Total War: Three Kingdoms

Kinezi su imali svoj Sengoku 1400 godina pre Japanaca. Korupcija koja je iznutra razorila režim dinastije Han u drugom veku nove ere dovela je do raspada centralne vlasti i pojave uzurpatora koji su buduću ujedinjenu Kinu videli sa svojom guzicom na tronu. Maloletni imperator je otet, lokalni gospodari su zaratili jedni s drugima, pobunjeni seljaci su podigli ustanak, banditi su pustošili, vojske su palile, savezništva su se formirala i raskidala lakoćom kojom zmaj od papira leti nad dolinom Crvenog lista u provinciji Šandong. Haos je vladao bezmalo čitavo stoleće, a Kina je podeljena na tri carstva (Vej, Šu i Vu), koja su naposletku ujedinjena pod kišobranom dinastije Đin.

Većinu podataka o tom periodu znamo iz kapitalnog dela „Romansa o tri kraljevstva” iz XIV veka, koje, koliko mi je poznato, nikad nije prevedeno na srpski jezik. Ako želite da saznate baš sve o tome, preporučujem gledanje kineske TV serije „Three Kingdoms” iz 2010, čijih devedeset pet epizoda mogu da se nađu na internetima u odličnom Blu-ray rip formatu s engleskim titlom (postoji i low-res verzija na Youtubeu). Ako kojim slučajem nemate 95x45 minuta za bacanje, kao sekundarnu opciju predlažem guglanje i čitanje mnogobrojnih kraćih sinopsisa tog legendarnog književnog dela. Svaki napor uložen u mentalnu pripremu terena za igranje Total War: Three Kingdoms vratiće vam se trostruko usled jačeg uživljavanja u epsku državotvorno ratnu dramu i sudbinu likova koji čine okosnicu igre.

Total War: Three Kingdoms je najambicioznija Total War igra u istoriji ove izuzetno plodne strateške serije. Toliko je nabudžena, kitnjasta, raskošna i zakomplikovana da će čak i veterani TW-a morati da ulože enormnu količinu vremena u savladavanje i shvatanje novih i redizajniranih elemenata igre. Three Kingdoms me je impresionirao još na prošlogodišnjem Gamescomu, kad sam nakon jednosatne sesije izašao sa gigantskim kezom, znajući da će finalni proizvod biti nešto zaista posebno. I bio je.

Nakon 1800 dugih godina, detalji iz perioda „tri kraljevstva” u izvesnoj meri balansiraju između činjenica i legendi. Autori igre su svesni tog procesa stapanja narodnog predanja u romansiranu istoriju, te su igraču prvi put u jednom istorijski utemeljenom Total War naslovu ponudili izbor između realnosti i „mitološke realnosti”. Bez obzira na to za koju se frakciju odlučite, moći ćete da birate imeđu „Records” i „Romance” karaktera kampanje. Prvi je klasičan realistični mod koji postoji u svakoj TW igri osim TW: Warhammer I i II, dok drugi baca jači akcenat na gospodare i generale koji su predstavljeni u gotovo mitskim ulogama koje imaju na bojištu. U romansiranom modu svaki vaš vojskovođa jači je od Kralja majmuna u „Putovanju na Zapad”, sposoban da se samostalno nosi sa čitavim jedinicama protivničke pešadije ili konjice. U bitkama ne nastupa sa dvadeset konjanika-telohranitelja, već jaše sam, tražeći protivničke generale koje je u stanju da izazove na dvoboj. Ako vaš rival prihvati duel, vojske će vas ostaviti na miru dok jedan od vas ne popije patos, skidajući znatan nivo morala svojim snagama, dok će drugi, nošen na krilima trijumfa kao Aleksandar Lekso Saičić skoro dva milenijuma kasnije, svojima dati vetar u leđa.

U odnosu na prethodne Total War igre, Three Kingdoms zadire mnogo dublje u sfere diplomatije i odnosa među likovima. Sa konkurentskim frakcijama možete da sklapate sporazume o nenapadanju, privremene koalicije protiv određenog protivnika i permanentnija savezništva, trgovačke i bračne ugovore, možete da razmenjujete opremu za likove i potpisujete razne druge papire, opušteni nakon ceremonije čaja. U ulozi vođe određene frakcije, od vas će se zahtevati da vodite računa o raspoloženju glavešina pod vašom komandom, bilo da se radi o generalima koji vam vode armije ili skolarima-evnusima koji administriraju vaše provincije. Njihovu ljubav i vernost kupujete postavljanjem na ključne pozicije u svom „krunskom” savetu ili ih angažujete kao generale odnosno administratore svojih teritorija, a možete im poklanjati razne artefakte i umjetnine koji daju bonus na satisfaction kategoriju. Među njima, ali i između vas i njih, vremenom će dolaziti do formiranja prijateljstava ili ličnih animoziteta – naklonost dvojice generala koji nastupaju u jednoj armiji, na primer, obezbeđuje borbene bonuse, dok animozitet može da dovede do izdaje.

