ACDSee Photo Studio Ultimate 2018, Capture One Pro 11, ON1 Photo RAW 2018, Luminar 2018, RawTherapee 5.3, DxO PhotoLab Essential 1.1, Corel AfterShot Pro 3

Svet fotografije je danas potpuno digitalizovan, pa ako se bavite fotografijom, sigurno imate omiljeni program koji vam pruža podršku u pregledu, organizaciji i doterivanju. Svakako najpoznatiji takav softver je Adobeov set programa, u koji spadaju Photoshop, Lightroom i Bridge, ali hajde da vidimo šta još postoji van tog ustaljenog izbora. Da li se druga softverska rešenja mogu takmičiti sa Adobeovim ili su ona neprikosnovena u svojoj oblasti? U potrazi za ovim odgovorima testirali smo nekoliko programa, poredili dostupne opcije, posmatrali inovacije i kvalitet rezultata. Izuzev jednog, testirani softver čine komercijalni programi, ali razlike smo zapazili ne samo u ceni, kvalitetu rezultata i onome što se nudi, već i u tome kako kreatori naplaćuju softver. Da li skuplje znači i bolje, saznajte u nastavku teksta.

ACDSee Photo Studio Ultimate 2018

ACDSee je dostupan u nekoliko verzija, a mi naravno nismo odoleli da ne isprobamo upravo onu najbolju, i to za 2018. godinu, koja objedinjuje pregledanje fotografija, import i organizaciju RAW fotografija, developing, a bogami i editing.

ACDSee Photo Studio Ultimate 2018 je prepun mogućnosti. Od skromnog pregledača slika iz 90-ih nastao je softver koji nam u aktuelnoj verziji nudi pet radnih modova. Svaki od njih nosi sa sobom set alatki i opcija prilagođenih jednoj od faza obrade fotografija. Prvi je, naravno, Manage, gde ćete fotografije imenovati, dodati im vrednost ili rejting i kategorisati ih na bilo koji način. Kao pomoć ovom modu tu su Photos i View, koji vam daju mogućnost boljeg uvida u grupe ili pojedinačne slike i detalje na njima. Međutim, najzanimljivije opcije se kriju u preostala dva moda. Develop mode pruža mogućnost obrade RAW fotografija, dok Edit mode nudi celu paletu alatki kako za develop, tako i za bilo kakvu vrstu editinga.

Edit mod postoji samo u Ultimate verziji i sadrži gotovo iste alatke koje možete naći u Adobe Photoshopeu. Osnovne alatke, kao što su brush, gradient, select ili line, možete pronaći horizontalno poređane pri vrhu prozora, dok su levu stranu ekrana naselile moćne alatke za obradu RAW fotografija. Desna strana sadrži lejere, koji su jednostavno nezamenjivi u bilo kakvom ozbiljnom editovanju fotografija ili foto-manipulaciji.

Izdvojili bismo nekoliko sjajnih mogućnosti i alatki. Pre svega, tu je Smart Eraser. To je alatka koju smo sreli u programu Afinity Photo, pod nazivom Inpainting Brush Tool, a koja služi za lako brisanje neželjenih detalja sa slike. Bilo da je to slučajni prolaznik ili predmet koji „odskače” od ostatka kompozicije, Smart Eraserom ćete grubo osenčiti neželjeni objekat, a ACDSee će u nekoliko sekundi iskalkulisati i zameniti piksele koji nedostaju odgovarajućim pikselima iz okoline.

Sledeća omiljena alatka služi za snimanje akcija. Kliknete na Record i zatim izvedete niz akcija koje želite da sačuvate i koristite ponovo. Kada završite sa nizom, jednostavno prekinite snimanje i sačuvajte akciju, koju ćete zatim moći da zadajete velikom broju slika – na taj način se fotografije praktično same obrađuju.

Frequency Separation je još jedna novina u ovom programu koja deli lejer sa fotografijom na dva dela: jedan zadržava teksturu, a drugi boje i nijanse. Ova alatka je izuzetno korisna pri retuširanju portreta, jer olakšava korekciju nesavršenosti dok tekstura kože ostaje netaknuta.

Lens Correction naizgled čini čuda. RAW fotografija često ne prikazuje verno objekat. To se dešava ili zbog nedovoljne razdaljine između objekta i objektiva ili zbog lošeg ugla ili perspektive. Lens Correction uz minimalno trimovanje originalne fotografije ispravlja i loš ugao i perspektivu, čime i amaterska slika dobija profesionalnu notu.

