Nekoliko puta sam se zaljubila na prvi pogled. Jednom u Janka, jednom u Marka (naravno da se nisu zvali tako). Jednom sam se zaljubila na prvi pogled u automobil Opel Tigru (kada sam bila mala i nisam znala puno o potrošnji goriva i ceni registracije). Jednom sam se zaljubila u iPod Classic, koji mi je suprug kupio u belom svetu. Jednom sam se zaljubila u Toshiba Qosmio F50. Jednom sam se zaljubila u Crysis. Za sada poslednji put, zaljubila sam se na prvi pogled u Fade To Silence.| Fade To Silence je postapokaliptični, open world, survival RPG sa kraftingom i elementima horora. |
Neko bi rekao da sam zaljubljive prirode, ali nije to poenta. Od svih zaljubljivanja na prvi pogled, neka su bila, da citiram Lepu Brenu i njenog tekstopisca, „tamba”, neka „lamba”. Kada mi se nešto/neko svidi na prvi pogled, posle početnog hajpa krene period upoznavanja. Posle nekoliko sekundi, minuta ili sati razgovora, upotrebe ili igranja, vidim u kome smeru se razvija situacija. Na površinu isplivaju mane prekrivene kozmetikom, teretanom, reklamom i onda vidim da li je neko totalni balvan, ako se radi o osobi ili je, ako se radi o predmetu ili igri, nešto totalni fail. Kao što rekoh, susret sa Fade To Silence, razvojnog tima Black Nordic Games, bila je ljubav na prvi pogled. Gledala sam trejlere i skrinšotove i slala srca iz očiju. Ljubav je buknula tokom uvodne animacije. Ipak, za razliku od pozitivnih osećaja koji su se nastavili kod Crysisa, ovde su stvari krenule nizbrdo kada sam igru i zaigrala. „Đe je ba zapelo?” – odgovor sledi.| Iako se vidi da je postojao trud da borbena mehanika bude u stilu Dark Soulsa, ono sa čim je Fade to Silence završio je srednje žalosno. |
Fade To Silence je postapokaliptični, open world, survival RPG sa kraftingom i elementima horora. Zvuči privlačno i možda preambiciozno? Jeste, i jedno i drugo. Na početku igre, duh Eldrič, koji izgledom podseća na Smrt, budi vas u polusrušenom hramu gde se na brzinu upoznajete sa mehanikom igranja i borbe i posle par minuta izlazite u smrznuti eksterijer da biste videli svoje spaljeno selo i krenuli u borbu protiv zlih sila koje su ga uništile. Prvih nekoliko minuta igre otkrivaju možda i najveću mane igre: borbeni sistem i grafiku. Grafika je za današnje standarde zastarela i jednostavno nema onaj eye-candy izgled. Iako prvi izlazak napolje može da vam izmami uzdah, posle par sekundi u stvari vidite da sve ne izgleda tako slasno i masno. Zaleđena tundra kojom se krećete je morala da bude mnogo lepše odrađena. Naš protagonista Eš (Ash), nažalost, ne podseća na Eša iz serijala „The Evil Dead”, već je plećati delija, ogrnut krznom i kožom, sa kosom svezanom u rep i naoružan bakljom. Eš kreće da spasi ćerku iz zapaljenog i opustošenog sela, ali to radi tako trapavo da smo imali utisak da igra secka. Inače, Eša vodite iz trećeg lica. Okršaji sa prvih nekoliko demona otkrivaju glavnu manu igre. Iako se vidi da je postojao trud da borbena mehanika bude u stilu Dark Soulsa, ono sa čim je Fade to Silence završio je srednje žalosno. Borba je u nedostatku boljeg izraza trapava i nefluidna. Imate primarni, uglavnom besmisleni i preslabašni napad i drugi jači koji vam jede staminu. Pored napada tu je i klasični sistem izbegavanja u stranu ili unazad, ali to dodgeovanje je zbog brzine pojedinih mutanata neretko takođe besmisleno. Naročito kada se sretnete sa eksplozivnim trupovima sa nogama, koji vas jure pa eksplodiraju u vašoj blizini. Garantovano inspirisani nabildovanim likovima sa eksplozivnim kuglama umesto glavama iz Serious Sama. Nakon spašavanja ćerke, a to se sve dešava u prvih nekoliko desetina minuta igre, kreće vaša potraga za preživelim seljanima, sakupljanje resursa i otkrivanje priče. Možda je mali spojler, ali globalna katastrofa je zadesila Zemlju, civilizacija je uništena, a „ZLO” se raširilo. Normalno, Eš kreće da pokrpi stvari i obnovi šta je moguće obnoviti. Pronađeni i spašeni seljani će mu pomagati u tome ili jednostavno čuvati i graditi bazu. Sakupljanje resursa je jedna od osnovnih stvari za napredovanje u igri, ali je takođe ne baš najbolje izvedeno. Dok se u ledenoj tundri borite protiv smrzavanja, morate da nađete osam grana da zapalite vatru. Za sakupljanje tih osam grančica (ali i svega ostalog) morate da uključite Vision, koji vam pokazuje zanimljive tačke na mapi. Mapa je velika pa nam je trebalo dodatnih desetak minuta da podložimo bure. Doduše, na početku možete da birate između opcija exploration i survival (odabrali smo prvu), ali to nije značajno umanjilo frustraciju bazanja po smrznutoj zemlji. Autori su morali sakupljanje resursa bolje da odrade i učine ga manje zamornim. Da biste preživeli, moraćete da se borite protiv demona, ali i da sakupljate lekovito bilje, pravite napitke i lovite. Ništa ne obnavlja energiju kao činija toplog jelenskog gulaša, dok napolju besni snežna oluja, a vatrica veselo pucketa u buretu. Igra je rougelike i u survival modu imate tri života, nakon kojih sledi game over, ali i opcija da nastavite gde ste stali uz zadržavanje nekih atributa i perkova koje ste sakupili u prethodnoj sesiji. Zvuk i muzika su, recimo, zadovoljavajući i služe svrsi. Što se tiče optimizacije, ona generalno nije loša, ali smo viđali i grafički mnogo lepše i manje zahtevne igre. Tokom igre smo naleteli na nekoliko bagova (najčešće zaglavljivanja na određenim lokacijama), ali oni ipak nisu glavni problem. Igra se, osim na prozorima, pojavila i na PS4 i XBOX One Na kraju, utiske o Fade To Silence možemo opisati pesmom „Mixed Emotions” Rolling Stonesa. Očigledno je da su u Black Nordic Gamesu dobro zamislili FtS i igra deluje zanimljivo, ali je sprovođenje zamišljenog debelo zapelo i igra pada baš tamo gde je najbitnije, u igrivosti. Zalogaj je bio prevelik. Cena od 40 evra je barem dvostruko veća od onoga što bismo dali u ovom trenutku. Sigurni smo da će se uskoro Fade To Silence naći na nekoj rasprodaji, pa onda, ako imate viška novca i živaca, možete da probate. Lidija ĐUŠIĆ RADENKOVIĆ | | |
