Steel Division II

Sovjetska operacija „Bagration” dovela je do najvećeg pojedinačnog poraza nemačkih oružanih snaga u Drugom svetskom ratu. Nazvana po Petru (Pjotru) Bagrationu, gruzijskom plemiću/ ruskom generalu iz doba ratova protiv Napoleona, koji je služio pod komandom još čuvenijeg generalisimusa Suvorova, ova ofanziva Crvene armije u leto 1944. razbila je nemačku grupu armija „Centar”, potpuno uništila 28 od 34 nemačke divizije na tom delu fronta, oslobodila Belorusiju i trezvene nemačke generale konačno uverila u to da je poraz u ratu neminovan. Upravo je u završnoj fazi Bagrationa pokušan atentat na Hitlera, čije su sumanute naredbe o gradovima-tvrđavama i zabrana povlačenja u velikoj meri uzrokovali totalni raspad fronta i nenadoknadiv gubitak žive sile i tehnike. Iako je Staljingradska bitka (operacija „Uran”) neuporedivo poznatija i ima mnogo romantičniji, epsko-apokaliptični karakter, Bagration je u značajnijoj meri doprineo pobedi na istočnom frontu.

Steel Division II je visokoprofilna ratna igra koja se bazira na toj slavnoj ofanzivi. Nije u pitanju dvodimenzionalni, heksagonalni wargame s grafikom iz 1722. godine kakve je pravio (i pravi) Geri Grigsbi, već spektakularni, raskošni naslov u produkcionom rangu Total War: The Three Kingdomsa. U klimi antiruskog raspoloženja koja zapadni svet trese od puča u Ukrajini i povratka Krima u okrilje majke Rusije, pravo je čudo što jedan zapadni (francuski) developer ulaže silne milione u to da igrački obradi kompleksnu, dvomesečnu operaciju na istočnom frontu za koju nije čulo 99,99% ljudi na tom istom Zapadu. Francuski Eugen Systems zaslužuje dvostruki naklon: prvo zbog sposobnosti da privuče publiku u jednu specifičnu nišu koja je značajna nevidljivom promilu igrača, a drugo zbog veštine da složenu, hard-core temu i ratna pravila predstavi u vizuelno spektakularnoj i maksimalno igrivoj formi.

Napredak u odnosu na prethodnu igru, Steel Division: Normandy 44, ogleda se pre svega u implementaciji dinamičnog fronta. Operacija Bagration podeljena je na četiri istorijske faze, koje su predstavljene u formi četiri dinamičke kampanje koje možete da igrate iz sovjetske ili nemačke perspektive. Iako su dinamičke kampanje, doduše jednostavnijeg karaktera, bile sastavni deo njihovih igara iz Wargame serijala (European Escalation, AirLand Battle i Red Dragon), prethodni Steel Division imao je dosadnu, linearnu kampanju koja je iskustvo s igrom vukla nadole. Na sreću, Eugen je poslušao igrački feedback i vratio se sa do sada najkompleksnijom dinamikom u nekoj (njihovoj) igri.

U Eugenu kažu da je sastav trupa u svakoj kampanji istorijski potpuno autentičan – front je podeljen na fragmente u cilju „razbijanja” operacije na segmente koji mogu da se igraju iz perspektive komandanta bataljona. Svaka jedinica je bataljon, to jest bataljon ili kombinovani odred (kampfguppe), ad-hoc formacija koja predstavlja diviziju u malom, nastala usled potrebe za taktičkom fleksibilnošću. Na strateškoj mapi „vučete” poteze jedinicama, trudeći se da ih pozicionirate na način koji će vam doneti lokalnu prevlast i kombinaciju snaga koja donosi multiplikator sile. Svaki dan operacije podeljen je na prepodnevnu i popodnevnu fazu, tokom kojih vi i protivnik vučete svoje poteze i po potrebi inicirate taktičke bitke, koje možete sami da odradite ili da prepustite AI-ju da izračuna njihov ishod (to se isplati samo ako ste ubedljivo jači od protivnika). Grupisanje snaga traži zdrav razum – ofanziva sa tri pešadijska bataljona preko ravnog terena na ukopani tenkovski bataljon ojačan mitraljeskim bunkerima predstavlja totalni suicid koji ćete platiti žrtvama i porazom. Generalno pravilo jeste da se lokalna koncentracija sile radi opkoljavanja i uništavanja izolovanih jedinica najviše isplati – Bagration je, uostalom, i dobijen kombinacijom surovog artiljerijskog bombardovanja i lokalizovanih prodora tenkovskih formacija koje su bušile front, upadale u nemačku pozadinu i pravile zulum. U te svrhe ćete, kao i sovjetski generali, koristiti tenkovske i bataljone samohodne artiljerije, koje ćete grupisati tamo gde želite da ostvarite lokalnu prednost i probijete front. Ako igrate s Nemcima, imaćete nešto zaguljeniji zadatak zbog ogromne brojčane prednosti napadača.

