Posle tačno tri godine razvoja, nebrojenih najava, previewa i neverovatnih obećanja, najnovije čedo Pitera Molineuxa je pred nama. Ako slučajno niste čuli za dotičnog gospodina, radi se licu odgovornom za Populous, Syndicate i Dungeon Keeper: faci vanserijskog kalibra, ocu modernih upravljačkih simulacija i čoveku koji je svakom novom igrom donosio nešto potpuno novo, sveže i uvrnuto u šareni, ali predvidljivi svet kompjuterske zabave. Ovoga puta, kao i svih prethodnih, Piter je prevazišao sam sebe.

Nazvati Black & White upravljačkom simulacijom u kojoj se igrate božanstva značilo bi beznadežno pojednostaviti njen unikatni koncept, širinu i potpunu slobodu izbora koji daje igraču. Iako je ona osnovi upravo to, bogatstvo i nemogućnost lake kategorizacije ostalih elemenata čine svaki kritičarski poduhvat veoma, veoma teškim. O kompleksnosti cele stvari govori i činjenica da ćete prvih šest ili sedam sati igre u stvari prolaziti izuzetno uspešno smišljen tutorial, koji će vas mic-po-mic uvoditi u složen, ali intuitivan koncept uživljavanja u ulogu božanskog autoriteta.

Smešteno na pet ostrvskih svetova, okruženje Black & Whitea predstavlja bojno polje božanstava čiji ciljevi variraju od miroljubive koegzistencije sa vašom malenkošću, do želje za apsolutnom dominacijom. Vaša jedina alatka u navigaciji i interakciji sa fenomenalnim 3D okruženjem je pointer u obliku šake sa kojim ćete raditi apsolutno sve: baratati florom i faunom, bacati magije i vršiti svaki drugi vid interakcije sa živim i neživim objektima na koje imate uticaj. Osnovna briga su vam populacija i njen kvalitet života, jer od brojnosti vaših malih pulena zavisi zona vašeg uticaja na ostrvu oko koga se lome koplja. Kao i u Populousu, isti žive svoje živote sa ili bez vašeg uticaja. Međutim, ukoliko se vi umešate, dotične živote možete poboljšati do neslućenih razmera, ili od njih napraviti pakao. Da bi, na primer, jedno nezavisno selo konvertovali u svoju pastvu predhodno morate učiniti da stanovnici postanu svesni vaše prisutnosti. „Poene vere” možete steći tako što će te njihov ambar napuniti kukuruzom, stvarati kišu nad njihovim usevima, ili ćete im naprosto zapaliti selo, a nesrećnike jednog po jednog pobacati u more! Uglavnom, za koji god način da se odlučite, oni ubrzo postaju vaši (ukoliko za isto naselje ne konkuriše vaš božanski „kolega” kada nastaje makljaža). Prave brige počinju tek tada: nivo njihovog „poverenja” morate održavati asistencijom u gradnji naseobina, pribavljanju životnih resursa (hrana i drvo), sa ili bez preventivne doze magičnog terora mada mališani počnu da zakeraju. Seljanima možete slobodno manipulisati određujući im zanimanje i lokaciju gde ćega vršiti: ako selu fali hrane, naprosto ćete ih uzmati u ruku (jednog po jednog) i ostavljati pored obale (čime postaju ribari) ili bacati na njive (zemljoradnici); ako fali drva, ostavićete ih u šumarku; ako vam je cilj proširenje populacije, strpaćete ga u neposrednu blizinu pripadnika suprotnog pola... Glavni kompromis morate napraviti sa jedinim resursom koji se tiče upravo vas: poenima vere. Broj poena vere direktno zavisi od broja vaših pulena koji se mole u hramu i koji pri tome ne mogu da rade ništa drugo. Naći balans između vezivanja produktivnih drvoseča i zemljoradnika za hram (morate im manuelno doturati hranu) i konstantne potrebe za „manom” bez koje ništa ne možete da uradite nije tako lako postići.

U tome vam može pomoći vaš Avatar. Na samom početku igre, stavljeni ste pred izbor životinje koja će vas pratiti tokom cele igre: od krave, majmuna ili tigra morate napraviti sopstveno ljubimče i vernog asistenta koji će vam u kasnijem toku igre postati nezamenljiv. Upravo je interakcija sa vašom ličnom životinjom i rezultati koji iz toga proisteknu ono što Black & White čini toliko posebnim. Naime, živuljka poseduje nešto što do sada apsolutno nije viđeno na PC-u ili bilo kojoj igračkoj platformi: veštačku inteligenciju u pravom smislu te reči. Mladunče koje dobijete na početku možete (ali i ne morate) oblikovati na način koji vam padne na pamet). Kroz složen sistem nagrađivanja i kažnjavanja (pogledajte tutorijal), učenja kroz primere i klasičnu dresuru od njega možete napraviti ono što poželite: stvorenje koje će samoinicijativno pomagati seljanima u pribavljanju životnih resursa, teroristu koji će unosti strah u kosti svemu živom, indiferentnu lutalicu, zabavljača ili vernog saveznika u borbi. Kada na njega ne utičete direktno, lutaće ostrvom sam za sebe i raditi stvari u skladu sa do tada isprojektovanom psihologijom na koju možete konstatno uticati. Na primer, ako ga vidite da proždire seljane, možete ga (bukvalno) išamarati i naterati ga da dobro razmisli kada će ponoviti sličnu stvar (ili ga pomaziti, što će ga ohrabriti da nastavi sa tom praksom). Ako u njegovoj blizini budete bacali magije, vremenom će i samo steći tu sposobnost. Najlepša od svega je nezavisnost njegovog karaktera u odnosu na vaš: ako planirate da tokom igre budete zloća, možete ga odgajati u potpuno suprotnom duhu (na primer, sa ciljem da pomogne seljanima u popravci sela koje ste munjama i vatrom naterali da vam se pridruži). To je samo jedna od milion opcija koje vam stoje na raspolaganju.

Na žalost, ovo je bio samo vrh ledenog brega: svrha ovog opisa nije da vam eksplicitno objasni sve što postoji u ovoj odličnoj igri (ne bi nam bio dovoljan ni deset puta veći prostor), već da vas ohrabri da samostalno zaronite u ovo, po svim kriterijumima, potpuno unikatno iskustvo. Ovo nije igra, već interaktivni psiho test: bez obzira na vaš inicijalni plan načina igre (dobrica ili zloća), veoma brzo će početi da vas vode bazični instikti. Negde pri kraju ćete, na sopstveno zaprepašćenje, otkriti pravu istinu o sebi, odigravši igru čiji je odjavni ekran rengenski snimak vašeg cenjenog karaktera. Fenomenalno.

Miodrag KUZMANOVIĆ