ACDSee je ostavio odličan utisak na nas i jedino što nas je pomalo zbunilo jeste postojanje nekoliko verzija ovog programa i razlike među njima. Mi smo isprobali onu sa najviše mogućnosti, pa je stoga i cena najviša, ali mislimo da je ova verzija vredna pažnje i novca, jer sadrži sve opcije koje Adobeovi Bridge, Lightroom i Photoshop imaju zajedno. Nećemo reći da je ovo podjednako dobra opcija kao i Adobeov set programa, ali je većina opcija tu: lejeri i masking neophodni za lokalno editovanje, dodatne prečice i opcije za brže i lakše editovanje, olakšano retuširanje – jednom rečju, softver za svaku preporuku.

Capture One Pro 11

Ovaj program je pre svega namenjen fotografima i prvoj obradi fotografija. Od momenta kada fotograf importuje materijal sa kamere, pa do trenutka kada fotografiju pošalje na dalju obradu. Dakle, njegova namena se ne može porediti sa, recimo, Photoshopom, već pre svega sa Lightroomom.

Aktuelna verzija 11 nudi jednu veliku novinu, a to je ukidanje Brush Toola u glavnom meniju. Zauzvrat, korisnicima se Brush Tool javlja kao osnovna alatka pri obradi fotografije, odnosno kreatori polaze od toga da ćete raditi isključivo sa maskama, a da ćete maske praviti brush alatkom, koju podešavate desnim klikom miša bilo gde na fotografiji. Uz to, nakon što označite i željeni deo slike prebacite u poseban lejer, možete sami istraživati i eksperimentisati ili izabrati jedan od mnogobrojnih predefinisanih stilova. Ukoliko vam promena koju ste napravili deluje preterano, možete jednostavno smanjiti Opacity na tom lejeru i time ublažiti uticaj na original. Na svakoj fotografiji možete napraviti veći broj lejera ako je to potrebno i svaki od njih može nositi drugu promenu i jačinu. Samo usput, jer se to gotovo podrazumeva, pomenućemo da su sve promene na originalnim fotografijama neinvazivne.

Izdvojićemo još jednu karakteristiku koju je donela nova verzija programa. Anotations, odnosno zabeleške bilo kog tipa, na originalnoj fotografiji se sada mogu uneti na poseban lejer i na taj način sačuvati u, recimo, PSD formatu. Sve što smatrate važnim za dalju obradu, sve male nedostatke ili detalje koji zahtevaju dalju obradu, možete označiti u lejeru Anotations. Tako će ostati zapamćene i zabeležene za dalju obradu ili kolaboraciju.

Pomenućemo i da je panel za prilagođavanje i izmenu boja sjajno dizajniran, kako vizuelno, tako i funkcionalno. Najviše nam se dopala podela tog panela na čak pet potpanela, što pruža bolju kontrolu nad izmenama koje utiču kako na čitavu fotografiju, tako i na senke, istaknute ili srednje tonove.

U poređenju sa ACDSeeom Capture One Pro nam se učinio nekako manje sposobnim da izađe u susret prosečnom korisniku. Da, možete dodavati lejere i u njih stavljati deo po deo slike koji ćete kasnije menjati. U ovom programu, naravno, možete retuširati i portret. Međutim, interfejs je nepregledan i sve one cool stvari su nekako sakrivene. Za svaki poduhvat, ma koliko on mali bio, morate pogledati tutorijal, jer nekako ništa nije na dohvat ruke i jednostavno. Ekspozicija lejeri i Color balance jesu , međutim, da biste se dokopali predefinisanih postavki, morate tačno da znate šta hoćete i gde se one nalazi. Čak i tada, te opcije imaju vrlo neadekvatne nazive, pa morate unapred znati šta se krije iza njih. Da se razumemo, nemamo zamerke na mogućnosti ovog programa, već ukazujemo na to da će vam, ukoliko niste korisnik od ranije, trebati više vremena da se snađete i naučite gde se šta nalazi i kako se šta radi.

ON1 Photo RAW 2018

Odlična stvar kod ovog softverom je ta što ne morate da se odlučite između njega i Photoshopa ili Lightrooma. Ukoliko želite, ON1 Photo RAW će funkcionisati zasebno. Program je kompatibilan sa pomenutim Adobeovim „snagašima”, i već pri inicijalnoj instalaciji možete im ga pridružiti kao plug-in i tako dopuniti već postojeći editor mogućnostima i opcijama koje nudi ON1 Photo RAW.

