržinske strane, Men of Valor je prilično kompletan.

Integralni deo angažmana je priča o Dinu Šepardu, Afroamerikancu draftovanom u marince, u čijim čizmama se nalazite od početka. Utkanost priče o crncu koji se bori za Ameriku u kojoj je obespravljen kao civil, njegovom problematičnom bratu koji takođe završava u Vijetnamu, ličnim zapitanostima, rasizmu koji postoji i na liniji fronta, ali i o prijateljstvu, žrtvi i natčovečanskom nadvladavanju teškoća čini daleko najuspešniji deo igre. Umesto brifinga, između većine misija postoji pismena prepiska između Dina i njegovog oca u Americi, uspešno i skladno smišljen narativni generator koji ni u jednom trenutku ne postaje banalan. Strast prema detaljima koju su autori igre uneli u ovaj naslov vidi se i u pismima koja komandir šalje vašoj porodici u slučaju pogibije: svaka operacija ima svoju varijantu u kojoj različiti komandiri objašnjavaju okolnosti pogibije. Ukratko, igra ima pet vrsta Game Overa!

Men of Valor je težak iz nekoliko razloga, od kojih je prvi odsustvo mogućnosti za ručno snimanje pozicije. Kao i u slučaju Xbox verzije, igra je bazirana na sistemu checkpointa koji stanje snimaju automatski, na kraju svake misije. U kasnijem toku igre ovo postaje veliki problem zbog kojeg ćete određene deonice igrati i do 10 puta. Takođe, karakter mini-auto-savea u toku jedne misije znači da po izlasku iz igre nivo morate igrati ispočetka jer progres na sredini nivoa ne ostaje zapamćen. U poslednjoj misiji, kada vadite brata iz outposta pod opsadom, ovo predstavlja stravičan kamen spoticanja koji je u stanju da vas motiviše na nasilje nad tastaturom, mišem i monitorom!

Način odrađivanja pojedinačnih nivoa je prilično standardan i u nekim slučajevima, zbog ponavljanja sadržaja, i malčice monoton: red makljanja s komunističkim gerilcima, red filmova u engineu. Protivnici imaju solidan AI koji koristi svaki raspoloživi zaklon, a ni vaši saborci nisu za bacanje. Kao u Vietcongu, otporni su na metke, tako da u toku igre morate paziti samo na sebe.

S obzirom na to da igru pokreće modifikovani engine Unreala 2, s vizuelne strane teško joj je naći manu. Od svih Vijetnam igara iz ove godine, Men of Valor ima najlepše urađenu vegetaciju, najrealniju džunglu, najdetaljnije eksterijere. Ali to je samo jedna strana medalje. 3D modeli vaših saboraca i protivnika pate od polovično urađene rutine za kretanje i zauzimanje pozicije u prostoru. Mali broj međufaza u pokretima, kruto animirano kretanje, povremeni clipping i otvoreni bagovi (lebdenje u prostoru) ovde su prilično uobičajena pojava. Kad smo već kod bagova, igra pati i od ozbiljnog memory leak problema: posle određenog vremena (u zavisnosti od količine sistemskog RAM-a kojim raspolažete), igra će se toliko usporiti da je jedino rešenje restart. Ako vam se to desi usred misije, kada imate samo privremeni save koji nestaje izlaskom iz igre, moraćete da „ponovo krečite”. Tu su i teksturne anomalije na GeForce 3 karticama: igra izgleda ne detektuje pravilno količinu video-memorije na kartici, tako da su pojedini delovi terena beli! Srećom, autori igru krpe superbrzim ritmom.

Miodrag KUZMANOVIĆ