U poslednjih nekoliko godina, first-person shooteri evoluirali su od bazične postavke besomučne pucnjave, krljanja i suludog „carnagea” u sofisticiranije kombinacije stilova, kojima je perspektiva prvog lica sa oružjem u ruci samo polazište za nadgradnju mnogo dubljih, multižanrovskih elemenata. U pitanju je logična evolucija, koja je na postavku i izvođenje jednog Dooma postepeno nakalemila elemente zapleta o kojem se vodi računa (i koji nije banalan), skriptovane i filmovane pauze u svrhu logičnog toka fabule, postepenog usložnjavanja zadataka koji se stavljaju pred igrača, kao i izvesnu dozu internog, logičkog opravdavanja kompletne galerije dešavanja, okruženja, likova i tehnologije. Tako su nastali Half-Life, Deus Ex i System Shock 2. Razvoj igračkog hardvera, postepeno uvođenje totalne 3D akceleracije i globalno unapređenje grafike i zvuka su u ovom slučaju sekundarni.

Kao i u mnogim životnim aspektima, ljudi se u određenom trenutku pomalo umore od konstantne prinude da stvari shvataju suviše ozbiljno: retro stilovi i terapija pojednostavljivanjem ponekad imaju značajniju vrednost nego forsirani napredak. Toga su izgleda više nego svesni bili momci iz „Croteama”, autorskog tima iz susedne Hrvatske, koji su znalački uočili potrebu za tehnološki savršenim shooterom koji bi predstavljao apsolutni odmor za mozak. Tako se rodila ideja za Serious Sam, posle kojeg će za dotičnu škvadru važiti samo jedna odrednica: ubedljivo najtalentovaniji autorski tim sa Ex-Yu prostora. Ujedno, i komercijalno najuspešniji.

Pesimisti bi rekli da je premisa Serious Sama totalno banalna; otpimisti bi je klasirali u odmarajuće-prostu varijantu neophodnog opravdanja za kilotone akcije na ekranu. Pravi odgovor na to pitanje je činjenica da se radi o planski funkcionalnom i sasvim dovoljnom polazištu za najžešću akcionu igru u poslednjih nekoliko godina. O čemu se zapravo radi: o oblandici vezanoj za pronalazak tehnološki savršene civilizacije, na čijim je ruševinama nastalo drevno egipatsko carstvo. Reciklirana tehnologija omogućila je čovečanstvu napredak neophodan za putovanje među zvezdama i finalnu idilu mirne & prosperitetne budućnosti, naglo prekinutu iznenadnim kontaktom sa dotičnom, neprijateljski raspoloženom civilizacijom. Čovečanstvo odlazi u defanzivu bezbrojnim nizom izgubljenih bitaka, posle kojih beskrupulozni alieni konačno stižu nadomak same Zemlje. Kao jedino logično rešenje, nameće se Sam „Serious” Stone, heroj izabran za poslednji očajnički pokušaj da se katastrofa prebrodi: biva poslat nekoliko hiljada godina u prošlost, da zlo uništi u samom korenu. Naoružan nožem i koltom .45, Sam kreće u samostalno osvajanje drevnog Egipta...

Za potrebe igre, „Croteam” je razvio sopstveni 3D engine baziran na OpenGl-u, koji se od konkurentskih (Quake 3, Lith-Tech, UT) razlikuje po sposobnosti da renderuje gotovo neograničene eksterijere i zaista impresivan broj full 3D karaktera na ekranu bez gubitaka u frame-rateu. Naravno, engine podržava T&L, kao i sve do sada viđene funkcije kojima raspolažu savremeni 3D akceleratori (sa izuzetkom pojedinih „perverzija” koje krase ATI Radeon i GeForce 3). O kvalitetu enginea svedoči i činjenica da dizvoljava split-screen simultano igranje čak četvorice igrača sa zanemarljivim gubitkom performansi! Zamislite samo šta bi se desilo kada bi neko istu stvar pokušao sa krutom „3D mašinom” Unreal Tornamenta. Da li smo pomenuli da pre svega izgleda fantastično? Bez sumnje, ovo parče softvera će se žestoko licencirati drugim nezavisnim timovima.

Kvalitet enginea ništa nebi značio bez sadržinskih kvaliteta koji čine osnovu „igrivosti”, u kom pogledu Serious Sam nadmašuje sve što je viđeno u novijoj istoriji pucačkih igara. Sve je podređeno čistoj, nerafiniranoj akciji koja neverovatnim intenzitetom bukvalno muti mozak i podseća na Doom koji se nagutao kokaina, steroida i ricinusovog ulja! Kroz relativno kratke i jednostavne, ali vizuelno impresivne nivoe, imaćete priliku samo za jednu stvar: roštiljanje, roštiljanje i roštiljanje po stotinama (bukvalno!) neprijatelja koji će vas saletati sa svih strana: teleportovaće vam se iza leđa, skakati na glavu, pucaće odozdo, spreda i otpozadi. Bez ijedne sekunde odmora, krčićete put kroz peščane dine, napuštene pustinjske gradove, grobnice faraona i oaze, koristeći prilično standardni FPS arsenal: pištolj, dve vrste sačmarica, automat, Minigun, laserski top... Vremena za divljenje arhitekturi će biti tek kada se u određenoj deonici više ništa ne bude micalo. Povremeno ćete uživati u Samovim upadicama (nije lik kao Duke Nukem, ali ipak) u kojima ćete prepoznati karakteristične fazone sa ovih prostora (npr, posle masakra 150 divljih bikova i nekoliko talasa samlevenih protivnika, Sam će prokometarisati: „znaš, sve je u zglobu”)! Neprijatelji su posebna priča: neki od njih podsećaju na kreature iz Dooma, dok su drugi potpuno unikatni i perfektno zamišljeni (kamikaze-bomberi koji urlaju dok trče pravo na vas). Nemaju neki poseban AI, ali im isti uopšte nije potreban s obzirom na kvantitet.

Na žalost, single player „kampanja” je relativno kratka: izvežbani igrač će je završti jednim celodnevnim igranjem. Istini za volju, igranjem posle kojeg će se osećati kao da je dva puta pretčao maraton! Igranjem koje će svakome pružiti akcije u dvadestorstrukoj dozi u odnosu na onu koja se smatra legalnom! Serious Sam je igra koja ima apsolutno univerzalni „appeal” i koja pruža samu esenciju onoga što zahtevamo od zabave za računarom. Čisti klasik.

Miodrag KUZMANOVIĆ