Hajde da vidimo šta to ON1 Photo RAW nudi kao samostalan softver. Sem velike baze predefinisanih opcija koje su namenjene pre svega developing fazi u obradi fotografije, ovaj program omogućava import, organizaciju i dobar deo obrade RAW fotografija. Kako kažu kreatori, softver su pravili fotografi za fotografe, pa je tako i čitav proces editovanja usredsređen na početnu fazu uređivanja fotografija. Pre svega, tu su lejeri, pa rad nije ograničen na destruktivno editovanje celokupne slike, već se može kombinovati, deliti maskama na sfere uticaja, a na kraju i pripremati za štampu.

Izdvojićemo neka aktuelna poboljšanja u odnosu na prethodne verzije, a to je pre svega osetno poboljšanje u kreiranju maski. Brush kojim određujete masku je vrlo fleksibilan i njime može da se podešava veličina i oštrina. Ukoliko ni to ne daje zadovoljavajuće rezultate, ON1 nudi čitav set alatki, kao što su Pefect Eraser za preciznije označavanje ili Adjustable Gradient za lakše prilagođavanje maske. Posebno se ističe uticaj odabranih promena samo na određenu boju na slici. U panelu Adjustment pronađite mali Color Picker, kojim zatim možete odabrati boju na slici na koju želite da utiču promene. Sve ostale zastupljene boje će ostati nedirnute, dok će se maska formirati isključivo po principu zastupljenosti odabrane boje – veoma zgodan metod formiranja maske i nadasve koristan. U poslednjoj verziji Lightrooma pronašli smo sličnu alatku, tako da se po ovom pitanju ON1 može pohvaliti da stoji rame uz rame sa Adobeovim rešenjem.

Još jedna novotarija je kreiranje panorama. Iako sami fotoaparati odavno imaju tu opciju, svedoci smo da nije uvek lako napraviti savršenu panoramu na licu mesta. ON1 pruža mogućnost učitavanja više fotografija koje prikazuju neki predeo, a zatim njihovim kombinovanjem program preračunava i sam spaja sve u jednu panoramu takoreći bez greške.

Što se tiče organizacije, pomenućemo jednu zgodnu mogućnost, a to je stvaranje verzija fotografije u okviru programa. Dakle, nije neophodno da na hard-disku stvarate duplikate koje ćete importovati u foto-editor, već verzije iste fotografije možete praviti direktno u programu, pa čak ih i pregledati i editovati uporedo.

I pored toga što moramo priznati da je ON1 Photo RAW multifunkcionalan program koji nudi organizaciju, korekciju, poboljšavanje kvaliteta slike, a uz to i eksport, nismo bili oduševljeni performansama. Lens Correction postoji, ali ima vrlo diskretan ili bolje rečeno ograničen uticaj (naročito ako ga uporedimo sa onim koji ima ACDSee). Lejeri su tu, ali su opcije za manipulaciju koje se nude, takođe slabo razvijene. Sve u svemu, mislimo da će kreatori ON1 Photo RAW-a morati da razviju još trikova i prečica kako bi ovaj program bio privlačniji.

Luminar 2018

Evo primera kako interfejs u foto-editoru treba da izgleda – čisto, pregledno, ali atraktivno. Na vrhu ekrana birate šta će od alatki biti uključeno ili šta će se od opcija u tom trenutku videti. Odmah u vrhu smešten je atraktivan „pre i posle” viewer, gde birate da li će se rezultati videti u split screen maniru ili „pozivom” miša. Uključujete thumbnail prikaz filtera u dnu ekrana ili slajder meni sa desne strane. Ukoliko želite, sve to možeteda isključite. Padajući meniji ne kriju mnogo toga – sve je već dato i lepo razmešteno po prozoru.

Osnovno oružje Luminara 2018 su filteri. Filtere možete postaviti ispod slike na kojoj radite ili na desnu stranu prozora. Svaki filter se može podešavati – vrlo lako se pomoću slajdera menjaju vrednosti, ali se može kontrolisati i sveukupan uticaj filtera na originalnu sliku. U osnovnoj verziji dobijate preko 40 filtera, a možete skinuti još – Premium ili besplatnih. Od ponuđenih filtera izdvojili bismo Accent AI filter, koji za svaku sliku određuje set slajdera koji će dati najbolje rezultate, a tu je i Sun Rays filter, koji slici dodaje (vrlo realno) sunce i sunčeve zrake. Vaše je da odaberete gde će se sunce nalaziti, koliki će biti intenzitet i kakva pozicija zraka, a dobićete veoma ubedljiv rezultat. U Photoshopu je ovako nešto moguće dodati, ali uz mnogo više truda i vremena.

