Novac je oduvek bio veoma interesantna tema za razgovore, filmove, serije, muziku, pa i za kompjuterske igre. Veliki broj strategija, akcionih igara, simulacija vožnji i igara ostalih žanrova zahteva manipulisanje novcem, i uključuje balansiranje između potrošnje i zarade, ali broj igara u kojima je osnovni cilj zarada, a sredstvo za to neka vrsta menadžmenta, mnogo je manji. Svetla tačka u ovoj grupi igara su fudbalski menadžeri koji su privukli veliki broj ljubitelja. Zato igra Corporate Machine donosi nešto mnogo ređe spominjano i obrađivano. Igrač ima mogućnost da se smesti u kožu glavnog menadžera firme u razvoju i da svojim pametnim odlukama, avanturističkim rizicima i nemilosrdnim obračunom sa konkurencijom osvoji veći deo svetskog tržišta.

Programeri nepoznate firme „Stardock Entertainment” potrudili su se da igračima željnim novca, makar u vidu jednog broja na malom ekranu monitora, daju mnoštvo mogućnosti za zaradu. Moguće je voditi kompaniju koja se bavi proizvodnjom računara, automobila ili vojnih aviona, i to na mapi naše zemaljske kugle, ili na nekoliko fiktivnih mapa. Isto tako, moguće je izabrati specijalnost kompanije, marketing, razvoj novih tehnologija ili proizvodnja. Pored ovoga, težinu igre svako može da prilagodi svojim mogućnostima i znanju putem izbora nivoa težine i količine novca na samom početku, što na višim nivoima nije presudni faktor za uspešan prodor na tržište i savlađivanje protivnika.

Većina igre odvija se na mapi sveta koja je podeljena na teritorije. Da bi se ostvarila prodaja proizvoda na nekoj teritoriji, potrebno je prvo istražiti je, u šta je, naravno, potrebno uložiti novac. Na samom početku igre igrač poseduje jednu istraženu teritoriju na kojoj se nalazi i sedište (home site) novoosnovane korporacije. Na toj lokaciji moguće je graditi ili unapređivati istraživačke laboratorije, prostorije za marketinško odeljenje kompanije, povećavati proizvodne kapacitete izgradnjom većih fabrika i graditi objekte koji poboljšavaju uslove života zaposlenih u kompaniji, ili podižu njihov nivo stručne spreme, što povećava njihovu produktivnost. Moguće je regulisati broj radnika što, zajedno sa podešavanjem cene proizvoda, prilagođava obim proizvodnje potražnji. Pored cene proizvoda, moguće je određivati i koje tehnologije će da istražuju naučnici u razvojnim laboratorijama. Na ovaj način se nekoliko osnovnih karakteristika proizvoda prilagođava željama kupaca, koji manje ili više zahtevaju određene osobine, što zavisi od teritorije tj. od trenutne mode, ekonomskih potencijala ili kupovne moći. Drugo oružje za ubeđivanje kupaca je marketing. Marketinškim stručnjacima daju se nalozi za razvoj određenih marketinških kampanja koje za cilj mogu imati veličanje pomenutih osnovnih karakteristika proizvoda, ili medijsku borbu protiv određene kompanije.

Gotovu marketinšku kampanju, u vidu novinskih, radio ili TV reklama, moguće je uputiti u onaj deo sveta gde je ona najpotrebnija. Kada su kupci ubeđeni da treba da kupe određeni proizvod treba im to i omogućiti. Pored kupovine direktno iz site-ova kompanije (koji se kasnije mogu otvarati na različitim mestima), na udaljenije ili fizički odvojene teritorije je moguće uputiti sales executive. Njih privlači obrt komapnije tokom poslednjih godinu dana. Kada se prestigne određen broj, novi sales executive se pojavljuje na home siteu, i tada ga je moguće uputiti na potrebnu lokaciju. Uticaj marketinških kampanja, kao i broj prodanih proizvoda, sve je manji što je teritorija udaljenija od site-a ili postavljene figurice.

Pored borbe pomenutim legalnim sredstvima, moguće je upotrebljavati i posebne kartice koje se zarađuju osvajanjem novih teritorija. Kartice uglavnom predstavljaju ilegalne akcije, koje za sobom mogu povlačiti i neželjene posledice. To mogu biti ubeđivanje političara, mito, pokretanje štrajkova, industrijska špijunaža itd. Da bi se pojedina kartica mogla iskoristiti, potrebno je imati određen broj resursa koji su podeljeni u više grupa, kao npr. politički, novčani itd. koji se osvajaju prodajom proizvoda na određenim teritorijama koje donose tu vrstu resursa.

Položaj na tržištu može da se prati prodajom i potražnjom na određenim teritorijama ili graficima. Na početku je moguće pogledati samo jedan grafik i to onaj koji pokazuje promet novca svake kompanije, ali izgradnjom posebnih intelligence građevina dobijaju se i novi. Cela igra se odvija u relanom vremenu, što zajedno sa svim pomenutim opcijama omogućava veoma uzbudljiv gameplay, mnogo obrta u razvoju situacije, i konstantnu „frku” koja tera igrača da sve vreme pomno prati situaciju i reaguje podešavanjem svih sitnih parametara.

Mada grafika u ovom tipu igara nije od presudnog značaja, u Corporate Machine je tek na granici da zadovolji potrebu. Malo interesantnije rešenje ovog aspekta igre učinilo bi igranje još atraktivnijim i time bi privuklo dodatne igrače. Slično se može reći i za zvuk i muziku.

Dejan TOMKA