Za svojevrsnu renesansu strateških igara s temom Drugog svetskog rata ove jeseni prvenstveno je zaslužna poznata nemačka softverska kuća CDV (mada ne treba zaobići ni Atari s njegovim Axis & Allies ostvarenjem). Nakon odličnog Codename Panzers: Phase One, red je došao i na najnovije poglavlje, u širokim igračkim krugovima izuzetno cenjene Sudden Strike sage. Resource War se oslanja na Sudden Strike II engine i zamišljen je kao samostalna igra za čije pokretanje nije potrebno imati instaliran originalni Sudden Strike II.

S obzirom na vremešnost pomenutog enginea (odgovorni u Fireglow Gamesu su još proletos objavili početak rada na Sudden Strikeu III koji bi trebalo da krase 3D grafička rešenja i potpuno novi feel & look), prilično vam je jasno šta se od ovog naslova može očekivati. Počevši od grafičkih rešenja pa do načina igranja, gotovo da se ne mogu izdvojiti razlike u odnosu na Sudden Strike II. Posle uživanja u Codename Panzers: Phase One, 2D grafička rešenja i sitne jedinice u Resource Waru mogu se učiniti previše odbojnim, dok će novopečenim igračima sigurno zasmetati arhaičan način upravljanja za čije savladavanje je potrebno utrošiti dosta vremena. Ipak, ispod zarđale spoljašnjosti krije se zarazna strateška igra koja, po rečima autora, donosi preko 100 sati aktivnog igranja.

Pored nezaobilazne kampanje u kojoj se možete oprobati kao komandant nemačkih, britanskih ili američkih snaga (igra sadrži 18 nivoa), postoji deset pojedinačnih misija (jedna je tutorijalnog karaktera) i multiplejer opcija za okršaje putem Interneta, u lokalnoj mreži ili direktnom modemskom vezom. Misije su i dalje koncipirane po skirmish receptu uz delimičnu mogućnost obnavljanja jedinica zauzimanjem specijalnih građevina. Igraču je na raspolaganju širok spektar kopnenih, vazdušnih i vodenih jedinica sa (očekivanim) akcentom na pešadiji i oklopnim jedinicama.

Čak i na osnovnom stepenu težine igra može predstavljati priličan zalogaj pa je poteze potrebno dobro planirati, pažljivo koristiti date resurse (iako se za proizvodnju jedinica ne koriste nikakvi resursi, oni posredno igraju veliku ulogu) i konfiguraciju terena (recimo, pešadijske jedinice mogu da koriste građevine kao sklonište). Imperativ predstavlja brzo zauzimanje specijalnih građevina (za proizvodnju jedinica, snabdevanje gorivom...) čime se onemogućava snabdevanje neprijatelja i dopunjavanje istrošenih jedinica. Svaka misija se sastoji od nekoliko zadataka čije ispunjavanje nije uslovljeno propisanim redosledom, ali je to više nego preporučljivo radi izbegavanja neželjenih situacija (možete ostati bez određenih jedinica koje su potrebne za kompletiranje misije, a ne mogu se „izgraditi” u datim uslovima).

Vladimir PISODOROV