SimpleMining OS i ethOS

Konačno ste odlučili da se uhvatite u koštac sa kriptovalutama, da stavite virtuelni šlem na glavu i uđete u digitalni rudnik prepun novčića. Nakon što ste savladali, po vama, najveću prepreku i obezbedili novčana sredstva za nabavku rig(ov)a, postali ste svesni još većeg problema – njihovog puštanja u rad i optimizacije.

Na prvu loptu, sklapanje opreme i instalacija potrebnog softvera ne izgleda kao naročit problem. Ne morate da brinete o skučenom prostoru u kućištu, ali ni o sviti propratnih programa, pošto mining zahteva tek osnovnu posadu kada su softverske alatke u pitanju. Međutim, počevši od pravilne instalacije drajvera, preko podešavanja minera iz komandne linije, pa sve do ograničavanja potrošnje grafičkih kartica, posao nosi sa sobom izazove koje čak ni nešto napredniji korisnici nisu predvideli i sa kojima se u dosadašnjoj „karijeri” nisu sretali. Svaka komponenta, hardverska i softverska, ne samo da može da utiče na hashrate, već i na stabilnost rada čitavog sistema, što naposletku rezultuje manjom količinom „iskopanih” novčića.

Iako nam želja nije bila da ovim tekstom pokrijemo šta sve to treba da učinite ne biste li rig pokrenuli i načinili ga operativnim, neke stvari moramo da obradimo kako biste stvorili pravu sliku o obimu i ozbiljnosti posla. Preskočićemo flashovanje i podešavanje BIOS-a na ploči, instalaciju „golih” drajvera, uz prethodno čišćenje OS-a od sistemskih drajvera upotrebom programa Display Driver Uninstaller (goo.gl/MNJuBz, 1 MB), kao i obavezno otvaranje „digitalnog novčanika”. Ono na šta želimo da vam skrenemo pažnju jeste kreiranje BAT datoteke za sam miner, u kojoj treba da se nađu svi potrebni podaci za usmeravanje sredstava na pravu adresu, automatski obračun sa nepravilnostima u radu, odnosno podešavanje hardverskih komponenti. Za savladavanje prepreka i nestabilnosti u radu, koje su neminovne, koristite skripte koje ćete morati da napišete sami ili preuzmete iz mining univerzuma i prilagodite svom okruženju, dok na rad grafičkih kartica utičete preko programa MSI Afterburner (goo.gl/bM83JH, 37,5 MB). Može to da bude i neka druga alatka, ali se MSI-jevo čedo pokazalo kao dobar kompanjon bez obzira na to koji tip kartice se koristi. Valja obaviti i undervolt, podesiti brzinu okretanja ventilatora, overklokovati core i memoriju...

Čak i bez zalaženja u detalje može da se zaključi da je u pitanju mukotrpan posao koji zahteva desetine sati provedenih ispred mašine. Ako pri tome želite da sve nadgledate sa udaljene lokacije, čeka vas dodatna igranka u vidu instalacije TeamViewera ili sličnih pomagala koja to omogućavaju. Stvar je još gora ako se sa poslom susrećete po prvi put, jer jednostavno ne znate odakle da krenete, kako načinjene izmene deluju na proces rudarenja, ni šta možete da očekujete od hardvera. Kad smo već kod toga, nećemo ni pokušati da govorimo o prilagođavanju tajminga VRAM-a, flešovanju BIOS-a na grafičkim karticama i ostalim naprednim tehnikama koje iskusni mineri primenjuju ne bi li optimizovali sistem do teoretske propusne tačke.

Postavlja se pitanje: „Da li mora baš sve da bude ovako komplikovano i zaguljeno?” Odgovor je krajnje neočekivan i odričan! Većinu stvari koje smo pomenuli možete da zaboravite i prepustite se automatizaciji koja će, ruku na srce, rezultovati nešto skromnijim rezultatima, ali sa kojima i te kako možete da živite. Spas stiže u obliku Linuxa, a pre nego što se namrštite i prokomentarišete koliko je tek truda potrebno uložiti za njegovo obuzdavanje, setite se da se radi o automatizovanom poslu.

SimpleMining OS

Korišćenje SimpleMining OS-a (simplemining.net, 6,83 GB) se, nakon podešavanja riga na klasičan način, čini kao nedeljna šetnja parkom. Da biste krenuli sa rudarenjem, sve što treba da znate jeste adresa walleta! Naravno, tu je i nezaobilazan izbor aktivnog minera, a kako SimpleMining OS dolazi sa svitom preinstaliranih rešenja, željeni treba samo da odaberete sa liste. Pri tome, sa terminalom, Linuxom i ostalim babarogama uopšte ne dolazite u kontakt jer se čitava interakcija sa upravljačkim okruženjem obavlja iz internet pregledača na bilo kojoj Windows mašini. Zvuči neverovatno, ali je istinito i u praksi funkcioniše kao švajcarski sat. No, krenimo redom...

