Posle višegodišnjeg krčkanja u Ensembleovom loncu, novi Age u sebi nosi maltene decenijski talog iskustva svojih tvoraca koji tačno znaju gde se nalazi zlatna sredina između autentičnosti i prijemčivosti. Ne treba ipak očekivati „bogojavljenje” – Age of Empires III je pre svega tipičan sequel, što znači da je najveći broj elemenata recikliran iz prethodna dva dela i serviran kroz najimpresivniji engine koji su programeri uspeli da sklope na skelama Age of Mythology tehnologije. Krajnji rezultat je igra zbog koje će mnogi kupiti vilice s poda kada je prvi put ugledaju, ali čija mehanika igranja nije ni blizu toliko napredna koliko vizuelni kvantni skok nagoveštava.

Autori su ovog puta obradili relativno usko vremensko razdoblje, između Kolumbovog otkrića Amerike i Građanskog rata nekoliko vekova kasnije. Cela igra se odvija na tlu američkog kontinenta (uključujući Južnu Ameriku), što geografski i nije toliko restriktivno koliko možda zvuči. Što se nacija tiče, osam evropskih velesila se utrkuje da uzme parče novog sveta: Engleska, Francuska, Španija, Portugal, Nemačka, Rusija, Holandija i Turska. U igri takođe učestvuju brojna starosedelačka plemena, kao potencijalni izvor resursa i podrške (uzgred, dizajneri su vešto izbegli većinu nezgodnih pitanja koja se tiču američke istorije – Indijanci se obično drže po strani, dok se robovi skoro i ne pominju).

Kao kad opet navučete stari par farmerki koji vam je dugo sedeo u fioci, prvi trenuci uz novi Age pre svega bude osećaj prepoznatljive udobnosti. Svaki element je na svom mestu – tu su seljani koji sakupljaju hranu, drvo ili novac (kamen je izbačen kao resurs, što je jedan od mnogih srezanih detalja koji ovaj deo čine zgusnutijim), centar vaše naseobine i nekoliko kuća. Izbor građevina je relativno mali, ali zato svaki objekat ima jasno definisanu ulogu. Isto važi i za jedinice: vojska se deli na pešadiju, konjicu i artiljeriju (opcionalno i mornaricu), a svaka grana ima logične prednosti i mane. Jedinice i građevine se ne razlikuju drastično od nacije do nacije, ali postoji dovoljno razlika da utiču na vaš konačni odabir.

U prvom tehnološkom dobu (od mogućih pet) vojna mašinerija tek što se otrgla od srednjeg veka, pa će tako vaše jedinice isprva još uvek baratati samostrelima i mačevima. Barut ovog puta igra značajnu ulogu u vojnim arsenalima kolonijalnih sila, od prvih primitivnih musketa do masivnih topuza koji služe za rušenje zidina. Štaviše, đulad u svim oblicima i veličinama, od sačme do redova topova na galijama, dominira ratnim poljem. Pešadinci su potrebni kako bi se ove važne jedinice zaštitile, dok konjica služi da ih „rašuje” i pokuša da pobije posadu pre nego što načine suviše štete. Kombinovanje snaga je neophodno, u čemu pomažu automatske formacije koje grupisane jedinice zauzmu, u zavisnosti od svoje uloge.

Svaki uspeh „na terenu”, od pobede u omanjim čarkama do banalnosti poput izgradnje nekog objekta, donosi bodove. Ovi bodovi se slivaju u razvitak vašeg rodnog grada. Home City predstavlja figurativnu evropsku metropolu iz koje ste se otisnuli u novi svet i koja vašoj koloniji pruža vojnu i finansijsku pomoć. Ako vam dobro ide u ostvarivanju zadatih ciljeva, dobijene bodove možete trošiti na unapređivanje metropole. Ovo ulaganje vam se potom vraća u vidu svojevrsnih džoker karata koje možete kupiti i poslati sebi u Ameriku. U početku je vrednost ovih karata mala (npr. 300 zlatnika), ali će kasnije karte donositi sveže trupe, pa čak i čitava tehnološka poboljšanja. Home City je perzistentan, prenosi se iz igre u igru, uključujući i multiplayer. Ljubitelji TCG igara pozdraviće koncept slaganja deckova za određenu svrhu pošto grad može da podrži samo do 20 aktivnih karata tokom meča.

Havoc fizika žestoko doprinosi oživljavanju bojnog polja. Ma koliko da je zabavno posmatrati lepo animirane jedinice kako se bore, dovoljno je ubaciti jedno đule na havoc pogon da celu stvar podigne na novi nivo. Nesrećni pešadinci koje đule zakači odleteće metrima u vazduh i realistično se skljokati na travi. Gruvanje zidina je još impresivnije. Modeli su podeljeni na više komada koji su podložni zakonima fizike te se građevine fenomenalno raspadaju, uz puno dima i particle efekata. Jednostavno rečeno, masovna destrukcija nikad nije bolje izgledala.

Ne treba posebno isticati kako ova raskoš puno košta. Age of Empires III je trenutno najlepši RTS na tržištu, što za sobom povlači zbilja visoke hardverske zahteve. Engine se prilagođava resursima koliko može, ali prosečna mašina kod nas može da izgura tek deo onoga što Age of Empires III vizuelno ima da ponudi. Izuzimajući hardversku zahtevnost, malo šta može ozbiljno da se zameri najnovijem izdanku Age serijala. Igra sadrži dosta sitnih mana, AI i pathfinding nisu savršeni, a možda smo jednostavno posle šest godina svi očekivali malo više. S druge strane, iskustvo uz Age of Empires III podseća na zlatno doba žanra, kada su strategije imale „ono nešto” što danas često fali: igrivost.

Đorđe NAGULOV