Empire: Total War

Hvatanje u koštac sa prosečnom Total War igrom oduvek je bio poduhvat koji je kombinovao slast i muku. Nalik pokušaju konzumacije ručka za 30 osoba, sadržaj i užici koji su se mogli isisati iz igre zahtevali su veoma specifične pripreme i gigantski želudac: čeklist, koji je obuhvatao pronalaženje 100 sati slobodnog vremena za prvi talas igranja, hardversku injekciju u aktuelni računar i potoke kafe za višenoćno bdenije, pisan je crnim mastilom kajanja na roze papiru zabranjenog sladostrašća. Total War, fatalni i totalni udar na slobodno vreme i finansije, kao pojam i ideja dobija sasvim novo značenje sa Imperijom, igrom koja gore pomenutom obroku dodaje i kuvanog slona na gigantskom pladnju, pride zahtevajući od vas da pronađete radioaktivnog insekta koji bi vaš računar ujeo za kućište. Empire: Total War je meki teg, uporediv sa 20.000 obnaženih lepotica koje vam sede na glavi i grudima ne dajući vam da dišete ali ni da se bunite. Blessing and a curse.

Posle feudalnog Japana, Rima i Srednjeg veka, tri osnovna istorijska okvira obrađivanih u tucetu TW igara i ekspanzija, časovnik istorije u Imperiji pomera se na XVIII vek. Industrijska revolucija, prosvećeni apsolutizam, ekspanzija i uobličavanje nacija i velikih sila doneli su i nove trendove u vođenju rata. Muskete i ručne granate nasleđuju lukove i samostrele, topovi i primitivni minobacači zamenjuju katapulte, baliste i mangonele, laka i brza konjica oličena u husarima i njihovim podvarijantama zamenjuje vitezove u oklopu... Do pojave prvih mitraljeza ostalo je cca 150 godina, tako da je rat još dinamična i donekle časna aktivnost, koja rang beonjača i fizičku snagu grenadira uveliko pretpostavlja tehnici. Evolucija tehnike na svim poljima nije mimoišla ni samu igru, koja se zbog (najmanje) tri bitne novine drastično izdvaja od svih prethodnih Total War naslova.

Prva novost, ujedno i jedina koja nema univerzalnu vrednost, jesu pomorske bitke, koje sada premijerno možete kontrolisati u RTS maniru koji predstavlja alternativu automatskom izračunavanju ishoda iz prethodnih igara (to još postoji kao opcija). Predivni modeli brodova i fantastično odrađeno more pokušavaju, ali ne uspevaju da kompenziju sporost bitke sa jedrenjacima, a glavni problem nipošto se ne svodi na utrošak vremena, već na odsustvo strateških opcija. Za razliku od kopnenih bitaka na koje utiče trilion faktora, pomorske bitke imaju samo tri varijable: pozicioniranje broda zarad maksimizacije učinka port ili starboard topova, visinu jedara i vrstu đuladi. To je sve. Pomorske bitke ćete probati jednom, a u akciju ćete se vraćati samo kad vam gori pod nogama, odnosno kada ste napadnuti ili napadate daleko nadmoćnijeg protivnika; kompjuter radi odličan posao sa autokalkulacijom ishoda. Naposletku, pomorsko ratovanje (i sa njom povezana gradnja flote) umnogome su vezani za imperiju koju vodite: osim Ujedinjenog kraljevstva i Španije, velika većina ostalih playabilnih sila (naročito Rusija i Otomansko carstvo) imaće sasvim dovoljno akcije na tlu, tako da će razmišljanje o flotama (možda) doći na red tek u poznim fazama kampanje, i to većinom zarad transporta kopnenih armija na udaljene teatre operacija.

Druga gigantska novost je implementacija modula za istraživanje borbeno-civilnih tehnologija i socijalno-ekonomskih doktrina, čiji je značaj presudan za uspeh u kampanji. Nove pešadijsko-konjičke formacije, novi modeli topova i borbenih doktrina dopunjeni su i isprepleteni pronalascima kao što je parna mašina i društvenim unapređenjima tipa podele rada. Svaki napredak na polju istraživanja donosi neposredne, posredne i izvedene bonuse (na primer, tehnologija izgradnje polumodernih puteva daje ekonomski bonus regionu, veću brzinu kretanja armija, ali podiže i kvotu nacionalnog prestiža, od kog delimično zavisi diplomatija i koji predstavlja victory condition u Prestige kampanji). Sistem je relativno složen, ali ekstremno dobro realizovan, dajući potpuno nov strateški sloj poteznom segmentu igre na mapi sveta.

Treća novina, koja takođe proširuje globalno-strateški modul igre, jeste razbijanje pojedinačnih teritorija na glavni grad i okolna naselja, od kojih svako ima specifičnu namenu (koju možete menjati kada osvojite teritoriju). Naseobine verske, industrijske, prehrambene, zabavne ili naučne namene utiču na globalne faktore tipa poreza koji ubirate, socijalnog mira na određenoj teritoriji, konvertovanja populacije u vašu državnu religiju i slične. U zavisnosti od krive rasta u regionu, povremeno će se pojavljivati nova naselja, kojima u maniru „suverena” možete sami određivati namenu. Jedina loša strana ovog sistema je količina posla koja vam se nameće: kada osvojite trideset i kusur teritorija, dobar deo svakog poteza ćete provoditi u nabadanju tačaka na mapi i razbijanju glave pitanjima nalik „Da li mi je potreban još jedan univerzitet ili da utolim glad raje nadograđivanjem klase farmi u Šleziji?” Sistem se može i automatizovati, ali kompjuter na ovom polju radi kriminalno loš posao – besomučno troši pare i razvija sve što se može razviti, sve što vam može ruinirati ratne planove (tj. pojesti novac za „upkeep” armija). Fanovi koji su tražili više strategije na globalnoj mapi dobili su mnooogo više nego što su bargained for.

Pre zaranjanja u okean Total War, apsolutno je neophodno da instalirate aktuelni patch: pored ublažavanja memory leak problema (u osnovnoj verziji igra se napretkom u kampanji drastično usporava), zakrpa dodaje i zvuke paljbe iz musketa i topova, zaseke sabljama i krike vojnika koji su izostali iz 1.0. I pored krpljenja gorućih problema, Empire: Total War i dalje predstavlja nebaždarenog mastodonta, kome predstoji jako dug put do finalnog peglanja game-enginea, naročito onog na glavnoj, poteznoj mapi, koji je iz neobjašnjivih razloga mnogostruko zahtevniji od taktičkih bitaka zapanjućeg izgleda.

Miodrag KUZMANOVIĆ