Međutim, Luminar vam ne bismo preporučili za obradu većeg broja slika. Fotografije možete da učitate samo jednu po jednu. Ne postoji nikakva opcija za organizaciju i batch procesiranje. To nas navodi na zaključak da je Luminar predviđen ili za amaterske fotografe koji imaju skromnije potrebe kada je broj fotografija u pitanju ili korišćenju uz Photoshop ili Lightroom. Ta opcija postoji, i to tako što se Luminar u neku ruku degradira u plug-in, pa ga koristite samo za one opcije gde Adobovi programi zaškripe ili gde je neki efekat mnogo lakše i brže postići sa Luminarom 2018.

Program takođe poseduje mogućnost dodavanja lejera i maskiranja, lokalne izmene i kombinovanja lejera, ali koliko je neke efekte lakše dobiti u ovom programu, toliko je neke druge potpuno nemoguće izvesti.

Retuširanje je vrlo ograničeno, mogu se obaviti neka poboljšanja u vidu, naizgled, kvalitetnijeg tena sa Denoise i Clarity filterima, međutim, nikakvo ciljano uklanjanje nesavršenosti ne dolazi u obzir. Ukoliko biste se baš potrudili, mogli biste pomoću maski i lejera izmeniti boju kose ili očiju, međutim, opcije su ograničene, a i one su previše zahtevne u poređenju sa nekim drugim programima koji su ciljano opremljeni za retuširanje.

Zaključak je da smo se, radeći sa Luminarom, osećali nekako najkomotnije i da smo se odmah snašli zahvaljujući odličnom i neopterećenom interfejsu. Rad sa filterima je dao odlične rezultate, a izbor i učinak filtera je više nego zadovoljavajući, a uz to i zabavan. Međutim, nikako se nismo mogli oteti utisku da je Luminaru mesto među plug-inovima i da je to samo pomoćni softver, a da Adobe igra glavnu ulogu i povlači veći i teži deo posla.

RawTherapee 5.3

Sledeći predstavnik foto-editora je jedini besplatan među odabranima. Iako mu to u našim očima ide u prilog, moramo ukazati i na to da ima mnogo nedostataka. No, krenimo redom.

Nakon instalacije upoznali smo se sa pretrpanim interfejsom. Ne postoje padajući meniji, ništa nije sakriveno, ali je toliko toga pred očima da vas tera da se udaljite od monitora kako biste bolje sagledali. Uglavnom, RawTherapee ima tri moda: File Browser, koji automatski učitava sve fotografije iz default foldera, zatim Queue, gde se smeštaju sve obrađene fotografije i na kraju Editor, u kome se odvija sav rad.

Editovanje je svedeno na izmene koje obuhvataju čitavu fotografiju. Ako vam to ne predstavlja problem, pred sobom imate stvarno veliki broj slajdera i krivih kojima kontrolišete RAW fotografiju na toliko nivoa i detalja da čak i Adobe može da mu pozavidi. Sharpening je odličan, kontrolišete ga slajderima koji vrše promene u nekoliko elemenata, a sve to zajedno daje stvarno izuzetne rezultate.

Ista priča je i sa krivama: na raspolaganju vam je više krivih, gde možete birati da li želite Custom, Linear ili Parametric i svakom posebno utičete na fotografiju dajući joj jedinstven sklop parametara. Funkcija i slajdera jednostavno ima previše, pa ih nećemo detaljno opisivati. Pomenućemo samo da su podešavanja podeljena na pet panela (Exposure, Detail, Color, Wavelet i Transform), a svaki od njih sadrži potkategorije sa slajderima zaduženim za najsitnije detalje vezane za boju, svetlost, šumove i slično. Jednom rečju, RawTherapee je opremljen stvarno moćnim i detaljnim alatkama, ali, s druge strane, izostale su opcije koje bi omogućile editovanje na lokalnom nivou.

File Browser nudi opciju Batch procesinga – možete izmeniti sve fotografije koje su učitane u tom trenutku, a opcije na raspolaganju su identične onima koje nalazite u Editoru.

