Poslednjih nekoliko godina domaće TV kanale sa svih strana zapljuskuje more latinoameričkih sapunskih serija. U njima su i radnja i glumci najčešće identični, pa je pravo čudo da su te serije tako popularne. Izgleda da programeri brazilske firme „Continuum Entertainment” smatraju da igrači strategija u realnom vremenu imaju isti psihološki profil kao publika pomenutih serija, kada su se odlučili da bez trunke srama potpuno kopiraju jednu od najpopularnijih igara iz pomenutog žanra i poture je kao novi naslov. Za očekivati je će neko ko u bajt kopira Starcraft ponuditi natprosečno zanimljivu igru, ali mora da očekuje i optužbe za bezočno kopiranje klasičnih igara.

Kroz tri kampanje, Outlive pripoveda „epsku” priču o ljudima i robotima. Kada tokom dvadesetprvog veka teroristi počnu da preuzimaju kontrolu nad resursima, kojih je na planeti sve manje, Svetski savet (kopija Ujedinjenih nacija) započinje Outlive program za održanje ljudske vrste. Svrha programa je da pronađe preko potrebne resurse bilo gde u Sunčevom sistemu, a najviše obećavaju depoziti ruda na Saturnovom mesecu Titanu. Zbog Titanove negostoljubive atnmosfere potreban je poseban pristup nalazištima, a za svaki slučaj Svetski savet šalje dve grupe rudara. Prvi su ljudi unapređeni bioinženjeringom, a drugi su inteligentni roboti. Kao što to obično biva, obe strane se otržu kontroli i globalni rat počinje...

Od trenutka kada vas na početku igre dočeka tipično 2D izometrijsko izvođenje imate jednostavan zadatak: sakupljate resurse, izgrađujete bazu i kada sakupite dovoljno jedinica, zgazite neprijatelja. I tako kroz četrdeset misija! Interesantno je da, kada su se u „Continuumu” odlučili da kopiraju Srarcraft, u svom pokušaju da budu bar malo originalni ispustili su većinu detalja koji čine dobru igru. Za razliku od svog očiglednog uzora Outlive nema tri nego samo dve zaraćene rase. To samo po sebi ne bi trebalo da predstavlja problem. Mnoge vrlo dobre RTS igre imaju samo dve sukobljene strane. Ali, neinventivne, generičke jedinice sa katastrofalnim imenima teško da mogu da zainteresuju današnjeg igrača. Osnovna razlika je u izgradnji baze. Tako će ljudi koristiti buildere da konstruišu pojedine građevine u okviru zona napajanja strujom, dok roboti koji mogu da prave postrojenja gde god žele koriste morphera, koji se poput zergovske larve pretvara u željenu zgradu.

Igra koristi i čudan ekonomski model. Iako sakupljate dva resursa, gvožđe i uranijum, jedinice i građevine kupujete za novac koji dobijate prodavanjem ruda. Čemu dva resursa kada se oba prodaju da bi se dobio treći? Novac je u Outliveu zapravo važniji nego u većini RTS igara jer jedinice konstantno troše novac, a kada ga potpuno potrošite jedinice postaju manje efikasne.

Kao što svaka jedinica troši novac, svaka građevina troši struju pa ćete morati da pravite elektrane. Ako se odlučite za solarne panele ili vetrenjače moraćete da ih pravite u velikom broju, a alternativa je da izgradite mali broj nuklearnih elektrana. Iako gospodin C. Monty Burns tvrdi da nuklearke nisu štetne, vaš kompjuterski neprijatelj u Outliveu to ne zna i često će napadati elektrane koje prilikom eksplozije znaju da unište veći deo baze.

Kada govorimo o zvuku, Outlive uspeva da odličnu pozadinsku muziku zaseni monotonim odgovorima vaših jedinica. Niko ne očekuje od jedinica u igri da citiraju sabrana Šekspirova dela na deset svetskih jezika, ali minimalistički pristup od dve-tri replike po jedinici kao u Outliveu odavno je prevaziđen. Da bi stvar bila još gora, tih nekoliko replika često su „pozajmljene” iz repertoara odgovarajuće jedinice iz Starcrafta.

U svetle tačaka Outlivea moglo bi da se ubroji pre svega buđenje nostalgije pod čijim dejstvom ćete sigurno opet instalirati Starcraft. Tu je i smešna hardverska zahtevnost koja, u eri kada svaka nova igra zahtava upgrade mašine, predstavlja jedno od dva osveženja koja Outlive nudi. Drugo je odlično urađen sistem za istraživanje tehnologija i unapređivanje jedinica. Za razliku od većine igara gde počinjete od najjednostavnijih tehnologija i morate da kliknete na svako sledeće unapređenje, u Outliveu na početku dobijate spisak svih dodataka u igri, pa kada izaberete željeno unapređenje sve potrebne tehnologije se same izučavaju redom.

Ako ste možda tek od skora uplovili u svet kompjuterskih igara pa je baš Outlive, nekim čudom, prva real-time strategija koja vam je došla pod ruku, situacija nije tako loša. Jednostavan tutorijal, intuitivno unapređivanje i komande, kao i konstantno povećavanje stepena težine dobri su za početnike i sigurno će vas zainteresovati za modernije i bolje RTS naslove. Ako ste pak iskusni poznavalac ovog žanra, Outlive bi mogao i da vas naljuti. Još „davne” 1998. godine kada se pojavio Starcraft, izbirljivi igrači su se žalili na njegovu grafiku. Sa zastarelim izgledom i bez imalo šarma, Outlive stvarno nema šta da traži u 2001. godini!

Dragan KOSOVAC