Intel Core i7-6950X (Broadwell-E) i Gigabyte GA-X99-Ultra Gaming

Intelova Skylake platforma već se uveliko odomaćila na tržištu i pobrala mnoge simpatije, najviše zahvaljujući čipsetu koji je znatno unapređen u odnosu na prethodne generacije. Podrška za ultrabrze M.2 i SSD uređaje koji koriste novi U.2 interfejs, kao i periferije nove generacije koje zahvaljujući Alpine Ridge kontroleru USB magistralom prenose podatke do sada nezamislivim brzinama, doveli su do toga da X99 platforma pomalo padne u zapećak. Pored toga, najbrži procesori Skylake generacije u mnogim zadacima su se po performansama približili, a u nekima čak i prestigli slabije modele Haswell-E generacije čime je high-end segment dodatno ugrožen. Kako je od predstavljanja Haswell-E generacije prošlo već dve godine, Intel je odlučio da osveži ponudu u najvišem segmentu i postavi novi rekord u broju jezgara jednog desktop procesora.

Za razliku od donedavno najbolje generacije koju su predstavljala tri modela, novu Intelovu perjanicu nazvanu Broadwell-E čine četiri procesora: 6950X, 6900K, 6850K i 6800K, naravno, svi sa prefiksom i7. Kao i prethodnici, svi modeli raspolažu Hyper-Threading tehnologijom koja efektivno udvostručuje broj logičkih jezgara koje operativni sistem prepoznaje, a takođe je kod svih modela otključan množilac čime je omogućeno overklokovanje. Grafički podsistem je i ovde izostao, uprkos tome što je izvorna Broadwell generacija najveći napredak ostvarila upravo u ovom segmentu sa sjajnim Iris (Pro) grafičkim jezgrima. Arhitektura jezgara donekle je unapređena, ali ne odstupa bitno od Haswell-E generacije i ne donosi skupove novih instrukcija. Zbog toga je sačuvana kompatibilnost sa postojećim matičnim pločama, jer ovi procesori koriste isto LGA 2011-3 podnožje kao i prethodnici.

Glavni napredak ostvaren je u broju raspoloživih jezgara, pa je tako najjači model dobio još dva jezgra u odnosu na prethodnog šampiona i njihov broj sada je porastao na čitavih 10. Uz dodatna jezgra dobio je i dodatnu keš memoriju, čija količina je porasla na čak 25 megabajta. Vicešampion označen kao 6900K zadržao je osam jezgara, dok preostala dva modela raspolažu sa po šest. Svi su za po koju stotinu megaherca brži od modela koje nasleđuju, ali jedina suštinska razlika koja će nekome možda zaista nešto značiti je maksimalna količina radne memorije koju mogu da adresiraju. Za razliku od Haswell-E generacije, Broadwell-E modeli mogu da koriste duplo više memorije, tačnije 128 gigabajta. Pri tom je i brzina neznatno porasla, pa je 2400 megaherca sada i zvanično podržano.

Konačno, desetka

Testirali smo najjači model, Core i7-6950X. Radni takt iznosi skromna tri gigaherca, što je uslovljeno ograničenjem potrošnje struje koju je Intel postavio za ovu platformu i koja ni u jednom trenutku ne prelazi 140 vati, baš kao i kod prethodne generacije. Time je obezbeđena kompatibilnost sa postojećim X99 pločama koje bi uz nove verzije BIOS-a bez problema trebalo da rade sa novim procesorima. Turbo režim je donekle pretrpeo izmene i sada u nekim slučajevima zahteva instalaciju drajvera u okviru operativnog sistema da bi pravilno funkcionisao. Ovo baš i nije najsrećnije rešenje, ali neke ploče će raspolagati podrškom za Turbo Boost Max 3.0 u okviru samog BIOS-a.

Suština nove verzije ovog režima je u tome da softver automatski detektuje koje od raspoloživih jezgara je najsposobnije da radi na višem taktu. Odavno je poznata činjenica da su zbog načina proizvodnje svi primerci čipova donekle različiti, a isto važi i za jezgra u okviru jednog procesora. Nije svako od njih sposobno da uz jednak napon radi na 1000 megaherca višem taktu u Turbo režimu, pa zato softver bira najbolje među njima za taj posao. To svakako ne sprečava korisnika da ručno postavi vrednosti radnog takta za svako od jezgara, što smo i mi probali.