SimpleMining OS je dostupan u čak tri varijante, a koju ćete preuzeti zavisi isključivo od kartica koje čine srce riga. Tako, pored verzija za grafičke kartice kompanije Nvidija, postoji podrška za AMD-ovu RX, kao i za nešto stariju R familiju. Iz kompresovane datoteke „vadite” ISO fajl, koji je preko programa Etcher (etcher.io, 50,1 MB) potrebno „narezati” na običan USB stik. Na destinaciji se prave dve particije (dovoljan je stik od osam gigabajta), od kojih se jedna formatira FAT32 sistemom i na njoj se smešta konfiguraciona datoteka u kojoj upisujete email adresu korišćenu prilikom registracije. Sama registracija je besplatna, ali korišćenje SimpleMining OS-a nije i, nakon isteka probnog perioda od tri dana, autori ljubazno mole da im uplatite dva dolara (u kriptovaluti) mesečno po aktivnom rigu. Suma je više nego simbolična.

Operativni sistem može da se prekopira i na hard-disk, ali to nije potrebno jer SimpleMining ne dolazi sa imperativom korišćenja 16+ gigabajta virtuelne memorije kao Windows. Inače, rig može da bude sastavljen od čak 15 grafičkih kartica, što je čak za dve kartice više od trenutno važećih standarda. Pri tome, ne morate da ih dodajete jednu po jednu, već se rig u rad pušta „u kompletu”. Inicijalizacija radnog okruženja je hitra i ne zahteva nikakvu interakciju sa korisnikom. Ukoliko ste u BIOS-u odabrali butovanje sa USB stika, sve se obavlja automatski i na ekranu se vrlo brzo pojavljuju statistički podaci odabranog minera. Inače, SimpleMining je zasnovan na Ubuntu 16.04 distribuciji i podržava automatsko updateovanje, tako da se ni o ovom aspektu korišćenja ne mora voditi računa.

Dashboard, iz kojeg se vrši podešavanje opcija, izuzetno je pregledan i biće razumljiv čak i manje iskusnim korisnicima. Jednim pogledom na ekran vidi se koji su rigovi trenutno aktivni (označeni su zelenom bojom), a koji nisu (označeni su crvenom bojom), a tu su i podaci o brzini jezgra, odnosno memorije svake grafičke kartice. Rig/miner u svakom momentu možete da resetujete, ali i da otvorite preview prozor, u kojem se prati progres rudarenja preko statističkih podataka koje daje sam miner. Što se tiče podešavanja minera, ono je toliko jednostavno da u potpunosti zaobilazi klasično buildovanje BAT datoteka, korišćenje skripta i trial&error pokušaje, koji dolaze kao produkt klasične metode rudarenja. Odabirom minera na ekranu se momentalno pojavljuje komanda za njegovo startovanje koju prilagođavate svojim potrebama (upisujete adresu poola i svog walleta) i spremni ste za akciju. Undervolting i overklokovanje prati sličnu proceduru, s tim da je podatke o klokovima (čitaj: offsetima) potrebno znati unapred i upisati ih u za to predviđene kućice. Naravno, miner će vam vratiti informacije o trenutnoj potrošnji električne energije za svaku karticu ponaosob, hashrateu, temperaturama i tome sličnom. Izuzetno je zgodno što rigovi mogu da se grupišu, pa ako posedujete „farmu”, sa jednog mesta možete na lak i jednostavan način da obavite njeno nadgledanje i podešavanje.

Prednosti korišćenja SimpleMininga u odnosu na klasično rudarenje su očigledne. Nema instalacije, nema petljanja sa drajverima, na raspolaganju se nalazi 30+ različitih minera, omogućena je daljinska kontrola, kontakt sa samim operativnim sistemom je sveden na minimum... Što je najlepše od svega, sve će raditi i na starijim platformama, čak i na mašinama sa kojima je Windows poslovično pravio probleme. U svrhu testa, mi smo iz kutije izvukli LGA775 ploču sa Intelovim Core2Duo procesorom na 1,8 gigaherca i sa svega dva gigabajta DDR2 memorije. Sa četiri Zotac Nvidija 1060 GTX kartice sa šest gigabajta video-memorije sve je radilo kao u pesmi. Inače, sam autor projekta napominje da SimpleMining OS može da radi i na konfiguracijama sa samo jednim gigabajtom radne memorije i da potrebna količina RAM-a zavisi od broja aktivnih grafičkih kartica i odabranog minera. Treba napomenuti i to da se preko pomenutog Dashboarda daleko jednostavnije vrši „nadgledanje” većeg broja rigova, što je ujedno i jedna od najvećih prednosti ovog sistema. Downside je, naravno, skučen manevarski prostor, što će najviše smetati onima koji su navikli na detaljna podešavanja. Tu je i nešto manji hashrate, koji se u našem slučaju kretao u granicama od tri do pet procenata u odnosu na Windows komplement. Nije zanemarljivo, ali nije ni toliko strašno kada se u obzir uzme stepen automatizacije i pouzdanosti koji SimpleMining OS donosi.

