Biti u koži developera Chivalry: Medieval Warfarea nakon izlaska moćnog Mordhau verovatno nije lako. Kao što mogu da vizuelizujem crno-belu scenu nemog i nemoćnog psovanja ozlojeđenog trgovca ledom koji je video prvi frižider, tako mogu da zamislim i kolektivni šiz u kancelarijama malog studija Torn Banner, kojem je drugi mali developer uzeo hleb iz ruke i šutnuo ga u dupe. Jer Mordhau je toliko bolji od Chivalrya da to prosto boli, što je ljubitelje srednjovekovnih multiplayer makljačina nateralo na pravi serverski egzodus iz jedne u drugu igru. Autori Mordhaua su znali da imaju bombu, ali ih je meteorski uspeh igre, koja se u prvih nedelju dana prodala u pola miliona primeraka i zabetonirala servere, totalno iznenadio. Pravi sezonski indie fenomen.

Mordhau je mediveal slasher u pravom smislu tog pojma, sa borbenim modulom koji makljanje hladnim oružjem podiže na sasvim nove visine, zbog kojeg će knedle gutati i Turci koji predugo gnjave sa Mount & Blade II. Kao neko ko je iskusio većinu aktuelnih srednjovekovnih borbenih sistema, igrajući, između ostalog, i For Honor i Kingdom Come: Deliverance, odgovorno tvrdim da je borbeni modul Mordhaua najelegantniji, najutegnutiji i, što je najvažnije, igraču ostavlja najviše lufta za iskazivanje individualne veštine. Mordhau je igra koja u startu može da deprimira početnika, koga će iskusni igrači seći mačevima, probadati kopljima i gnječiti buzdovanima kao Gregor Klegejn nesrećnike koji su mu dovedeni da vežba na njima neposredno pre duela s princom iz Dorna. Nema milosti, ser, ali ima glava koja se preko polja kotrlja sama... Srećom, u igri postoji offline trening sa botovima koji vam apsolutno preporučujem pre upuštanja u online mečeve.

Osnove borbenog sistema jesu rag doll fizika likova, realne karakteristike oružja (težina, dobačaj, vrsta štete koju prave...), jednostavne mogućnosti za biranje pravca zamaha i, što je karakteristično za Mordhau, široke mogućnosti za pravljenje borbenih finti. Profesionalac se od amatera razlikuje po tome što fingira pravac iz kojeg udara, pa morfuje zasek u ubod ili umesto zamaha u bok naglo promeni pravac i amateru odseče glavu. Finte zahtevaju dosta vežbe i perfektno nizak lag, ali onaj ko ih uvežba osećaće se kao Marko Kraljević Subzero koji od Turaka pravi krvavi suši na zaoranom drumu. U borbi je takođe bitno biti svestan okoline, pre svega saboraca koji se šibaju pored vas, jer je friendly fire aktivan po defaultu. Način na koji se borite zavisi i od oklopa koji nosite, koji dolazi u tri težinske kategorije, koje možete da kombinujete, za glavu, telo i noge. Teški, plate oklopi, logično, smanjuju brzinu kretanja, ali nude veći stepen zaštite i obrnuto.

Oružje, oklopi i kozmetika usko su vezani za sistem progresije po nivoima, a zavise i od zlata koje dobijate levelovanjem. Svaki komad, osim nekoliko defaultnih, zahteva utrošak zlata koje ćete morati da grindujete ukoliko želite da imate otključan kompletan arsenal. Srećom, ne postoji nikakva naznaka pay2win koncepata i otključavanja opreme za pravi novac. Različite borbene „loadoute” možete besplatno isprobati odabirom neke od predefinisanih kategorija pre i tokom meča (lovac, vitez, kopljanik...) da biste grubo skontali koji tip oružja vam najviše leži, ali kreiranje custom loadouta zahteva gorepomenuto grindovanje i otključavanje. „Otključabilnih” stvari ima zaista mnogo, a neki kozmetički primerci vezani su za vrlo visoke igračke nivoe, tako da ćete morati dosta dugo da riljate da biste ih pribavili i vizuelno se istakli među običnim plebsom. Pri projektovanju sopstvenog lika imate ograničenje od 16 poena, u koje morate da uklopite opremu (jači komad vezuje više poena) i perkove, od kojih neki, kao instant heal nakon likvidacije protivnika, i te kako vrede svojih poena.

Mordhau nema single-player kampanju, već je sve podređeno multiplayeru koji egzistira u tri osnovna moda – Frontlines, Battle Royale i Horde. Prvi, kapaciteta 64 igrača podeljenih na dva tima, izuzetno podseća na istoimeni mod iz Battlefield igara, svodeći se na borbu za teritoriju i kontrolu strateških tačaka na terenu. Drugi mod je battle royale, jedan od najbržih koji postoji na tržištu zbog male mape i velikog broja igrača na njoj – uvek se spawnujete u vizuelnom dometu nekoliko igrača, tako da mečevi najčešće ne traju duže od pet minuta. Treći mod je kooperativna Horda u kojoj sa nekoliko saboraca morate da potamanite progresivno sve teže talase botova. Horda mi se najmanje sviđa jer se savladavanje težih talasa bez izuzetka svodi na kajting protivnika uz upotrebu luka ili strele ili samostrela.

Možda najzanimljiviji aspekat Mordhaua jeste zajednica igrača koja igru shvata zaista ozbiljno. Ako zaplovite van voda automatskog mečmejkinga i posegnete za ručnim biranjem servera, naletećete na oznake FULL HONOR i slične, koje podrazumevaju poštovanje viteških pravila pri borbi. Obavezno je pozdravljanje protivnika pre meča, striktno nemešanje u duel dvoje igrača, ne-daj-bože ubijanje nekoga s leđa povlači permanentno banovanje, a isto važi i za psovanje i generalno govnarsko ponašanje.

Mordhau nudi fenomenalnu zabavu za cenu koja je sasvim pristojna – 25 evra. Dok se ne pojavi Mount & Blade II, za koji nisam ni siguran da će imati ovako raskošne multiplayer modove, ovo je definitivni šampion među multiplejer slešerima.

Miodrag KUZMANOVIĆ