Dovoljan je jedan pogled na igru kao što je Gato Roboto pa da počnete da je gađate terminima kao što su retro, indie i (neizbežno) nostalgija. Naravno, sve to stoji – radi se o igri koja se ponosi svojom crno-belom pixel art grafikom i ne krije da su direktna inspiracija naslovi kao što je originalni Metroid. Ipak, u svoj toj jednostavnosti i dizajnu stare škole krije se pregršt impresivnih izazova kao i dubina gameplaya koja je, zaista, retkost kod većine današnjih igara. Mali tim iz oregonskog Doinksofta počastio nas je naslovom kod kog je u prvom planu jedna jedina reč – šarm.

Igra počinje simpatičnim uvodom koji je takođe u duhu retro igara sa postepenim ispisivanjem dijaloga između svemirskog istraživača kapetana Gerija i njegovog nadređenog u komandi misije. Geri dobija poziv u pomoć iz postrojenja koje bi trebalo da je odavno napušteno, ali ipak odlučuje da izvidi situaciju. Prilikom sletanja, Gerijeva mačka Kiki slučajno kvari kontrole pa se brod ruši na planetu i toliko je oštećen da Geri ne može da izađe napolje. Srećom, Kiki je kao stvorena za provlačenje kroz uske prolaze i tako mačka postaje izviđač na misterioznoj planeti.

U pravom duhu metroidvania naslova, Gato Roboto nam postepeno pokazuje svoje pravo lice. Na početku vodite Kiki koja kao svaka mačka može da trči, skače, vere se uz zidove, a uz dovoljno nagovaranja spremna je i da skoči u vodu. Stvari se ipak značajno menjaju kada Kiki pronađe razlog zbog kog se ova igra zove Gato Roboto (španski – mačka robot), a to je mech odelo napravljeno specijalno za mačje kontrole. U mechu, Kiki postepeno dobija sve više tipova oružja i sposobnosti pomoću kojih može da se obračunava sa različitim protivnicima, kao i sa platformskim izazovima koje igra stavlja pred nas. Ipak, ni mech nije svemoćan, nego ima neka ograničenja – pošto je glomazan ne može da se provuče kroz najmanje prolaze, raketni motori u njegovim stopalima ne mogu da dosegnu vrh najviših litica, a nije ni otporan na vodu. U takvim situacijama Kiki će morati da napusti bezbednost svog borbenog oklopnog vozila i da se sama suoči sa opasnostima koje vrebaju na svakom koraku.

Gato Roboto od početka pokazuje publici o kakvoj se igri radi. Prvo je tu komična uvodna sekvenca, zatim činjenica da je protagonista mačka u mechu, a nakon toga sledi obilje manjih i većih gegova i dizajnerskih odluka koje su odgovorne za to da se gotovo neprestano osmehujete, čak i kada vam neki deo igre privremeno pravi problem. Pošto se radi o ostvarenju sa pixel art grafikom, velika pažnja posvećena je izgledu svakog objekta i stvorenja. Žabe, pčele, miševi i mnoge „vanzemaljskije” spodobe koje žele da povrede Kiki ili njen mech nacrtane su i animirane tako da odišu velikom dozom šarma. Sem toga, kod igre sa ovako minimalističkom grafikom veliki značaj za stvaranje atmosfere imaju muzika i zvučni efekti koji su takođe na visokom nivou i u duhu ere starih video-igara, među koje se Gato Roboto umešno svrstava dok im daje ovaj omaž pun ljubavi.

Jednostavnost nije samo deo audio-vizuelnog identiteta igre, već i sama mehanika gameplaya počiva na takvim temeljima. Na početku mech raspolaže samo osnovnom pucaljkom i malim skokom, ali – kao što to biva u metroidvania naslovima – otključavanjem dodatnih mogućnosti možete da dosegnete nove delove igračkog sveta. Tako dobijate rakete koje mogu da probiju određene barijere (ali i da pregreju vaš mech), dobijate jači skok i privremeno ubrzanje – idealno za izbegavanje pomičnih pretnji koje bi vas sigurno povredile da se krećete regularnom brzinom. Kada se naviknete na specifičnosti upravljanja mechom i pomislite da ste videli sve što igra nudi, Kiki će naići na novi komad opreme, kao što su podmornica ili topovi, baš u pravi čas za obračun sa novim izazovima ili okruženjem.

Kada smo kod izazova, dizajn i raspored protivnika u igri možda jeste simpatičan, ali svakako nije mačji kašalj i na svakom ekranu vreba nešto spremno da vam smanji skalu zdravlja. Inače, zdravlje se dopunjava na specijalnim lokacijama koje morate naći na nivoima, slično disketama za snimanje pozicije. Srećom, obe vrste ovih značajnih lokacija naći ćete relativno blizu najtežih segmenata igre – obračuna sa bossovima. Pošto su veći od običnih protivnika, bossovi su dizajnirani lepše i detaljnije, ali najčešće nećete imati vremena da se upuštate u analizu izgleda jer su ovi okršaji teški kao to je bio slučaj kod klasičnih naslova ovog žanra. Tako da je neophodno za svakog bossa naučiti sve cake i šablone kretanja i napada, a zatim u pravom trenutku odreagovati na odgovarajući način... i tako sve dok se bossova skala zdravlja ne svede na nulu.

Kada se osvrnemo na sve napisano o ovoj igri, deluje kao da se radi o idealnom komadu softvera koji donosi duh retro naslova novoj generaciji igrača. Zaista bi bilo tako da je igra malo duža i veća. Naime, Gato Roboto može da se pređe za oko četiri sata igranja što je, opet, u redu za neke novije naslove, ali bismo ovakve igre želeli da ostane verna kanonima žanra i po dužini. S tim u vidu, mudri ljudi iz „velike-male” izdavačke kuće Devolver Digital odlučili su da Gato Roboto postave na Steam po ceni od 6,6 evra, što je za ovako dobru igru prava pogodba. Za kraj, malo upozorenje igračima koji prosto moraju da istraže svaki budžak dok se skala progresa ne napuni na 100 odsto. Naime, završavanjem igre gubite mogućnost ponovnog učitavanja pozicije kako biste našli skrivene zone koje su vam promakle, te je jedina opcija da pokrenete igru ispočetka. To drugo igranje velikom delu publike neće biti potrebo, ali će fanove žanra verovatno zabaviti skoro isto kao prvi prolaz. Nakon toga, ostaje samo da sa strpljenjem čekamo sledeće ostvarenje iz studija Doinksoft, bilo da se radi o direktnom nastavku ove igre ili nečemu potpuno novom.

Dragan KOSOVAC