The Chronicles of Riddick: Assault on Dark Athena

Mark Sinkler Vinsent, alias Vin Dizel, dobroćudni geek i višedecenijski igrač pen & paper AD&D-a, ujedno je i vojnik Kaparzo, ulični trkač Toreto i Ričard. B. Ridik, ultimativni badass mračne budućnosti čovečanstva u dubokom svemiru... Dizel ili Kerozin? Niskooktanski lik baš voli da igra uloge ultrazapaljivih momaka, ali u tome ponekad zaista pretera, i to isključivo na sopstvenu štetu. Odlična (odlično balansirana) uloga Ridika u „Pitch Blacku” donela mu je status akcione geek ikone, koju je izgleda shvatio kao licencu za neograničeno iživljavanje u filmu „Chronicles of Riddick”. Potpuno apsurdna translacija od lukavog rogue ninje u pseudosupermena koji ljude ubija zabadanjem šolje u srce i koristi stomačne mišiće za penjanje po lancu stavila je tačku na filmsku franšizu. Šta je mogao da uradi u nastavku? Da jede lavove i čupa nokte dinosaurusima?

Uradio je pametnu stvar: umesto filma je „snimio” igru u kojoj se vratio korenima najznačajnije uloge u karijeri. The Chronicles of Riddick: Escape from Butcher Bay donela je novog/starog Ridika, akcionog stealth heroja, koji poseduje sasvim realne limite ljudske fiziologije, lukavog propalicu dubokog glasa, koji pored pesnica i noževa koristi i mozak i koji ne srlja maljavim prsima na mitraljeze. Originalno izdata za prvi Xbox (kasnije i za PC), igra je postala jedan od najvećih hitova 2004. godine i do danas je ostala najkvalitetnija igračka obrada filmskih motiva koju je industrija interaktivne zabave ikada iskusila. Kako nadmašiti ovaj impresivan fakat?

Assault on Dark Athena je jedan od mogućih (polu)odgovora na to pitanje. Novogeneracijski rimejk originala, kome je dodat sveži sadržaj potpuno novom avanturom, hronološki smeštenom u vreme nakon Ridikovog bekstva iz svemirskog Alkatraza. Zvezda ove bogate kompilacije, u potpunom skladu sa zakonom temporalnog izlizavanja, jeste grafički unapređeni Bučer Bej. Tamna Atina je relativno kratak, ne previše inspirativan i pomalo postan sufiks/fusnota ove zajednice starog i novog.

Redizajn osnovne igre, u celosti „presvučene” u potpuno novi 3D engine, ipak nije savršen: pet godina za igru je kao pedeset godina za ženu, a zatezanje kože i pumpanje silikona u grudi mogu da pomognu samo do određene mere. Nedovoljno detaljne teksture i teskobno okruženje ograničenog obima (projektovano u skladu sa tehnološkim limitima Xboxa 1) ipak ostaju u senci planine kvaliteta svih ostalih aspekata igre. Odličan zaplet, ubedljivi i živopisni karakteri, sjajna gameplay mehanika, koja fluidno kombinuje akcioni i stealth pristup rešavanju problema, sijaju kao i prvog dana. Ukratko, Escape from Butcher Bay bio je i ostao vrhunac igračkog dizajna, jedan od kultnih bisera koji je prerastao status puke igre i postao opštekulturno dobro čovečanstva.

Dark Athena je njegova bleđa kopija, koju ni solidno osmišljen zaplet ne može da izvuče iz bazena čistog proseka. Elem, posle bekstva iz Bučer Beja, Ridik i lovac na ucene Džons plutaju u hibernaciji, a njihovo malo plovilo otimaju plaćenici sa zatvorsko-istraživačkog broda „Dark Athena”. Zlokobna agenda mercenary posade, koja otima civile i kibernetski ih prerađuje u daljinski kontrolisane borbene dronove, nešto je na šta naš junak ne pristaje. Napad na Tamnu Atinu postaje bekstvo sa „Tamne Atine”, obogaćeno peripetijama koje imaju potpuno linearni karakter. Osnovna zamerka ovom drugom poglavlju Ridikovih avantura je odsustvo „šarenila” i raznovrsnosti: osim nekoliko susreta sa NPC zatvorenicima (jednom je glas pozajmio Lens Henriksen), vaša avantura će se u celosti svoditi na šunjanje i makljanje, sa minimalnom dozom interakcije, dijaloga i potpuno nepostojećim opcionim sadržajem (nalik na side questove iz Bučer Beja). Neki novouvedeni elementi znaju zaista da frustriraju, a tu pre svega mislimo na skakačke „tražiput” sekvence, u kojima tražite put kroz svojevrsne lavirinte u tri dimenzije: prvi od njih, visinsko lomatanje preko kontejnera u brodskom skladištu (uz izbegavanje reflektora na šini), još se i da podneti, ali drugi, koji vas čeka na koloniji prepunoj kranova, kutija, cevi i gelendera posle bekstva kapsulom iz „Atine”, naprosto je previše smoran. Assault on Dark Athena na momente ipak donosi proplamsaje genija koji je dizajnirao Bučer Bej. Tu pre svega mislimo na scenu u kojoj daljinski upravljaju dronom (uz likvidaciju buljuka plaćenika) i na drugu scenu u kojoj pilotirate mech odelom i pravite ršum.

Miodrag KUZMANOVIĆ