U Editoru nema alatki kao što je Brush ili bilo čega što bi dozvolilo izmenu samo pojedinih delova slike. Ne postoje ni lejeri ili maskiranje, tako da skoro sve izmene koje uvodite primenjujete na celu fotografiju. Jedini izuzetak ovome je Graduate Filter, čijom primenom ipak možete svesti sferu uticaja na manji ili veći deo slike, ali funkcioniše kao gradijent (kako mu i samo „ime kaže”), tako da ne možete izdvojiti precizno objekat ili boju.

Uzevši sve skupa u obzir, moramo zaključiti da se RawTherapee ne može nositi sa Adobeovim programima. Sličan je Lightroomu i ima istu namenu. Ali kako su Local Adjustments slabo izvodljiva, ne može mu parirati. Iako poseduje moćnu kolekciju alatki za procesiranje i obradu fotografija u vidu ekspozicije, toniranja, izoštravanja i tako dalje, nedostaju mu važne mogućnosti koje čine najnovije i najbolje foto-editore. Pored toga, ukoliko nemate iskustva sa foto-editingom, ovaj program vam definitivno ne preporučujemo. Nije za početnike, jer nema gotovih preseta, prečica i trikova koji će vam skratiti posao i uštedeti vreme.

DxO PhotoLab Essential 1.1

Kao i većina prethodnih, i ovaj program ima odvojenu sekciju za upload i organizaciju fotografija. Funkcije su doduše skromne, ali možete ih sortirati/filtrirati po kategorijama koje su već definisane ili eksportovati na disk, u Lightroom ili pravo na Facebook ili Flickr. Pored svakog thumbnaila postavljene su i opcije Pick i Reject, kojima možete odrediti koje fotografije idu na dalju obradu, a koje su za brisanje.

U drugoj sekciji, posvećenoj obradi fotografija, ima mnogo više opcija. DxO PhotoLab je do prošle godine bio poznat pod nazivom DxO Optics Pro 11. Kreatori su zatim rešili da promene ime programu, ali su krupne promene, napredne funkcije i wow efekat izostavili.

U Customize sekciji DxO PhotoLaba ćete pronaći sve što ste mogli pronaći u DxO Optics Prou 11, bar kada su mogućnosti u pitanju. Postoji doduše jedna novina pod nazivom U Point. Priznajemo da je ova funkcija sjajna i da može uštedeti dosta vremena i nerava kada je u pitanju maskiranje, recimo, nedovoljno osvetljenih objekata nasuprot dobro osvetljene pozadine (ili neba, na primer). U Point vam dozvoljava da kliknete na objekat koji želite da izmenite, čime preskačete obeležavanje maske i precizno definisanje kontura te maske. Pametni U Point prosto sam prepozna granice odabranog objekta i možete odmah da se bacite na obradu.

Sem ove odlične aplikacije, moramo pohvaliti i pomoćne menije koji se pojavljuju u radu, i to na samoj slici, a dovoljno su diskretni da ne ometaju dobar Live Preview. Ako odaberete Local Adjustments, a zatim desnim tasterom miša kliknete bilo gde na fotografiju, pojaviće se mali kružni meni gde možete započeti novu masku, a zatim na njoj isprobati gradient filter ili U Point.

Na Local Adjustments nemamo nijednu zamerku, naprotiv, možemo samo da pohvalimo dizajn i funkcionalnost menija i opcija u njemu. Repair alatka, koju smo opisali u ACDSeeju, prisutna je i ovde, ali nismo ubeđeni da je učinak podjednako dobar. Ukoliko primenjujete ovu alatku na neke simetrične objekte ili objekte sa vidljivom konstrukcijom ili armaturom, morate dobro paziti kako i u kom pravcu obeležavate objekat koji želite da nestane. U retuširanju portreta, s druge strane, ova alatka se pokazala veoma uspešnom.

DxO PhotoLab je opremljen sa preko 30 predefinisanih filtera, zgodno podeljenih u kategorije, koje opet možete podešavati i prilagođavati trenutnoj potrebi. Sem toga, DxO PhotoLab dopušta importovanje dodatnih filtera, ali i eksportovanje postojećih.

