Britanski Bigben Interactive baš je zagrizao kada su u pitanju trkačke igre. Da li su dva ili četiri točka u pitanju, uopšte nije važno, bitno je da se kotrljaju i da neko meri vreme. Međutim, ovog puta su prevazišli sami sebe i u saradnji sa razvojnim timom N-Racing prihvatili su se posla koji niko drugi nije hteo – trka kamiona. Dobro, ovo nije prvi put da vidimo tako nešto, pa čak ni Bigbenu ovo nije prvi put (setimo se Truck Racera), ali sve to bilo je bez pedigrea.

Kao što iz naziva igre možete da zaključite, ovde se radi u licenciranom FIA šampionatu, što celoj priči i te kako daje na težini. Možda niste znali, ali trke ovakvog „gabarita” FIA organizuje još od 1985. godine, a trenutno postoje dva šampionata: evropski i internacionalni. Oba su deo igre, donose unekoliko različita pravila, baš kao i mašine za čijim upravljačem možete da se nađete. Pretvoreno u brojke, pred nama se nalazi 45 licenciranih grdosija, 20 timova i 14 staza. Kamioni su „presvučeni” reklamama i bojama baš kao u stvarnosti, dok se među stazama nalaze i Nirburgring, Zolder, Misano, Laguna Seka, Fudži... Za sada deluje i više nego obećavajuće, zar ne?

Na stazi su stvari, barem kada su casual igrači u pitanju, još bolje. Igru pokreće modifikovan KT Engine, čije smo mogućnosti videli u WRC serijalu koji se takođe nalazi pod patronatom Bigbena. To znači da su modeli kamiona naprosto fantastični, toliko su detaljni da bi na revnosti sa kojom su autori pristupili njihovom izrađivanju mogle da im pozavide i mnogo poznatije kolege. Dalje, implementiran je i više nego dobar pogled iz kabine, a povremeno ćete imati utisak da posmatrate živi prenos neke trke zbog kvaliteta grafike. Nažalost, nisu sve staze obrađene na isti način, pa čak konzistentnost grafičkih detalja varira i na jednoj istoj stazi. Objekti pokraj puta su izuzetno detaljni i realistični, pogled u kišom pune oblake ili presijavanje sunčevih zraka na „šoferki” oduzima dah, ali onda sve pokvare „žmrljavi” modeli drveća i publika koju kao da je petogodišnjak isekao makazama sa neke table od kartona. „Izvođenje poljskih radova”, na primer na trci na stazi Laguna Seka, podiže pesak u vazduh, kočnice se dime pod opterećenjem, a sve to je propraćeno sasvim solidnim zvučnim efektima. Možda kamione nećete uspeti da prepoznate po zvuku, ali su OK, a tu su i uverljivo škripanje kočnica, zvuci „šaltanja” brzina i škripa guma. Sve u svemu, sasvim dovoljno da autorskom timu „prilepimo” vrlo dobru ocenu.

Igra je više arkada nego simulacija, iako sadrži podosta elemenata iz ove druge kategorije. Lepo je dočaran efekat „plutanja” petotonskih grdosija ili njihovog zanošenja u krivinama, a zvezda večeri je svakako imperativ konstantnog hlađenja kočnica. One se toliko brzo zagrevaju i deformišu da ćete morati da ih zalivate vodom, za šta se koristi naročiti rezervoar i prskalice. Inače, pre nego što se otisnete putem kampanje, moraćete da „položite” ispit i dobijete licencu za upravljanje kamionom, a ona obuhvata 15 zadataka koji su nas neodoljivo podsetili na one iz Gran Turisma. Osim što ćete naučiti kako se ubrzava i koči kada ispod haube imate hiljadu konjskih grla, proći ćete obuku i kada je hlađenje kočnica u pitanju, ali i naučiti zašto je od esencijalne važnosti da ni u kom slučaju ne dodirujete granične markere koji povlače drakonsku vremensku penalizaciju.

Upravo kod kampanje počinju prvi problemi. Plitko, nerazrađeno i krajnje dosadno iskustvo uopšte vas neće motivisati da gurate dalje i učite zakonitosti ovog sporta. Ideja je slična onoj koju sprovodi Codemasters u F1 serijalu, ali kada budete videli da započetu sesiju ne možete da prekinete bez gubitka progresa ili da direktno iz menija odete sa staze u boks, polako će početi da vas obuzima panika. Veza sa pit laneom svodi se na generičke glasovne poruke koje vam prosleđuje inženjer, a koje često imaju malo veze sa dešavanjima na stazi. „Sad pritisni, guraj napred!”, reći će vam, a vi upravo poslednji put ulazite na ciljnu ravninu dok je takmac već prešao liniju cilja. Ili, „Sjajno obilaženje!”, povikaće iz boksa, dok ste se u praksi zabili protivniku u zadnji kraj, naterali ga da se izokreće i poslali ga pokraj staze. Vrlo brzo, utehu ćete potražiti u pojedinačnim trkama gde možete sami da odredite pravila, broj i umešnost protivnika, mesto na gridu sa kojeg krećete, vremenske uslove i tome slično. Kad smo već kod vremenskih uslova, da napomenemo da od njihove dinamičke smene nema ništa i da dostupnost različitih vremenskih prilika zavisi od staze do staze. Na meniju je i vožnja pojedinačnih šampionata, jurcanje „na štopericu”, te multiplayer podrška koja u offline režimu donosi mogućnost igranja u split screen maniru. Za AI nemamo puno toga da kažemo sem da se čini neuhvatljivim kada dođu obračuni na pravcima i da prilično konzervativno vozi kroz krivine, pazeći da vas ne udari ili izbaci sa staze.

Opet imamo deja vu koji nam govori da je igra prerano izbačena na tržište i da se pored sjajne ideje ovde nalazi samo parcijalno obavljen posao. Gde god zavirite, nalazite „za” i „protiv” situacije koje se smenjuju kao na traci i sve to može da prođe da konture igre ne vrište za završnom obradom kao nekakvi pokajnici. Šteta, jer nas je prvi utisak prijatno iznenadio i omogućio da na oblaku zadovoljstva letimo (čitaj: vozimo) čitavih pet-šest sati. Nakon toga, početno oduševljenje iščezava, pa uz igru ostajete jedino ako ste ljubitelj velikih točkova ili ste i sami kamiondžija koji nije imao prilike da svoju mašinu „potera” kao što to ovde može.

Vladimir PISODOROV