Opšteuvreženo mišljenje jeste da je originalni Resident Evil sa Playstationa rodonačelnik survival horror akciono-avanturističkog podžanra, što mali procenat drevnih igrača osporava tvrdnjom da čast pripada Alone in the Darku. Poreklo vrsta, tako značajno igračima sa arheološkim afinitetom, izgubilo je na značaju pojavom Resident Evila 4 (za GameCube, kasnije PS/2, PC i Wii), igre koja je revolucionarno raskrstila sa sopstvenom prošlošću, uzimajući obličje horor pucačine, koja je elemente avanture donela samo u pukim naznakama. Eksperiment, čije su najave razjarile hard-core fanove fiksne kamere, plavih ključeva i besmislenih puzzleova u policijskoj stanici Rakun sitija, uspeo je iz vrlo jednostavnog razloga: RE 4 je bio fenomenalan u svakom pogledu (sem PC verzije bez podrške za miša).

Dobitna kombinacija šuterske „prekoramene” perspektive i totalna orijentacija igre na makljažu nije pretrpela nikakve posebne izmene u Petici, prvom Resident Evilu za novu generaciju konzola. Najveća (i možda jedina) novina ovog naslova jeste kooperativni single player. Akcioni partner u probijanju kroz šest masivnih poglavlja igre za solo igrača, bez sistema link/split screen ili Xbox live partnera, biće CPU, koji u najvećem broju slučajeva posao radi savršeno.

Glavni protagonista Resident Evila 5 jeste niko drugi do slavni Kris Redfild, bivši pripadnik S.T.A.R.S. tima iz Rakun sitija. On se nakon nuklearne eksplozije i propasti Umbrella korporacije (događaj poznat iz ranijih nastavaka, ali i iz filmova sa Milom Jovović) obreo u ulozi specijaliste BSAA (Bioterrorism Security Assesment Alliance), organizacije koja za zadatak ima borbu protiv bioterorista koji koriste modifikovane varijante virusa, kojeg je svetu u nasleđe ostavio pokojni Kišobran. Dobivši dojavu da međunarodni diler oružja sprema dil sa teroristima u nekakvoj selendri afričke države Kjudžudžu (or something), Kris pakuje kofere i kreće da izvidi situaciju. Neposredno po parkiranju hamvija u zapuštenom mestašcetu prepunom crnačke, soon-to become zombies sirotinje, Kris upoznaje Ševu Alamar, AI (ili coop) partnera koji će ga pratiti do samog kraja igre.

Gameplay Resident Evila 5 najlakše je opisati kao četvorku koju igrate udvoje. Ševa donosi još jedan par očiju i oružja, dodatnih devet slotova u inventaru i predstavlja veliku pomoć u situacijama kada vas protivnici uhvate u klinč. Ševa, kontrolisana od strane kompjutera, predstavlja autonomni „entitet”, koji se automatski pozicionira u prostoru i koji se bori u skladu sa oružjem koje ste mu dodelili, koristi sprej za prvu pomoć ili famozne zelene/crvene biljke kada vam linija zdravlja opadne, pružajući vam pomoć ubrizgavanjem adrenalinske injekcije u situaciji kada odete u „crveno” bez mogućnosti da se branite. Donekle je možete kontrolisati izdavanjem tipskih naređenja za napad i odbranu, od kojih je uvek (sem u slučaju boss fajtova) preporučeno koristiti potonje. Pomoć partnera nipošto ne trivijalizuje izazov koji igra nudi: kvantitet i sposobnosti protivnika su balansirani na način koji bi full solo gameplay učinio grozno teškim, ako ne i nemogućim. Povremeni puzzleovi koje igra donosi takođe su dizajnirani za rešavanje uz asistenciju partnera (npr. jedan uskoči u lift sa namerom da dođe do prekidača koji radi stvar X, dok ga drugi pokriva vatrom i čisti mu put).

Ograničeni prostor u inventaru (uz jako limitiranu municiju) oduvek je bio važan element suspensa i teskobe Resident Evil igara, a ovaj u petici razlikuje se u velikoj meri od onog u prethodnoj igri. Kao prvo, nemate više kofer u kojem predmeti različite veličine zapremaju manje ili više mesta: Kris i Ševa imaju po devet univerzalnih slotova za oružje, municiju i opremu, kao i separatno skladište koje vam je dostupno na kraju svakog poglavlja ili posle pogibije (i pre učitavanja pozicije). Keš i artefakte, koji ostaju posle protivnika i koji se mogu „prodati” (kome?) u chapter pauzama, koristićete za kupovinu ili nadograđivanje borbenih karakteristika oružja: investicijom ozbiljne sume novca čak i default pištolj može (p)ostati koristan do samog kraja igre. Oružje i opremu koju Kris i Ševa nose možete slobodno razmenjivati u toku igre, ali akcija više ne pauzira kada odete u ekran sa inventarom, tako da u žaru borbe nije preporučljivo kopati po džepovima.

Zaplet igre i iznenađenja koja će vas čekati usput (jedno ima inicijale Dž.V, drugo se preziva Vesker), uopšte nisu loši i solidno se uklapaju u milje i „lore” Resident Evil franšize. Resident Evil 5 donosi finalne odgovore na mnoga pitanja postavljena u prethodnim nastavcima, a posle svakog poglavlja otključava vam se po jedan „extra” fajl sa biografijama protagonista, antagonista i prošlim dešavanjima, što će svaki igrač koji peticom premijerno zaranja u RE svet svakako pozdraviti.

Poslednjih godinu i kusur dana, tačnije posle objavljivanja prvog RE5 trejlera sa Krisom i crncima-zombijima, raznorazni „nevladini” moroni širom sveta počeli su da optužuju Capcom za rasizam, praveći paralele između igre i filma „Omega Man” (sa Čarltonom Hestonom), čiji su zombiji takođe delili put sa aktuelnim američkim predsednikom. Te optužbe, naravno, nemaju veze sa mozgom i više govore o onima koji su ih pustili u (v)etar nego o Capcomovim japanskim dizajnerima. Razvojni tim igre nije poklekao pred tom kanonadom bulšita: dizajn igre, okruženja i protivnika ostao je neizmenjen, a nakon njene premijere tu temu niko više nije potezao iz opravdane bojazni da ne ispadne opipljivo glup.

Miodrag KUZMANOVIĆ