Sve je ovo lepo kad vam interfejs uđe u prste i kad počnete da kapirate pravila manevra, odbrane i raspoređivanja da biste dobili željeni raspored ulaska pojedinačnih bataljona u bitku (faza A, B i C). Ali, dok sve ovo ne ukapirate, osećaćete se kao politički oficir koji je nateran da komanduje divizijom. Zbunjeno. Ovoj igri treba tutorijal kao što Crvenoj armiji treba vazduh koji diše, kao hleb koji jede, da parafraziram Staljinov telegram rukovodiocu fabrike koja je podbacila u proizvodnji „šturmovika”. Pisani i blago ilustrovani vodič koji dobijate uz igru jednostavno nije dorastao zadatku niti pokriva 30% stvari koje je potrebno znati pre upuštanja u nelinearne kampanje, tako da vas čeka višednevni hod po mukama dok ne ukapirate sve zakonitosti i raščupate sve isprepletanosti. Primera radi, informaciju da na strateškoj mapi treba da pritisnete ’alt’ da biste saznali preostalu snagu svojih jedinica sigurno ćete prevideti jer je zakopana ispod više megabajta teksta u uputstvu. Eugen Systems bi morao da pođe putem Paradox Interactivea i da snimi opširne video-tutorijale koji bi ovaj problem sanirali, ali, dok se to ne desi, očekuje vas kopanje po službenim i fanovskim forumima i Redditu, hvatanje beležaka i konsultacije s drugim hrabrim generalima-eksperimentatorima. Aj supouz da u ovome ima neke zaboravljene slasti otkrivanja nepoznatog, poput udaranja glavom u zid tokom igranja vanila verzije World of Warcrafta, ali vaše uživanje u tom procesu uveliko zavisi od slobodnog vremena kojim raspolažete.

O taktičkim bitkama sam opširno pisao u prvom utisku o igri, koji je nestao u akciji i umesto u majskom broju objavljen tek u junskom. Svaka taktička bitka podeljena je na tri faze i u njoj može da uzme učešća maksimalno šest bataljona (tri po strani). Možete da kontrolišete sva tri ili da jedan ili dva poverite AI-ju, a vi da radite samo uzbudljive stvari, recimo da komandujete tenkovima ili artiljerijom. Protivnik nije nimalo glup i vrlo umešno kontroliše situaciju, a posebno dobro koristi artiljeriju, kojom će vas polivati u svakoj prilici. Ako igrate kao Nemac, protivnički plotuni će vam biti izvor beskrajne frustracije, ali tako je bilo i pre 75 godina, u pravom Bagrationu.

Pored nelinearnih kampanja, u igri postoje i klasičan skirmish mod, kao i određena količina istorijskih bitaka s vrlo skriptovanim zadacima i autentičnim sastavom suprotstavljenih snaga. Krupan element privlačnosti igre leži u multiplayeru sa prilično vernom bazom fanova, koji još od famoznog R.U.S.E. uživaju u ovom aspektu Eugenovih strategija (jedan od tih multiplayer fanova bio sam i ja dok sam imao vremena). U igri postoji preko 600 jedinica i moćan editor divizija koji će vam omogućiti da skockate vojnu formaciju svojih snova. Tradicionalno, veliki procenat igrača čine veliki fanovi artiljerije, to jest „artiljerijski spameri” kako ih zovu ljubitelji kombinovanih snaga koji vole da manevrišu umesto da čuče u ćošku mape i polivaju. Ali, iskustvo nam kaže da svaki preterani debalans ovog tipa brzo i efikasno biva pečovan i uravnotežen.

Za Steel Division II možete da kupite sezonsku propusnicu, tzv. „History pass” koji će u narednih godinu dana doneti tri nove dinamičke kampanje, dvanaest novih divizija, nove nacije, jedinice, asove i kamuflažne šeme. Ovaj pass košta čak 35 evra, što je tek za 5 evra jeftinije od osnovne igre. Po mom mišljenju, trebalo je da Eugenovci iskopiraju Paradoxov sistem „kuvanja žabe”, koji se zasniva na gomili sitnih DLC-ova, povremeno prošaranih supstancijalnijom mini-ekspanzijom. Dvanaest evra svakih nekoliko meseci navuče više ljudi nego jednokratna trostruka cena. Ovo naglašavam jer mi je stalo do toga da igra dobro prođe na tržištu da bih jednog dana uživao u Steel Divisionu III.

U mojim očima, Steel Division II je pobednik i moj novi broj jedan među igrama Eugen Systemsa, igra koja je s trona skinula do juče neprikosnoveni Wargame: Red Dragon. Dajte joj vremena da vam uđe pod kožu, imajte strpljenja dok učite njene sisteme i bićete nagrađeni strateškim slastima koje su mirisnije od kordita, masnije od transmisije šturmgešica i ukusnije od ukusa pobede.

Miodrag KUZMANOVIĆ