Roman „Romance of the three Kingdoms”, jedan od četiri najznačajnija klasika kineske literature, nastao je u XIV veku i govori o poslednjim godinama dinastije Han, turbulentnoj epohi koja je okončana ujedinjenjem kineskih država. Kinezi su veoma ponosni na ovaj period svoje istorije, zbog čega je za njihovo tržište napravljen impozantan broj igara čiji se scenario oslanja na „Tri kraljevstva”. Dobar deo ovih naslova „prelio” se i u zapadni svet, najvećim delom zahvaljujući japanskoj kompaniji Koei, koja je igrama kao što su Nobunaga’s Ambition, Dynasty Warriors i Romance of the Three Kingdoms ovaj deo kineskog folklora približila ostatku sveta.

Koei je potpisao i Warriors Orochi, svojevrsno pretapanje Dynasty Warriorsa i Samurai Warriorsa. Ono što sjedinjuje ova dva serijala jeste priča o zmijskom kralju Oročiju, koji je preko vremenskog portala na jedno mesto doveo najveće heroje iz ere tri kraljevstva (II i III vek) i japanskog perioda sengoku (od XV do XVII veka), sa ciljem da oproba njihovu veštinu u međusobnim sukobima. Iz ugla prosečnog igrača, Orochi je tipična hack and slash borilačka arkada s dobrom pričom, tečnom akcijom koja obiluje scenama masovnih okršaja i upravljačkim interfejsom koji se zasniva na besomučnom pritiskanju tastera. Miš će ovog puta biti pošteđen torture, jer su programeri „zaboravili” ovaj PC igračima gotovo nezaobilazan komad hardvera. Snažan pritisak kojem ste izloženi tokom čitave igre neće ostaviti dovoljno prostora za razgledanje okoline, ali nedostatak miša i te kako se oseća kada se ukaže potreba za finim štelovanjem kamere ili brzom promenom perspektive. Doduše, uvek postoji opcija „ventilator” režima, u kom hackujete and slashujete na slepo, sve dok vam prsti ne poplave.

Pored dobrog scenarija, koji ne samo što je sadržajan, već je i dobro plasiran, Warriors Orochi treba pohvaliti i zbog bogatog izbora najrazličitijih likova. Svaki junoša ima dijapazon sebi svojstvenih pokreta i napadačkih tehnika, što je prednost koja naročito dolazi do izražaja kada usred bitke promenite ratnika (igra predviđa mogućnost odabira tima od tri heroja koja ćete voditi u okršaj, pri čemu se dvojica uvek hlade na „klupi”). U skladu s prethodnim ostvarenjima je i mogućnost unapređivanja borbenih karakteristika heroja (snaga, brzina, tehnika), koji kako vreme odmiče, sve veštije mlate i seckaju svakog ko im se nađe na putu. Slična unapređenja primenjuju se i na oružje, koje se po prvi put može kombinovati.

Tehničkom stranom dominiraju užasna glasovna gluma i ružnjikava grafika, slična onoj u igri Dynasty Warriors 4 Hyper (SK 2/2006), uz neprijatno ograničenje rezolucije na 1024 x 768 piksela. Pozadinska grafika satkana je od malo poligona s relativno siromašnim teksturama, dok su modeli boraca uverljivi i detaljni, ali ne u meri koja bi opravdala očekivanja generacije koja stasava uz Crysis. Dok Kineze sama pomisao na heroje iz dinastije Han baca u trans, igračima na zapadnoj hemisferi potrebno je više „mesa” da bi se postigao sličan efekat, pre svega na audiovizuelnom planu. Koei to, izgleda, još nije naučio.

Gradimir JOKSIMOVIĆ