U pravom napadu hack & slash klonova u poslednjih nekoliko godina, igra Sacred iz nemačkog Ascarona zauzela je zapaženo mesto među ljubiteljima žanra. Bez obzira na legendarne bagove, gargantuanska veličina igre, zanimljivi i originalni likovi, premijerna mogućnost jahanja konja i specifičan šmek cele stvari obezbedili su Sacredu jako mesto u B-klasi akcionih RPG-ova. Nastavak koji je pred nama predstavlja odličan primer šta se desi kada grupa posvećenih autora svoj uspeh shvati veoma ozbiljno.

Radnja igre odvija se čitava dva milenijuma pre dešavanja iz prvog dela i govori o misterioznoj T-energiji, entitetu predviđenom za sveopšti prosperitet i razvitak zemlje Ankarije. To je bar bila zamisao drevnih serafima, koji su plavičastu supstancu poverili na čuvanje vilenjačkim lordovima, među kojima se, ne lezi vraže, desio raskol po pitanju upravljanja energijom, i pozornica za sveopšti građanski rat svih involviranih rasa i frakcija Ankarije je spremna. Na igraču je da, u dve sučeljene kampanje (Light i Shadow), pomogne Ankariji u obuzdavanju kvarljivo-mutogenih dejstava energije ili, u drugom slučaju, pomogne u njenom širenju i stavi se u službu kaste inkvizitora koja se upinje da kontinent povuče dublje u haos.

Pored dva ekstrema u vidu dobre serafimske ratnice i zlog vilenjačkog inkvizitora, na izboru se nalaze još četiri klase. Vilenjačka čarobnica, drijada okrenuta prirodi i vudu magiji, zombifikovani legionar podignut iz mrtvih i mehaničko-psetoliki automat imaju punu slobodu u biranju jedinstvene božanske moći i kampanje kojom ćete započeti odiseju, dok su serafimska i inkvizitorska klasa ograničene svojim fiksiranim alignmentom. Sama makljaža sa bulumentom različitih mobova je standardna i pati od siromašne animacije likova i loše odrađenog sistema za „nabadanje” protivnika kursorom, bar dok se malo ne izvežbate. Progres u kampanji je jednostavan, od vas se traži samo ispunjavanje glavne quest instance, uz opciono izvršavanje bizarno velikog broja sporednih (samo u prvom poglavlju ima ih preko stotinu!) i misija koje su karakteristične za klasu lika koju vodite. Većina njih pati od generičkog sindroma „deder, sinko/curo, otidi tamo i ubij/donesi/eskortuj to i to”, sa retkim račvanjima i uplitanjima u ishod zadatka, što je prava šteta, jer je u prilično velik broj njih uloženo mnogo narativnog truda kako bi bile uverljivo oblikovane. Tu je i revisited jahanje konja, kao i unikatne živuljke za svaku klasu (osim mehaničke, koja vozi točak generala Grivusa iz „Osvete Sita”).

Svesni toga da sveopšte krljanje i zastarela (mada raznovrsna i koloritna) grafika neće privući mnogo igrača, autori igre (nalik prvom delu) ponovo su zaigrali na kartu prilično kompleksnog i višestrukog napredovanja lika i korišćenja specijalnih veština. Sam sistem prilično je zahtevan za „uklaviravanje”, ali se za dalji tok igranja isplati odvojiti vremena i pažljivo ga proučiti radi maksimalnog iskorišćavanja svega što pruža. Napredovanje po nivoima donosi poene koje investirate u pasivne atribute lika, podeljene na standardne karakteristike (snaga, inteligencija, vitalnost i sl.) i maksimalno deset specifičnih specijalizacija, čije naprednije inačice oktljučavate investiranjem najmanje pet poena u njihove bazne varijante. Sa druge strane su borilačke veštine, ukupno 15 komada, grupisanih u po tri tiera. Imenovani su različito za svaku klasu, ali se grubo mogu podeliti na borbene, klasno orijentisane i defanzivne. Svaka od njih stiče se skupljanjem runa na terenu ili njihovom trampom kod lokalnog Runemastera za primerke koje trenutna klasa ne može da koristi. Dotične veštine budže se prikupljanjem novih runa za istu veštinu (čime raste njen nivo i karakteristike) ili njihovom nadogradnjom i ugrađivanjem dodatnih efekata koje imaju prilikom korišćenja (što znači da i one, na neki način, napreduju zajedno sa likom), uz uticaj pojedinih specijalizacija na njihovo pojačavanje ili (krucijalnu) redukciju cooldown perioda svake od njih, pošto ne troše standardnu mánu koja je odsutna iz igre. Ovome treba dodati po tri pasivne aure (buffs), pomenutu ubitačnu božansku moć (sa dugačkim periodom regeneracije) i mogućnost odabira četiri relic seta koji donose imunitet na prirodne elemente, pa onda to sve pomnožiti sa šest... i dobićete pravi, slatki raj za ljubitelje kompleksnih statistika i međusobnog uticaja svih elemenata.

Druga stvar gde Sacred 2 zaista briljira jeste perfektan osećaj imerzivnosti, kojim vas igra polako ali sigurno dužim igranjem uvlači u svoj fantastični svet. Raznoliki ambijenti i protivnici, kraljevstva, prošarana uverljivim selima, gradovima, bazama, outpostovima, pećinama, hramovima i gomilom drugih naseobina, nekoliko glavnih gradova koje karakteriše originalna arhitektura i šarenilo zgrada i gradskih zona koji vrve od života, geografske razlike regiona kroz koje ćete proputovati, izvrsni ambijentalni zvuci (recimo cvrkut ptica, šum vetra i mora, pljuštanje kiše ili gradska vreva), u sprezi sa mamutskom veličinom Ankarije koja se bezbolno strimuje na sve četiri strane sveta, čini Sacred 2 zaista kapitalnim delom koje ćete konzumirati nedeljama (izraženi replay value se podrazumeva). Sve ovo, na opšte oduševljenje i iznenađenje, ne pati od fatalnih bagova i brljotina karakterističnih za prvi deo. Povremena izletanja iz igre i jedan (jedan!) slučaj u kom je protivnik odbijao da bude registrovan ispod kursora, praktično je sve na šta je autor teksta naišao tokom višednevnog igranja. A to je apsolutno benigno, čak i kada se ne uzme u obzir aktiviranje na desetine zadataka u isto vreme, koje igra u svakom trenutku drži pod kontrolom bez i najmanjih naznaka raspada sistema. Sehr Gut!

Aleksandar DINIĆ