Spaceforce, „franšiza” zagrebačkog Provox Gamesa, posle relativno solidnog Rogue Universea obrušila se u oštri nosedive ka smrznutom januarskom tlu. Rešeni da eksperimentišu u raspoloživim žanrovima i eventualno „na brzaka” popune nevidljive rupe na tržištu, dečki su u jubilarni drugi naslov uložili nekih 3% energije i truda u odnosu na prethodnu igru. Spaceforce: Captains, SF klon/mixmatch Heroesa i Disciplesa, niskobudžetni je treš koji izgleda i funkcioniše kao da su ga, u nekom free online games editoru, deset minuta pre pauze za ručak pravili otpušteni programeri ugovorno obavezani da sede i kuckaju kôd pre fabričke sirene i oproštajnog pakovanja stvari u kartonsku kutiju. Pravi labor of hate.

Sagledana sa visine od deset kilometara, ova toksična, pulsirajuća gomila nula i jedinica na hard disku sigurno ne pati od nedostatka dobre inicijalne ideje. Šta čovek uopšte može da zameri konceptu HoMM-a u svemiru u kojem umesto viteza vodite svemirski brod, umesto zlata i drveta skupljate plazmu i gasove, umesto rudnika okupirate fabriku nanobotova, umesto random grupa troglodita ganjate bande svemirskih gusara? Pravilno izvedena, ova zamisao mogla je da se ovaploti u suvislu, pažnje vrednu igru. Za uspeh je potrebno uložiti makar mrvu truda, ali Provox Games je beznadežno i kompletno podbacio na ovom polju.

Broj opcija koje Spaceforce: Captains postavlja pred igrača je minimalan: tri single player kampanje koje liče kao jaje jajetu, kratak tutorijal i tuce scenarija za jednog igrača apsolutno je sve na šta ćete ovde naleteti. Ni traga od bilo kakvog sandbox moda, internet, LAN ili hotseat multiplayera; ni glasa od mogućnosti podešavanja single player scenarija, čak ni od banalnih opcija poput biranja rase ili uslova za pobedu. Igra ne poseduje editor scenarija, mada je ta opcija oglašena na web sajtu kao jedan od highlighta ovog naslova. Deceniju i kusur stari Heroji II igraču pružaju više nego novodobni Kapetani svemirske sile, što je prilično porazna činjenica.

Sledeći čavao u lijesu Spaceforce: Captainsa jesu tri gotovo potpuno identične rase, koje se razlikuju isključivo u vizuelnom dizajnu stanica i brodova, kao i drugačijim odzivima jedinica. Sve ostalo je apsolutno isto, a posebno borbene sposobnosti i klase brodova, što je apsolutno neoprostivo za ovakav tip igara. E.M.D. (Earth Military Directorate), Alreani States i ORD Dominion imaju nekakve „agende” o kojima možete saznati više kopajući po oficijelnom sajtu (što, naravno, nije vredno truda), ali default kampanjski zapleti predstavljaju puki srednjoškolski naučnofantastični kliše na koji ne vredi trošiti reči. Jedina osobina single player kampanja koju vredi naglasiti jeste njihova nezanemarljiva dužina, mada će većina igrača sigurno odustati već posle sat-dva, bez obzira na stepen akutne zavisnosti od poteznih RPG strategija.

Sam gameplay izuzetno je jednostavan, sa krivom učenja od nula minuta za svakog ko je makar jednom zaigrao Heroje ili neki klon te igre. Tu su default kapetan (heroj), startna stanica koju možete nadograđivati i „lavirintoliki” svemirski sektor sa putanjicama oivičenim asteroidima i kršom. Regrutacija jedinica, istraživanje anomalija (koje daju keš, xp bonus kapetanu ili neki artefakt koji mu poboljšava borbene sposobnosti), borba sa AI protivnikom ili nasumično raspoređenim piratima i ostali klasični elementi ovog tipa igara su esencija igre. Strateški elemenat osvajanja stanice protivničke civilizacije (ili random regrutacije egzotičnih jedinica) potpuno je ruiniran time što su sve strane potpuno identične, što će vas potpuno demotivisati za bilo kakvo eksperimentisanje koje odskače od prostog „production rusha”, juriša na njegove „gradove” i završetka misije. Ni traga avanture, ni miligrama herojikolikog šmeka koji indukuje želju za zavirite u svaki ćošak i ukrstite mačeve sa čuvarima nekog artefakta u gornjem levom uglu mape. Za ovakav tip igre, ovaj poslednji sud predstavlja smrtnu presudu: ako nema toga, čega onda ima?!

Blagodareći nedotupavnoj jednostavnosti, igra je pošteđena iole ozbiljnih bagova, osim banalnosti tipa povremene zamene glasovnih biblioteka posle učitavanja snimljene pozicije (kada, recimo, plovila vaše E.M.D. flote počnu da izgovaraju rečenice ORD Dominiona). Mada, u predubokom moru svega lošeg što igra nudi prosto odsustvo bagova nikako ne možemo svrstati u osobinu koja vadi stvar. Spaceforce: Captains je hopeless u svakom pogledu.

Miodrag KUZMANOVIĆ