Od prvog susreta jasno je da je Octopath Traveler igra koja neminovno budi nostalgiju, nežnost i poetiku: em podseća na stare RPG-ove iz ere ranih Final Fantasyja, em je kompletan vizuelni dizajn obojen lirikom, a mešavina retro grafike i prilično modernih efekata vremenskih uslova doprinosi osećaju nestvarnog kod igrača. Time se stvara sveukupan jak doživljaj nečeg bajkolikog, a igra ne samo što će vas podsetiti na neke stare naslove već će i bukvalno evocirati osećanja kakva ste imali dok ste ih prvobitno igrali.| Igra jeste slatka i šarmantna, ali je istovremeno gameplay, a pogotovo borbeni sistem, toliko dubok i složen da će pružiti izazov i iskusnim igračima. |
Octopath Traveler jeste igra koju ne možete a da ne zavolite. Ona jeste slatka i šarmantna, ali je istovremeno gameplay, a pogotovo borbeni sistem, toliko dubok i složen da će pružiti izazov i iskusnim igračima. Nema ovde zavaljivanja u fotelju i opuštanja – igra je suviše teška i traži fokus, ali to nikako ne znači da nema uživanja. Naprotiv. Igru čini osam priča, maštovitih i dobro napisanih, pri čemu napredak u jednoj nema uticaja na ostale, iako one jesu ispresecane, a imate mogućnost da se prebacujete s jedne na drugu priču, mada to nikako nije obavezno. Priče se razlikuju pre svega po glavnim protagonistima: na samom početku birate mesto i lik s kojim ćete krenuti. Ja sam se usredsredila na priču o kleriku, tj. kleričici, jer mi je nekako delovala najpoetičnije u startu, ali postoje tu i priče u kojima su glavni junaci thief, knight, dancer... Nažalost, čini se da ne postoji ništa što objedinjuje te priče, a likovi se tek povremeno sreću kad im se ukrste putevi.| Za Octopath Traveler se nikako ne može reći da je lagana igra za vrele letnje dane, jer će vas još dodatno oznojiti. |
Priča o mladoj kleričici govori o devojci koja je usvojena. Otac, vrhovni sveštenik, i njegova prava kćer, koja bi trebalo da mu postane naslednica, prihvataju je kao deo svoje porodice. Međutim, dolazi trenutak kad njena sestra treba da krene na put iskušenja, da pronađe svetu vatru i raznese je po okolnim gradovima, ali se baš tada njihov otac razboljeva. Nežna i osetljiva, njegova kći želi da ostane uz njega i neguje ga, tako da usvojena kleričica odlučuje da uzme stvar u svoje ruke i odmeni je u važnoj i opasnoj misiji pronalaženja plamena. To je samo jedna od osam priča, a pored glavne misije, igra nudi i niz sporednih questova, koji su zabavni, ali osim za one sa hrčak-mentalitetom koji vole sve da pronađu i završe, ne donose vam ništa posebno. Putovanja od grada do grada deluju zahtevno i predugo, ali kad ih jednom otkrijete, otvara vam se mogućnost tzv. fast-travela, tako da nikad nema potrebe da ponavljate isti put, što je zaista fino osmišljeno da vam igra ne dosadi. Međutim, mnoge lokacije sadrže skrivena blaga i dungeone, pa ponekad njihovo ponavljanje i nije tako loša ideja. Ono što je posebno pohvalno jeste način na koji je tih osam priča uklopljeno i kako se one same automatski prilagođavaju vama, tj. momentu u priči do kog ste stigli, u zavisnosti od toga s kime ste započeli igru. Ako krenete u priču jednog lika, ona će teći normalno i prvi boss će vam sigurno biti težak, ali ako na tu priču nabasate kasnije, jer ste prvobitno izabrali nekog drugog, taj isti boss će biti i daleko teži i prilagođeniji većem broju skillova koje ćete u tom trenutku imati. Pored questova i celokupnog šmeka, ono što najviše budi nostalgiju i evocira sećanja na RPG-ove iz 16-bitnog doba jeste sistem borbe. Ali ne samo što je retro i simpatičan – combat sistem je i odličan! Možda čak i najjača strana igre! Naizgled je u pitanju klasična potezna borba, kao na primer u starim FF naslovima, međutim usled veoma složenog i razgranatog sistema slabosti i osetljivosti protivnika na određene elemente ili vrste udaraca, sve to poprima i mnogo dublje dimenzije i, zapravo, zahteva zaista mnogo, mnogo razmišljanja. Morate dobro poznavati i osobine i prednosti svog glavnog lika, ali i sve vreme držati fokus na maksimumu jer igra od samog početka traži razmišljanje o strategiji. Neki napadi snažno udaraju, drugi ne nanose mnogo štete, ali pomažu pri uklanjanju odbrane neprijatelja, zatim je tu gomilanje napada u jednom potezu ili čuvanje poena, razni predmeti koji mogu i ne moraju biti korisni... Sve to nije previše frustrirajuće, iako zahteva razmišljanje, ali je i izazovno i zabavno. Ponajviše zahvaljujući upravo borbi, igra nikad ne postaje dosadna. A to se kasnije, kad priča uznapreduje, još više usložnjava sekundarnim zanimanjem, koje vam otvara dodatne napade i sposobnosti. Tih tzv. jobova ima dosta, međutim, valja napomenuti i da se nalaze u vrlo dobro čuvanim šrajnovima koje čuvaju izuzetno jaki bossovi. E te borbe zaista umeju i da pređu onu pomenutu granicu frustracije... Međutim, nisu samo dobre priče i odličan gameplay ono što izdiže Octopath Traveler iznad drugih naslova koji igraju na kartu nostalgije: ova igra i izgleda potpuno nesvakidašnje. Iako je grafika naizgled potpuno old-school, gomile detalja, svetlost, senke, vremenski efekti, zamućeni udaljeni delovi scena – zaista je mnogo naizgled sitnih ali vrlo efektnih dodira koji kompletno iskustvo čine gotovo čarobnim, a svakako veoma prijatnim za oči... Pohvale bi se svakako mogle uputiti i dizajnu nivoa, gde em uglovi kamere em razni delovi terena na prirodan način skrivaju određene lokacije ili staze do tajnih blaga i dungeona. Igra vam često odmah na početku nivoa prikaže neki kovčeg s blagom, ali deluje kao da se do njega ne može stići. Možda nije klasičan secret, budući da znate da to blago postoji, ali je svakako vrlo zanimljiv i izazovan puzzle koji će vas lepo zabaviti. Za Octopath Traveler se nikako ne može reći da je lagana igra za vrele letnje dane, jer će vas još dodatno oznojiti. Ali osmeh vam ne gine... Jovana KUZMANOVIĆ | | |