Razlike između frakcija i njihovih lidera idu mnogo dublje od ponude jedinica koje im stoje na raspolaganju. Neki lideri, recimo Cao Cao (nema veze s rasom pasa koja se slično zove), imaju poseban diplomatski resurs koji omogućava zakuvavanje odnosa među liderima iza scene i korišćenje taktike „zavadi pa vladaj”, drugi su predodređeni za agresivnu teritorijalnu ekspanziju, treći su rođeni za saradnju i ratovanje u alijansama, četvrti su vođe planinskih bandita s kojima niko respektabilan ne želi da formira trajna savezništva... Diplomatske i druge opcije koje vam stoje na raspolaganju zavise i od uspeha na terenu i posledičnog ranga koji ste dostigli – ako ste bijedni mali početnik s jednim selom i dve farme, nećete ni imati mogućnost da, recimo, tražite nečiju vazalizaciju. U igri postoji i redizajnirana špijunaža (i sabotaže) u kojoj ne šaljete agente po mapi, već akcije i ciljeve birate iz menija, što je elegantniji i ekonomičniji sistem. Pohvatati konce svih novih i unapređenih sistema igre biće pravi poduhvat, tako da računajte na to da ćete prvu ozbiljnu partiju imati nakon desetak sati eksperimentisanja ili čak i više ako ste novajlija u čarobnom svetu Totalnog rata.

Strateška mapa sledi provincijalni sistem s glavnim gradom i sekundarnim naseljima koji je uspostavio Total War: Rome II. Kao i u nekoliko prethodnih TW naslova, proizvodnja hrane u provincijama predstavlja najvažniji element ekonomije i logistike, jer je gladna populacija sklona podizanju buna koje uvek dolaze u najnezgodnijem momentu. Razmena hrane za novac ili neku drugu uslugu s drugim velmožama (ili njena iznuda) jedna je od korisnijih diplomatskih aktivnosti koje mogu da se preduzimaju. Kao i u ranijim igrama, i ovde se isplati optimizovati provincije za jednu stvar (poljoprivreda, industrija, vojska), u čemu će značajnu ulogu imati i namesnik kog postavite i artifakti s bonusima kojima raspolaže. U pozadini sve pompe, rata i istorije ipak je matematika, tako da se isplati razmisliti o tome šta gradite i gde i koga postavljate da rukovodi time. Što se tiče istraživanja, ono je u igri zamenjeno reformama koje možete da sprovodite svakih pet godina. Reforme vam otključavaju nove objekte, jedinice, daju robno-novčane, diplomatske ili neke druge bonuse, a zbog predvidljivog ritma njihove implementacije, izbori koje pravite polako ali sigurno daju specifičan pečat vašem kraljevstvu.

Ako ne računamo duelovanje generala, taktički modul igre je pretrpeo mnogo manje izmena i dopuna u odnosu na strateški. Armije koje kontrolišete ograničene su na po tri generala, od kojih svaki vodi odred od šest jedinica, koje u izvesnoj meri zavise od ličnosti vojskovođe, ali generalno predstavljaju azijske varijante antičkih trupa koje su postojale i u Evropi. Mornarica u igri ne postoji, što je pomalo nerealno imajući u vidu njen istorijski značaj. Svako ko je gledao film „Red Cliff” iz 2008. zna na šta mislim.

Ako vam je sećanje na jezivu mapu Total War Saga: Thrones of Britannia još uvek živo, prvi pogled na njenu predivnu alternativu koju nudi Three Kingoms bukvalno će vas zaprepastiti. Da li je moguće da je ovo ista firma, je l’ moguće da su ovo radili isti ljudi? Iako se na taktičkom planu ne primećuju promene u kvalitetu, na strateškoj mapi sve deluje novo i umiveno. Za potpuno utapanje u atmosferu igre značajna je i audio komponenta, pre svega kineski voiceover s engleskim titlovima, koji će verbalne razmene između generala pre i tokom bitke začiniti dodatnim šmekom (default su engleski glasovi, kineske birate u opcijama). Taj njihov banter je tipično kineski kitnjast, više pristojan nego vulgaran i realno simpatičan.

Ako bih trebalo da rangiram Total War: Three Kingdoms u odnosu na drugih dvanaest Total War naslova, smestio bih ga na jako drugo mesto, odmah iza neprevaziđenog Total War: Shogun II, koji mi još uvek drži prvo mesto i u pogledu investiranog vremena (432 sata, kaže Steam statistika koja uključuje i obe ekspanzije). Tri kraljevstva zaslužuju da im se prepustite s podjednakom raskalašnošću prema životno-logističkim obavezama.

Miodrag KUZMANOVIĆ