U Insomniac Gamesu otkrili su dobitnu formulu kada je izrada kvalitetnih 3D platformsko-pucačkih igara u pitanju. Njihov serijal Ratchet & Clank (ekskluzivno ukotvljen u Sonyjeve vode) predstavlja jedan od najuspešnijih kada su žanrovska ostvarenja u pitanju. To što ćemo odsad dogodovštine hrabrog Lombaksijanca Ratcheta i njegovog plehanog prijatelja Clanka pratiti na PlayStationu 3 (dobro, i na PSP-u, ali tu je za razvoj zadužen High Impact Games), ne znači da bilo šta treba da se promeni, zar ne? Upravo tako su razmišljale i pametne glave razvojnog tima...

Po mišljenju kolega novinara iz belog sveta, upravo to što je rečeno jedna je od najvećih mana Tools of Destructiona. Ako se izuzme činjenica da je, kao što je to neko lepo primetio, kvalitet grafičkih rešenja u novom Ratchet & Clanku dostojan crtaćâ kompanije Pixar, te da se na nekim nivoima/situacijama koriste sve prednosti tehnologije Sixaxis – igra nema baš puno toga novog da ponudi. A i zašto bi? Ukoliko vam poslovično pedantne kontrole, mogućnost korišćenja/unapređivanja gomile oružja, upotrebe raznih gedžeta i uživanje u vrhunskoj grafici nisu dovoljni, možda bi trebalo još jednom da razmislite o svojoj definiciji kvalitetnog igranja. Tools of Destruction ima sve potrebne sastojke da igrača uvuče u univerzum otkačenog herojskog dvojca i po našem mišljenju to radi sasvim, sasvim dobro.

U igrama ovog tipa pozadinska priča nikad nije predstavljala sastojak koji se kvalitetom naročito izdvaja od umućene smeše. Tako je i ovog puta – autori su vešto iskoristili priliku da nanovo ispričaju poznatu uspavanku o tome da snage dobra uvek trijumfuju nad snagama zla. Ozloglašeni i samoproklamovani Imperator Tachyon Percival, poslednji preostali potomak nekad snažne i nadobudne rase Cragmite, po svaku cenu želi da stavi šapu na našeg dlakavog junaka. Ratchet, ni kriv ni dužan, koristi priliku (čitaj: sukob) da sazna nešto više o svojim zemljacima koji su pre niza godina bez traga i glasa nestali iz galaksije. Ispostaviće se da se iza Tachyonove manijakalne opsednutosti poslednjim Lombaksijancem krije mnogo više od puke koincidencije, te da njih dvojica imaju puno toga zajedničkog...

Najveća mana igre je njena dužina. Iako su nivoi blago rečeno ogromni i ima ih čak 20, Tools of Destruction može da se završi za dva do tri popodneva. S jedne strane to je dobra stvar – igra vam repetitivnim zadacima neće izaći na džigericu, ali s druge ostaje utisak nedorečenosti. Čak i sam kraj ukazuje na tako nešto, pošto su autori otvoreno najavili nastavak radnje u sledećem delu. Naravno, nećemo vam otkriti o čemu se radi da ne bismo pokvarili užitak. Za razliku od nekih prethodnih delova, Tools of Destruction je prilično laka igra – čak su i obračuni sa bossevima iznenađujuće jednostavni i opuštajući. Prethodna konstatacija važi sve do dva-tri nivoa pred kraj, kad će igra pred vas baciti sve što ima i prilično istestirati umeće/debljinu živaca. Konstrukcija nivoa urađena je po dobro poznatom receptu. Naši junaci putovaće s planete na planetu i usput se obračunavati sa gomilom neprijateljski nastrojenih karakondžula. Naravno, biće tu i spektakularnih borbi u svemiru, ali i mini-igara koje vam mogu skrenuti misli sa besomučnog skakanja i pucanja.

Ratchet na raspolaganju ima bogat arsenal naoružanja i korisnih spravica koji se mogu unapređivati korišćenjem. Osnovno oruđe za umlaćivanje neprijatelja i ovog puta je džinovski francuski ključ uz čiju pomoć se nesrećnici za tili čas pretvaraju u gomilu vijaka i navrtki (da, obavezno je skupljati ih). Pored toga na meniju se nalazi još devet (otkačenih) tipova oružja i dvadesetak gedžeta najrazličitije namene. Tako recimo, Robo-Wings našim junacima omogućava da polete, Hydro Pack se koristi za brže „plivanje”, Grind Boots su specijalne čizmice korisne za klizanje po šinama, Swingshot ispaljuje sajle i tako omogućava prebacivanje na udaljene platforme... Takođe, Ratchet može da poveća otpornost na neprijateljske napade uskakanjem u jedan od ponuđenih oklopa. Za razliku od Size Matters, oklope nije moguće „sklapati” od pojedinačnih komponenti, već isključivo kupiti sastavljene u specijalizovanim radnjama otvorenim širom galaksije.

Kao što smo već nagovestili, tehničke karakteristike su segment igre koji nikog neće ostaviti ravnodušnim. Grafika je apsolutno zapanjujuća – svaka planeta obogaćena je zastrašujućim nivoom detalja, u pozadini se stalno nešto dešava, boje pršte na sve strane... Povrh svega, animacija glavnih likova je savršena, dok povoljnom utisku posebno doprinose jednostavne a precizne kontrole. Zvučna komponenta standardno je dobrog kvaliteta, naglasak je (kao i uvek) bačen na predigitalizovane dijaloge koji su i ovog puta dosetljivi, povremeno čak i urnebesni (naročito deo u kojem se diskretno vrši pominjanje failure ratea Xbox 360 konzola).

Vladimir PISODOROV