Overklok rezultati daleko su od oduševljenja koje je kod nas izazvao rezultat od stabilnih 4,5 gigaherca kod 5960X modela. Razlog tome verovatno leži u činjenici da proizvodni proces od 14 nanometara koji je Intel koristio kod ove generacije procesora još uvek nije dovoljno sazreo da bi pokazao svoj maksimum. Pored velikog broja jezgara i razlike u njihovom međusobnom kvalitetu, tu je i problem naponske sekcije. Naime, Broadwell-E procesori i dalje raspolažu sa FIVR (Fully Integrated Voltage Regulator) sistemom napajanja, koje podrazumeva da je deo tranzistora naponske sekcije izmešten sa matične ploče i da se nalazi u samom procesoru. Ovo rešenje se nije pokazalo kao naročito efikasno, pa je kod nove Skylake generacije odbačeno, ali pošto je ova platforma zasnovana na starijim Broadwell jezgrima, zadržan je i sistem napajanja. Tako su naponski tranzistori pod većim opterećenjem jer moraju da obezbede dovoljno struje za dva dodatna jezgra, a zbog sitnijeg proizvodnog procesa zagrevanje po jedinici površine dodatno je uvećano. Iako smo uspeli da temperaturu zadržimo u okviru propisanih vrednosti, naš primerak procesora nije mogao da postigne stabilnost na taktu višem od četiri gigaherca na svim jezgrima. Za trenutak smo (neopravdano) posumnjali u mogućnosti matične ploče, ali nas je kraća sesija „guglanja” uverila da ni najbolji primerci ne mogu da postignu bitno viši radni takt, barem kada je reč o svakodnevnoj upotrebi bez igranja sa tečnim azotom. Naravno, kvalitetan sistem zatvorenog vodenog hlađenja je apsolutni minimum za bilo kakvo čačkanje BIOS-a koje se odnosi na frekvenciju procesora, a poželjno je čak i pri fabričkom taktu.

Ekstremna igračka

Pomenuli smo već da je X99 čipset osnova i ove platforme. Iako na tržištu mogu da se pronađu modeli po svačijem ukusu, ranije verzije ploča sa ovim čipsetom zaostaju po mogućnostima za Skylake platformom. Zbog toga su uz Broadwell-E procesore paralelno predstavljeni i osveženi modeli matičnih ploča kojima su dodate opcije kojima stariji modeli ne raspolažu. To se pre svega odnosi na podršku za brze M.2 i U.2 uređaje, kao i na USB-C konektore. Sasvim dovoljno da i X99 ponovo bude savremen.

Ploča na kojoj smo testirali desetojezgarno čudo spada u bolje modele iz Gigabyteovog asortimana i nosi oznaku X99-Ultra Gaming. Osmofazna naponska sekcija sastavljena je od izuzetno kvalitetnih komponenata, projektovanih tako da mogu da podnesu velika opterećenja. Za hlađenje naponske sekcije i čipseta zaduženi su masivni aluminijumski hladnjaci međusobno povezani toplotnom cevi. Nikakvo aktivno hlađenje ovih hladnjaka nije potrebno čak ni pri overkloku, ali su u takvim situacijama temperature ipak znatno više u odnosu na one koje smo do sada viđali kod Gigabyte modela. Ipak, ovo je gejmerska ploča, a sumnjamo da će ijedan gejmer koristiti maksimalno nategnuti desetojezgarni procesor. Ako se to i desi, ploča će svakako biti na visini zadatka. Tome doprinosi i procesorsko podnožje koje koristi ojačane i pozlaćene vodove, kako bi napajanje procesora bilo neometano pri visokim taktovima.

Sa obe strane podnožja nalaze se po četiri DIMM slota sposobna da prihvate ukupno 128 gigabajta DDR4 memorije u četvorokanalnom režimu rada pri maksimalnih 3600 megaherca. Pet PCI-E slotova raspoređeno je tako da je omogućena komforna upotreba tri grafičke kartice. Prisutan je samo jedan x1 fizički konektor, dok su ostali pune dužine (x16). Između PCI-E slotova našlo se mesta za dva M.2 konektora, od kojih je jedan namenjen SSD uređajima, a drugi je previđen isključivo za bežične mrežne kartice u ovom formatu.

Mogućnosti za povezivanje dodatnih uređaja u skladu su sa savremenim standardima. Po jedan SATA Express i U.2 port uz 10 klasičnih SATA portova i solidan broj USB konektora, uključujući i USB-C, omogućavaju povezivanje svega što jednom igraču može da zatreba. Ipak, povezivanje periferija ograničeno je čipsetom i ukupnim brojem PCI-E linija kojima sistem raspolaže. X99 nije šampion po broju PCI-E linija, a 6800K kao najslabiji model procesora Broadwell-E generacije žestoko je uskraćen po tom pitanju, pa, baš kao i njegov prethodnik 5820K, raspolaže sa svega 28 PCI-E linija. Taj manjak PCI-E linija nije krucijalan kod primene dvostrukih grafičkih rešenja, ali zato onemogućava upotrebu U.2 porta. Dakle, ukoliko želite da koristite ovaj port uz neki ultrabrzi SSD, biće vam neophodan i neki od jačih i znatno skupljih modela procesora, što je prava šteta.