Opšti utisak o ovom programu je nekako osrednji. Ne bismo ga preporučili za profesionalan rad. Iako ima mnogo dobrih strana, pre svega zgodnih alatki i interfejs vrlo udoban za rad, nismo stekli utisak da je pogodan za rad „na veliko”. Nećemo se uopšte baviti poređenjem sa Photoshopom, ali sa Lightroomom bismo možda i mogli. Lightroom ima više mogućnosti, ali DxO vas može pridobiti boljom preglednošću alatki i prečicama, a kružni meni je svakako nešto što doprinosi većoj udobnosti u radu.

Corel AfterShot Pro 3

Prvi utisak nas nije prevario. Ovo je ozbiljan i dobro urađen softver. Corel, kao i Adobe, ima porodicu grafičkih programa, tako da je Corel AfterShot Pro usredsređen samo na obradu fotografija, dakle pandan je Adobeovom Lightroomu, dok je PaintShop Pro alternativa Photoshopu. Corel ima dugu tradiciju. I tu se može porediti sa Adobeom, ima i malu porodicu grafičkih programa, ali i propratne plug-inove, dodatni materijal i tutorijale.

Čak i pre instalacije, upućeni smo na uputstvo od 230 strana u PDF-u, ali, iako smo zahvalni na takvoj posvećenosti korisnicima, nismo baš sve pročitali. Lakše nam je bilo da pogledamo video-tutorijale, koje takođe možete pronaći na Corelovom sajtu, a pošto je baza korisnika Corelovih proizvoda takođe velika, mnogo toga dodatnog možete naći i na YouTubeu. Nije nam se dopala samo jedna stvar, a to je prilagođavanje interfejsu i snalaženje u programu. Corel AfterShot Pro ima sve što vam treba kod programa za prvo procesiranje i editovanje fotografija. Tu su filteri, lejeri, maskiranje, odlične alatke, poput one za uklanjanje „crvenih očiju”, za kropovanje, univerzalna alatka za heal, stamp i uklanjanje nesavršenosti na koži kod retuširanja portreta. Kako možete raditi sa lejerima, podrazumeva se da su sve promene nedestruktivne, a lejeri omogućavaju i lokalne izmene, u kojima vam pomažu Brush alatka, ali i mogućnost obeležavanja konkretne regije ili objekta kružnom ili Polygon alatkom.

Među osnovnim podešavanjima izdvojili bismo Perfectly Clear, koji ne postoji kao slajder, već se samo klikne na polje koje će aktivirati ovu opciju, a ona pojačava boje i njihov odnos i čini fotografiju vidno jasnijom, odnosno izvlači maksimum iz fotografije kako bi ona izgledala čisto i što savršenije.

Kada je organizacija u pitanju, AfterShot pruža mogućnost uzimanja i obrađivanja fotografija sa vašeg hard-diska, odnosno ne morate importovati materijal prvo u softver, pa tek onda preći na editing.

Do kraja testiranja smo zadržali odličan utisak kada je ovaj softver u pitanju. Prilično smo sigurni da umnogome može parirati Lightroomu, ali deli sa njim i jedan, uslovno rečeno, nedostatak. Naime, program je složen i ima mnoštvo alatki, opcija i kombinacija, što interfejs čini prilično natrpanim i prezasićenim.

• • •

Izgleda da je ovo vrlo zanimljivo i uzbudljivo vreme da bavljenje fotografijom. Gotova rešenja, prečice i alatke koje čine gotovo magične promene se samo nižu, a Adobe dobija dobru konkurenciju sa svih strana. Magična floskula svih foto-editora je Local Adjustments ili doterivanje ne cele, sveukupne slike, već dodavanje potpuno različitih karakteristika svakom od odabranih delova ili objekata na jednoj slici. Ova opcija je potpuni must have u foto-editovanju, a takmičenje se odvijalo i na polju boljeg, lakšeg i preciznijeg izdvajanja segmenata, kao i na polju broja i raznovrsnosti dostupnih izmena u boji i svetlu.

Iako je Adobe bio primer i nedostižan uzor decenijama, sada svi programi koje smo testirali kao alternative Adobeovim Bridge i Lightroom programima obavljaju dobar posao. Photoshopu nijedan od ovih programa ne može da parira, sem možda ACDSee Photo Studio Ultimatea, ali opet ne u potpunosti. Corel ima svog konja za trku sa Photoshopom, ali ovoga puta ga nismo uzeli u obzir. Adobe je imao dobar razlog da odvoji Lightroom i Photoshop, pa tako nismo ni mogli da očekujemo da neki od testiranih programa zameni oba Adobeova šampiona.

Gordana RADOVIĆ