Open beta verzija Worldshifta, koja je ostavila pozitivan utisak pre nekoliko meseci, ovih dana je dobila priliku da se pokaže i potvrdi u full verziji igre. Da li su talentovani (i vrlo posvećeni) autori bugarskog studija Black Sea dorasli zadatku u godini u kojoj nas očekuju i drugi jaki RTS naslovi?

Inicijalni zaplet govori o udaru džinovskog asteroida o planetu Zemlju tokom 21. veka, koja nakon toga biva gadno kontaminirana moćnim, ali i veoma opasnim gigantskim ksenolitskim kristalom. Nekoliko milenijuma kasnije, malobrojni ostaci čovečanstva grčevito se drže pet gigantskih megalopolisa, kao poslednjih čisto ljudskih enklava pod komandom kralja Onkara ni’Vare. Ostatak zatrovane površine planete nastanjen je Plemenima, protosolikom rasom mutiranih vilenjaka (imagine that), specijalizovanih za defanzivno-isceliteljske zahvate u saradnji sa (kontamiranom) prirodom, dok treću rasu (odnosno stranu u nadolazećim sukobima) čini misteriozna vanzemaljska rasa koja sebe naziva Kult (svojevrsna sofisticirana tehno-Zerg rulja). Igrač je u ulozi mlađanog princa prestolonaslednika kralja Denkara, na čija će (ne)jaka powerarmor pleća pasti teško breme vođenja male ali odabrane ekipe heroja, koja ima zadatak da štrapacira razorenom Zemljom (sumnjivo nabujale vegetacije) i razotkrije vanzemaljske agende vezane za ostatke nultog kristala na mestu udara u Zemlju.

Snažan akcenat u Worldshiftu je na različitim multiplay modovima u LAN ili internet izvedbi, uz dužnu pažnju posvećenu i single-player komponenti. Samu mehaniku igranja nije lako objasniti na papiru, ali u praksi, posle svega nekoliko mečeva, ona brzo ulazi pod kožu i postaje second nature u okruženju u kom uvek (po pravilu) morate brzo da delujete. Glavni benefit linearnog seta od 18 misija za jednog igrača predstavlja ekstrakcija što većeg broja artefakta, koji se po okončanju misije investiraju u budženje lika na dva načina (ekran Ability Grid, dostupan i pre početka igranja). Prvi predstavlja smeštanje artefakata u predviđene slotove, koji zatim donose poboljšanje karakteristika jedne ili više jedinica (u različitim kategorijama, sa klasično izvučenim ikonicama za aktivaciju raznih abilityja i uz obavezan cooldown interval). Druga mogućnost je njihova reciklaža u zamenu za jedinice ksenolitskog kristala, kojima zatim otključavate dodatne Specializations slotove, u koje investirate poene (u vidu zvezdica) i koji donose trajne i bolje bonuse u odnosu na artefakte. Sa druge strane, klasična skirmish i deathmatch komponenta (u 1vs1 i 3vs3, sa međukombinacijama) funkcioniše potpuno drugačije. Nakon izbora starter ekipe u lobbyiju pre početka meča (koja se sastoji od oficirskih i regularnih jedinica), cilj na samim mapama jeste brza i agresivna ekspanzija sopstvenog uticaja i zaposedanje svih ksenolitskih basena, čije rudarenje donosi preko potreban novac za građenje novih jedinica i/ili aktiviranje vrlo korisnih specijalki (po tri za svaku rasu). Ograničenje u broju jedinica kojima možete komandovati (setovano na 30, pri čemu neki veći „pitomci” zahtevaju više unit poena) podrazumeva totalno napuštanje klasičnog koncepta odbrane baze (i poveravanje tog segmenta veoma funkcionalnim bunkerskim instalacijama i pomenutim specijalkama) kao i regrutovanje svih jedinica u odred glavne komandatske klase i angažovanje u blickrig zaposedanju pomenutih kristalnih izvorišta ili akviziciju preko potrebnih artefakta.

Glavna atrakcija igre svakako je treći mod igranja, kooperativna saradnja najviše tri igrača u RTS varijanti PVE raid instanci, u kojoj ekipa ima zadatak da zajedničkim naporima (najbolje u kombinaciji rasa) porazi vrlo nezgodnog bossa koji obitava na kraju linearnog puta i kog je, po pravilu, praktično nemoguće poraziti u sopstvenoj režiji. Uspešan ishod bilo kog od igračkih modova, kao što je rečeno, donosi artefakte i/ili osvojeni ksenolitski depozit, koji se zatim na opisan način investiraju u tabu Ability Grid. Ceo koncept sija u odlično izvedenoj simbiozi multiplayer i singleplayer režima igranja, gde se budženje karakteristika i raspoređivanje artefakta po slotovima bezbolno prenosi iz jednog u drugi, omogućavajući vam kako lakši prelazak single player kampanje (koja u drugoj polovini postaje vrlo izazovna) i skirmish mečeva tako i bolje opremljene jedinice u nekom od multiplayer režima (artefakti koje osvajate u sp kampanji po pravilu su jači i korisniji od svojih skirmish/deathmatch/coop parnjaka). Takođe, sp ograničava dostupnost mapa i predstavlja odličan trening za coop sesije.

Grafika je veoma živopisna i koloritna, uz dominantni jungle setting, a takođe i bez nekih spektakularnih izleta – i po pitanju specijalnih efekata i po pitanju animacije likova. To i nije toliko bitno, jer će vam pažnja tokom igranja biti zarobljena drugim stvarima, a oku prijatna grafika ovde je samo fin dodatak gameplayu. Glasovi protagonista su korektni, uz standardno generičke i zaboravljive odzive potčinjenih jedinica, a preko svega toga tutnji zaita izvrsna muzika (uz naglašene tribalne deonice).

Većina stratega nakon ovog opisa i pogleda na priložene screenove iz igre postavlja sebi pitanje: da li je Worldshift vredan igranja do izlaska Blizzardove trilogije? Odgovor je – definitivno da. Worldshift je zarazna, dobro zamišljena i još bolje realizovana celina, koja svakako ne može da parira nadolazećim triple A naslovima, ali se ne boji da odbaci neke od ustaljenih postulata žanra i u isto vreme implementira novine koje su odlično prošle svoje vatreno krštenje i koje bi trebalo da postanu obavezan deo svakog iole ozbiljnog RTS paketa.

Aleksandar DINIĆ