Hardverska overklok sekcija ploče u potpunosti je izostavljena, što i nije neka mana ako uzmemo u obzir ciljanu publiku, mada bismo voleli da vidimo makar statusni LED displej. Zato moramo da pohvalimo uvek koristan dodatak u vidu namenskog USB porta preko koga je moguće flešovati BIOS čak i kada na ploči nisu instalirani procesor i memorija.

Audio sekciju ploče čini Realtekov ALC1150 čip koji je posebno oklopljen radi eliminisanja interferencija sa ostalim uređajima i čiji su audio kanali smešteni u različite slojeve ploče kako bi zvuk bio što kvalitetniji. Tome svakako doprinose i Nichicon kondenzatori, posebno konstruisani za audio opremu. Mrežnu podršku pružaju Intel Gigabit LAN i Killer 2400 koji ne mogu da rade u teaming režimu, a na zadnjem panelu ploče ostavljeno je mesta i za Wi-Fi antene u slučaju da se korisnik odluči za dokupi neku bežičnu mrežnu M.2 karticu.

Vizuelnom utisku posvećena je do sada neviđena pažnja. Ploča bukvalno šljašti. LED rasveta ugrađena je po gotovo čitavoj površini ploče i podeljena u nekoliko sekcija. Diode su punog spektra, pa je boju svetlosti moguće birati proizvoljno i pri tom dobiti vrlo fine prelaze između nijansi. Intenzitet svetlosti takođe je moguće menjati po želji, a među opcijama je ponuđen i izbor između nekoliko režima rada. Kome to nije dovoljno, slobodan je da priključi dodatnu RGB LED traku koju će takođe moći da kontroliše putem pratećeg softvera ili iz BIOS-a. Nikada nismo bili pobornici svetlosnih efekata unutar kućišta, ali sa čisto tehničke strane, ovakve mogućnosti zaista su impresivne.

BIOS ploče vizuelno je degradiran u odnosu na do sada viđene. 3D grafika ustupila je mesto jednostavnijem i manje šarenom prikazu, koji možda ne deluje naročito impresivno, ali je vrlo pregledan i prepun opcija za najfinija podešavanja sistema. U trenutku testiranja bila je aktuelna treća iteracija BIOS-a, a ne sumnjamo da će ih biti još. Iako je sistem bio stabilan sve vreme, izgleda da kompatibilnost sa RAM modulima još uvek nije dovedena na zadovoljavajući nivo, pa je tako ploča odbijala da prođe POST fazu podizanja uz HyperX module na 2133 megaherca, dok je uz iste takve na 2400 megaherca radila bez greške. Ovo svakako spada u „dečje bolesti”, ali da ne bude da se nismo dovoljno potrudili da pronađemo bar neku manu.

X99-Ultra Gaming nije najbolja X99 ploča, neki detalji viđeni kod ranijih modela su izostavljeni, ali predstavlja odlično odmeren proizvod sa kvalitetnim komponentama i cenom od oko 300 evra, što je za proizvod ove klase vrlo povoljna i primamljiva opcija. Glavna mana je, zapravo, ograničenje vremešnog čipseta, ali tu već nema pomoći.

• • •

Broadwell-E daleko je manje impresivan u odnosu na prethodnika. Osetan napredak vidljiv je samo kod najjačeg modela, ali je po našem mišljenju on ujedno i najveći promašaj ove generacije. Zašto? Zato što mu preporučena cena prevazilazi cifru od 1700 dolara. Prethodni high-end model koštao je „samo” 1000. Da li dva jezgra više vrede tolike razlike? Apsolutno ne. Intel kao da zaboravlja da za isti novac može da se kupi Xeon procesor sa čak 14 jezgara, koji će bez problema raditi sa istim X99 pločama. U toj varijanti će korisnik ostati uskraćen za mogućnost overkloka, ali kome je zaista potrebno toliko procesorske snage uglavnom i ne razmišlja o overkloku, a čak i da se odluči na takav korak, svakako neće biti oduševljen skromnim dometima koje 6950X postiže.

I ostali Broadwell-E modeli ne nude ništa više sem podrške za duplo veću količinu memorije u odnosu na svoje prethodnike, a osetno su skuplji od njih. Da je makar X99 čipset doživeo neko osveženje u vidu povećanog broja PCI-E linija, možda bi novi procesori imali više smisla. Ovako 5820K i dalje ostaje raj za entuzijaste kojima četvorojezgarni Skylake modeli nisu dovoljni.

Vladimir TRAJKOVIĆ