ethOS

Oko projekta ethOS (ethosdistro.com, 7,32 GB) podigla se prilična prašina, prvenstveno zbog činjenice da se radi o komercijalnom ostvarenju koje košta čitavih 39 dolara (po rigu). Od autora možete da ga preuzmete u digitalnom obliku, ali i na USB stiku ili odgovarajućem SSD-u, i to bez mogućnosti da ga prvo probate. Sve to bi bilo u redu da se ne radi o još jednoj Ubuntu distribuciji, kojoj je kao primarna funkcija prišivena mogućnost rudarenja Ethereuma. Naravno, ethOS evoluira iz meseca u mesec i predstavlja platformu iz koje se na jednostavan način može kopati Zcash, Monero i druge popularne kriptovalute, a ne samo pomenuti Ethereum.

Za razliku od SimpleMining OS-a, koji je više nego jednostavan za zauzdavanje, ethOS podrazumeva posedovanje osnovnog znanja kada je baratanje Linux terminalom u pitanju. Doduše, on iz jednačine izbacuje instalaciju OS-a i igranku sa drajverima, ali zato na liniju vatre postavlja komandnu liniju, što neće obradovati manje iskusne korisnike. Zanimljivo je da uz pomoć ove alatke možete da kontrolišete do 16 grafičkih kartica, među kojima se nalaze i one iz čuvene HD 7xxx linije. Minimum je dva gigabajta video-memorije, a kada govorimo o komplementima iz kompanije Nvidija, treba naglasiti da su podržane serije 900 i 1000. EthOS je tako optimizovan da će bez problema raditi na bilo kom hardveru iz prethodnih pet generacija, sve dok mu omogućite dva gigabajta radne memorije. Pomalo kontradiktorno, autori naglašavaju da ethOS pokrenete sa USB 3.0 uređaja ili SSD-a, što na hardveru starom pet generacija i nije stvar koja je dolazila po defaultu. Ukoliko se odlučite za digitalnu verziju, pored USB stika minimalne veličine osam gigabajta, treba da obezbedite i program HDD Raw Copy Tool (goo.gl/wgUg8q, 770 KB), koji ćete koristiti za „narezivanje” preuzete ISO datoteke.

Odmah po butovanju, ethOS otvara podrazumevani miner i počinje sa kopanjem. Naglasićemo da se sve odvija u „dvoprozornom” radnom okruženju, u kojem su uvek na raspolaganju kontrolna forma za izabrani miner i komandna linija. Da biste okruženje prilagodili sopstvenim potrebama, moraćete da pokrenete editor i iz njega obavite prepravku konfiguracione datoteke – upišete korišćeni pool, adresu walleta, odaberete miner i tako dalje. Takođe, na sličan način se obavlja i (de)aktiviranje kontrole sa udaljenog računara, koje može da se obavi iz bilo kog internet pregledača. Na raspolaganju je i mogućnost overklokovanja kartica, updateovanja OS-a i pojedinačnih minera (nažalost, ručno), a sve to bez potrebe za priključivanjem miša – dovoljna je samo tastatura.

EthOS se nalazi između Windowsa i SimpleMining OS-a i nudi daleko više manevarskog prostora nego ovaj drugi. To je naplaćeno nešto komplikovanijom upotrebom, ali tu na scenu uskače sjajna Knowledge baza. Nju nalazite na sajtu projekta i pokriva apsolutno sve što treba da znate. Sve je propraćeno primerima iz kojih se lako zaključuje kako šta funkcioniše, pa kad se podvuče crta, stvari i nisu toliko komplikovane kao što se to u prvi mah činilo. Ipak, jasno je da je ethOS namenjen naprednijim korisnicima kojima automatizacija znači, ali predstavlja tek deo posla koji se obavlja.

• • •

U ovakvoj postavci stvari mi bismo se ipak pre odlučili za SimpleMining OS nego za ethOS. Bez obzira na manjak manevarskog prostora, SimpleMining OS dolazi kao kec na desetku posle problema koje možete da iskusite koristeći Windows. Pri tome je i jeftiniji, radi sa bilo kog USB stika/hard-diska i brže se postavlja u rad. Stabilan je kao stena, ali isto može da se kaže i za ethOS – okruženje koje dobija bitku kada prilagodljivost radnog okruženja predstavlja važan faktor. Ne sviđa nam se što su njegovi autori visoko postavili lestvicu kada je registracija u pitanju, ali nemojte misliti da ne može još više od toga. Pogledajte, na primer, PerfectMine OS (perfectmine.io), pa onda recite nešto, ali svaka roba ima svog kupca. Inače, stvari se ovde ne završavaju, jer alternative (easyMINE – easymine.io je u Beta fazi i prilično obećava, Hive OS – hiveos.farm ćemo opisati u jednom od narednih brojeva) niču kao pečurke posle kiše, mogućnosti se povećavaju, a hype oko kriptovaluta nastavlja da privlači sve veći broj ljudi.

Vladimir PISODOROV