Dobrom kombinacijom već viđenih ideja, oprobanih rešenja i nesvakidašnje atmosfere, ova igra odaje prijatan jamais vu osećaj. Kao da ovako nešto nikada ranije niste videli. Nažalost, ta iluzija ne traje dugo, a usled nedorečenosti svih aspekata igre, ona ostaje samo neiscrpan izvor neostvarenog potencijala.

Igrač u svoje ruke preuzima sudbinu tri osobe koje dolaze u Rajski grad sa istom misijom – da što pre pobegnu iz tog pakla na zemlji. Grad ironičnog imena Paradise City leglo je kriminala i korupcije. Bande slobodno haraju gradom, a mafijaški bosovi ljubomorno čuvaju svoja mala carstva. Zašto ste tu? Ne biste li izbegli doživotnu robiju koja bi sledovala da ste odbili ljubaznu ponudu vladinih agenata. Oni žele jednog od najuticajnijih mafijaških bosova u tom, za njih nepristupačnom gradu i spremni su da vam za uzvrat ponude oproštenje svih ovozemaljskih grehova. Tako tri nesvakidašnje osobe dolaze u Paradise City, spremne da započnu izgradnju sopstvenih ilegalnih imperija ne bi li se dokopale dotičnog bosa, svoje slobode, ali i mračne istine o onome što se u tom gradu zaista događa.

Priča je osvežavajuća, a zaplet se razotkriva u monologu likova između misija. Šteta je što priča jedino tako i napreduje, uz minimum iznenađenja ili obrta tokom samih misija. Na početku igrač zna veoma malo o onome što se dešava, što lepo oslikava položaj samih likova, kojima nije rečeno mnogo. Budući da je cilj svake misije zauzeti neke ili sve gradske četvrti na mapi, a izazovi koji se pred igrača postavljaju minimalno variraju, prelaženje misija brzo preraste u rutinu. Takođe smeta i odsustvo bilo kakve nelinearnosti, ako se izuzme izbor lika kojim želite da rešite zadnju misiju. Monotonija bi bila još izraženija da u pomoć nisu pritekla tri lika koji se naizmenično smenjuju u misijama, a kojima morate imati donekle raznolik pristup igri. Na raspolaganju vam je Nikolas Porter – pljačkaš banaka u penziji, inače ekspert u rukovanju automatskim oružjem, Anhel Vargas – streetfighter devojka koja barata svim vrstama hladnog oružja, te Boris Čehov – debeli korumpirani agent FBI koji i nije neki borac, već se u borbi oslanja na pomoć drugih. S obzirom na različite stilove borbe i potpuno različite mogućnosti likova, bićete primorani da se svakim likom igrate nešto drugačije, iskorištavajući njegove jake strane i izbegavajući sukobe u kojima protivnik ima prednost.

Glavna tačka dnevnog reda u svakoj misiji je ubijanje nebrojanih neprijatelja, te zauzimanje gradskih četvrti. Svaka četvrt ima dobro naoružanog vođu, čijim „ubeđivanjem” dobijate kontrolu nad istom. Pošto ste ga pobedili u borbi, vođa obilazi četvrt i obaveštava vlasnike lokala da ste vi odsad glavni. Za to vreme potrebno ga je štititi, jer će protivnički igrač često pokušati da se umeša u primopredaju vlasti. Pošto zauzmete grad, u svakoj četvrti moći ćete da regrutujete do pet svojih ljudi koji će služiti kao straža. Dok polako budete osvajali teritoriju, povećavaće se količina power poena koje možete da posedujete i koje ćete koristiti za pozivanje pojačanja, dobijanje satelitskih snimaka ili bombardovanje neke oblasti grada. Da, bombardovanje. Pomenuli smo, to je veoma gadan grad.

Gameplay je tečan, a akcija konstantna. U nekim misijama jedva da ćete ugrabiti trenutak da otvorite inventar. Igra ima dva moda: strateški mod sa pogledom odozgo i akcioni mod sa pogledom iz perspektive trećeg lica. Nažalost, ne postoje veće razlike između ta dva moda, osim što se u akcionom krećete pomoću tastera ’WASD’ umesto klikovima miša. I dalje se napad vrši odabirom mete i izdavanjem komande. U akcionom modu kretanje kamere je nezgrapno, a preglednost drastično smanjena, tako da ćete ovaj mod koristiti samo kad želite da uživate u grafičkim detaljima ili izbliza pročitate neki grafit.

Veštačka inteligencija je najzapostavljeniji deo igre. AI igrač je slab, a to kompenzuje višestrukom brojnom nadmoći. Gde vi u jednoj četvrti možete zaposliti pet gangstera, on ima petnaest. AI jedinica je jedva zadovoljavajuća, predvidljiva i laka za eksploatisanje. Jedinice uglavnom stoje vezane za lokaciju u defend režimu, a najveće dostignuće su scout gangeri koji patroliraju i trče po pomoć kad naiđu na protivnike. Obično u obračunu možete računati na znatno manje jedinica od protivnika, tako da ćete se uveliko oslanjati na sposobnosti vašeg lika i pojačanja koja možete pozvati. Ako se pridoda i nedostatak direktne kontrole nad jedinicama, često je lakše ući sam i pažljivo počistiti protivničku teritoriju. Pomoć je potrebno pozvati samo pri napadu na samo utvrđenje vođe četvrti.

Napredovanjem kroz nivoe poboljšavate svoje atribute (Body, Perception, Agility, Concentration, Charisma) i skillove. Skillovi su raspoređeni u tri grupe i većina pored bonusa koje daju omogućava treniranje nekih borbenih pokreta. Stvari koje ćete u toku igre posedovati čudan su miks stvarnih predmeta i SF klasike, tako da ćete doći u situaciju da se u isto vreme opremite zarđalim uzijem, pancirom i pakovanjem nanorobota koji će vas lečiti. U sledeće nivoe prenosite svu opremu i skromnu količinu keša.

Grafika je dopadljiva i može se prilagoditi karticama sa najrazličitijim mogućnostima, a u punoj lepoti uživaćete tek u akcionom modu, gde se primećuju svi detalji. Okruženje je tokom čitave igre isto, a korišćenje funkcije Copy/Paste očigledno. Muzika u igri je neprimetna, dok su govor i zvučni efekti na solidnom nivou.

Escape from Paradise City, uprkos svom potencijalu, ostala je drugorazredna igara koja neće dospeti na top-liste. Da su se proizvođači iz Sirius Gamesa više potrudili oko priče i stvorili nelinearnu kampanju i raznovrsnija okruženja, bila bi znatno bolja.

Marko POPOVIĆ