Već smo se navikli na spasavanje sveta, obično u ulozi raznoraznih vojnih eksperata, otpadnika kojekakvih društava i, naravno, supergenija obdarenih natprirodnih moćima. A probajte da zamislite spasavanje sveta u ulozi instruktora ronjenja!

Upravo to nude iz anonimnog nemačkog Collision Studiosa. Njihov novi FPS, Red Ocean, vodi nas u dubine mora u ulozi superkul instruktora ronjenja Džeka Harda, koji će, onako usput, spasti svet užasne sudbine koja ga čeka. Zli teroristi koji se, je l’ te, kriju na dnu mora, eksploatišu neki novi oblik izvora energije s ciljem da osvoje svet i oteli su Džekovog učenika.

Igra je potpuno linearna i predstavlja sramotu za doba u kojem je napravljena i žanr koji bi trebalo da zastupa. Nivoi (kojih je inače sedam) su potpuno identični, i sastoje se od klaustrofobičnih hodnika, gomile vozova koji proleću ispred vas s namerom da vas zastraše i nateraju da idete okolnim putem (iako, u stvari, nije tako) i ponekog lifta. Protivnički AI taman je toliki da protivnici ne udaraju u zidove (bar ne prečesto). Dešavaće vam se da stojite licem u lice sa protivnikom i čekate dobrih desetak sekundi dok on ne pripuca na vas. Arsenal oružja kojim ćete moći da tamanite mnogobrojne zlikovce sastoji se od uobičajenih pištolja, pušaka i puškomitraljeza, a zanimljivo je da je za usmrćivanje protivnika neophodno tri hica, bez obzira na instrument egzekucije.

Grafika je odurna, u najmanju ruku. Ova igra grafički se nalazi na pola puta između (prvih nastavaka) Dooma i Half-lifea. Grafička podešavanja kao da ne postoje, s obzirom na to da je razlika između maksimalnih i minimalnih podešavanja jedva uočljiva. Teksture su veoma siromašne, osvetljenje je u minimalističkom maniru, a kontrasta nema. Kako bi uopšte i mogao da postoji kontrast između crnog i crnog?

Glasovna gluma (ono malo što je ima, u uvodnom i izvodnom sinematiku) na nivou je „ekipe iz kraja”, dok muzička pratnja zvuči kao da je izvodi simfonijski orkestar Male Moštanice i veoma je monotona. Jedino što prekida monotonost jesu pucnji i neka vrsta groznog škripućeg zvuka koji se javlja svaki put kada se otvore vrata.

Na sve nedostatke nadovezuje se i činjenica da je igra neverovatno bagovita, te će se dešavati da propadnete kroz zid, počnete nekontrolisano da pucate ili pak zakucate protivnika metkom u suprotni zid. Nikakve oficijelne zakrpe još ne postoje, ali sumnjamo da bi mnogo pomogle.

Pavle ĐORĐEVIĆ