Čoveče, igra je kao Galactic Civilizations, samo novija i bolja, ima mnogo veće mape. Ulična mudrost izrečena u kratkoj pauzi osvrtanja levo-desno u traganju za plavim uniformama, predstavlja ujedno i najprecizniju definiciju ovog naslova. Bez potrebe za trgovinom na takvom mestu, ipak je mišljenje prirodnog talenta za brzopotezno definisanje suštine igara i te kako korisno.

Scenario igre nešto je kompleksniji nego što je potrebno. U osnovi, celom galaksijom nekada davno, davno, vladala su besmrtna čovekolika bića. Besmrtna da, ali neuništiva ne. Tehnologija koju su razvili omogućavala im je kolonizaciju stelarnih sistema udaljenih galaksija i bila je znatno moćnija od tehnoloških dometa svih drugih poznatih rasa. I nakon nemerljivih količina proteklog meda i mleka, neočekivano, izbio je rat (citat): „Čiji početak niko nije pamtio, ali svi su bili svesni njegovog razornog dejstva...” (kraj patetike). Nakon gotovo potpunog samouništenja, u životu su ostala samo dva besrtnika, a zapisi o nekadašnjim dometima Besmrtnih, kao i ključevi njihove razvijenosti ostali su rasuti širom galaksije. Pomenuta dva besmrtnika ubrzo su izgradila novo carstvo, i prateći matricu svojih predaka, još jednom zaratila, onako fino, komšijsko-bratoubilački. Razlika je u tome što više nemaju dovoljno ljudstva, pa moraju da ga regrutuju iz jedne od šest smrtnih rasa, uključujući i ljudsku. Tokom igranja po scenariju, desiće se da jedna od dve besmrtne rase od vas zatraži neki specifičan zadatak, pa je red da znate otkud oni tu.

Princip igranja i ovde je sličan kao i u ostalim poteznim razvojnim strategijama sa radnjom u svemiru. U početku imate jednu planetu, sićušnu flotu od svega dva broda, a vremenom kolonizujete druge planete, uvećavate flotu, istražujete nove tehnologije i ratujete za prevlast sa susednim rasama. Dakle, sve ide po tradicionalnom principu 4X (explore, expand, exploit, exterminate) potezno-razvojnih strategija. Kada smo već kod tradicije, u naslovima koje izdaje Paradox Interactive veoma često predefinisani uslovi pobede ne postoje, već ih sami kreirate. Zadatke dobijene od Besmrtnih možete ali ne morate ispunjavati. Iskorak koji je danski developer Pollux Gamelabs ovde učinio jeste veličina igre. Iako na početku dobijate omanju tutorijalnu mapu, u izboru imate i mapu od 5000 (slovima: pet hiljada) zvezda. Prema tome, možete „okrenuti” igru za par dana, ali epopeja može trajati i više nedelja, pa ako imate dovoljno nepoštovanja prema vremenskoj instanci dodeljenog vam života – knock your self out! Osim u kvantitetu, originalnost se takođe ogleda i u veštačkoj inteligenciji protivnika. Logika vanzemaljskih rasa znatno se razlikuje od ljudske, što je čini veoma nepredvidljivom. Ne bi trebalo da vas iznenadi da ako na pretnju (otelotvorenu u floti koja više puta nadjačava vašu) odgovorite drsko, neprijatelj vam poželi ugodan dan, samo što vam se ne izvini, ili čak i uradi baš to, poklanjajući vam neku hranu ili novac. Iznenađenjima nikad kraja kada se upustite u diplomatiju. Ambasade, sabotaže, špijuniranje samo su neke od diplomatskih akcija koje ćete preduzimati. Kada se dvoje, troje ili više njih svađa, to veoma lepo možete iskoristiti potplaćivanjem jedne od frakcija.

Lutanje galaksijom je najprimarniji cilj. Na taj način kolonizujete planete i dolazite do resursa. Pri tome, svaka planeta sa optimalnim temperaturnim uslovima za rasu koju vodite, tj. svaka koju možete kolonizovati – ima specifične uslove, pogodne za jednu od nekoliko ponuđenih delatnosti, kao što su poljoprivreda, rudarstvo ili trgovina. Na ovaj način dobar deo mikromenadžmenta je uprošćen i sveden na pronalazak resursa koji vam je u datom momentu neophodan. Nažalost, menadžment razvoja nauke i tehnike veoma je rogobatan i naporan. Jedna od olakšica u igri ogleda se u konceptu lidera. Svaka civilizacija ima po nekoliko aktivnih lidera, odnosno istaknutih članova društva. Imate pravo da im dodeljujete resore (agrar, vojska, rudarstvo) i u skladu s tim umanjite troškove proizvodnje ili održavanja dotičnog. Pre toga, naučnim usavršavanjem podižete kvalitet svojih lidera, a kroz pravljenje „fensi” planeta – tzv. metropolisa, radite na njihovom kvantitetu. Na kraju samo preostaje da svojoj carevini nametnete režim koji najbolje paše vašim političkim pogledima – i imaćete stabilnu vlast na bazi visokog PDV-a i samo pedesetak umrlih od gladi godišnje. Splendid!

Jedna od nerešivih misterija jeste – zbog čega ovakvi naslovi moraju da imaju grafiku i zvuk poput igara sa 16-bitnih mašina? Zasigurno, to jeste mainstream koji filtrira sve malo manje ozbiljno zainteresovane potencijalne igrače. Nikako ne očekujte bilo šta lepo u 3D prikazu borbi na koje, uzgred, ne možete uticati. Beskorisno je da podižete rezoluciju i detalje do neba – sve uvek izgleda jednako ružno, ali je korisno da nabavite neki stariji goa trens („Astral Projection” – topla preporuka) kako ne biste slušali odvratnu pozadinsku buku tipa „taština praznine”.

Činjenica je da među ljubiteljima razvojno-ratnih poteznih strategija mali procenat spada u hardcore fanove koji otkidaju na GalCiv, a da za ostatak sveta oni deluju kao čudaci mazohistički fokusirani na strpljivo ubijanje vremena u iščekivanju nečega što tek treba da se desi, a nikako da do toga dođe. Ovu igru veoma teško ćete zavoleti, ali ako se to dogodi, ta veza će trajati, pod uslovom da ne postavljate sebi pitanja koliko vam je glava zdrava. Hardcore – go, rookies – stop!

Marin NESTOROV