Groznica koja ljubitelje najbržeg cirkusa na svetu hvata na početku svake sezone, redovno se prenosi i na ljubitelje kompjuterskih simulacija Formule 1 koji strpljivo čekaju da u prodavnicama vide novo izdanje svoje omiljene igre. Kada se u prodaji nađu, jedna pored druge, igre kao što su F1 2002 („Electronic Arts”) i Grand Prix 4 („Infogrames”), uzbuđenje dostiže tačku ključanja. Direktnije nego ikada ranije, najljući rivali među F1 simulacijama ukrštaju koplja, stavljajući igrače pred nimalo lak zadatak da se odluče za svog favorita, uz koga će proživljavati svu lepotu ovog sporta.

Lepu naviku da u svoje sportske simulacije zasniva na aktuelnim sezonama, „EA Sports” prenosi i na F1 2002, prvu F1 simulaciju sa timovima, vozačima, bolidima i stazama ovogodišnjeg Svetskog šampionata formule jedan. Druga važna osobina ovog programa je do sada neviđen stepen detaljnosti menija. Bezmalo pola sata potrebno je utrošiti na podešavanje svih parametara igre, koji ne obuhvataju samo uobičajene modifikacije grafičkog prikaza, kontrola, pravila i broja detalja, već i čitav niz „sitnih” podešavanja, posebno u vezi bolida (vidi niže). Takav sveobuhvatan pristup omogućava igraču da stekne osećaj potpune kontrole nad igrom, ali i manje iskusnim vozačima dopušta fino podešavanje težinskih parametara, čime se izbegava svaka frustracija tokom vožnje. Uz sve pomoćne opcije uključene (kočenje, skretanje, menjanje brzina, isključenje oštećenja, stabilnost, startovanje bez proklizavanja i drugo), mnogo toga se gubi, jer računar tada preuzima kontrolu do te mera da ćete se osećati potpuno isključenim iz igre. Pronaći zlatnu sredinu i prilagoditi pomoćne opcije sopstvenim mogućnostima nije uvek jednostavno, i zahteva nešto dodatnog vremena.

Posebnu pažnju treba obratiti na proces pripreme bolida i pregršt raznovrsnih opcija za podešavanje, koje nagoveštavaju vrhunski kvalitet fizičkog modela. Oni manje vični majstorijama mogu se odlučiti za uprošćen model modifikacije vozila, koji uključuje svega četiri parametra, dok će se oni koji uživaju u eksperimentisanju s performansama suočiti s naprednim sistemom podešavanja goriva, menjača, aerodinamike, pneumatika i drugih parametara koji imaju znatan uticak na ponašanje vozila na stazi. Jedna od inovacija koje donosi F1 2002 je i telemetrija, sistem ocene ukupnih performansi bolida tokom vožnje koji omogućava i separatnu analizu poboljšanja koje donose delovi ugrađeni pre trke. Na taj način moguće je oceniti uspešnost „zahvata” u radionici. Ako imate dovoljno strpljenja, možete podesiti sve šta vam padne na pamet, a to se odnosi i na AI protivničkih vozača. Podešavanje „pameti” suparnika, doduše, nije najrealističniji način prilagođavanja težine, ali je svakako od velike koristi, posebno tokom privikavanja. Poznatiji vozači (Schumacher, Barrichello, Villenueve, Coulthard i drugi) demonstriraće svoje puno umeće, ali će se i njima dešavati greške koje će ih koštati plasmana, tako da se ne morate plašiti nepogrešivosti kompjuterski vođenih protivnika, kao u mnogim drugim simulacijama. Tokom vožnje morate računati i sa neočekivanim kvarovima na kočnicama i motoru, što je još jedan element u prilog realizmu.

Režimi igre uključuju školu, test vožnju, pojedinačne trke, šampionat i multiplayer opciju. Trke se voze na sedamnaest staza koje su predstavljene do najsitnijih detalja i u potpunosti odgovaraju realnim lokacijama. Grafički kapaciteti igre su zadivljujući i oslobođeni svih većih bagova, a kao posebna poslastica ističu se sjajno simulirane vremenske (ne)prilike i objekti s velikim brojem poligona. Izvesne nelogičnosti primećuju se tokom sudara, kada se delići bolida čudno odbijaju, što ne treba shvatiti kao ozbiljnu zamerku. Ispravna je pretpostavka da je za pun kvalitet grafičkog prikaza neophodan snažan računar, rako da će vlasnici slabijih konfiguracija biti prinuđeni na neko kompromisno rešenje (sniženje rezolucije boja, na primer).

Kamera je odlična i uključuje nekoliko perspektiva, pri čemu se izdvajaju pogled iz kokpita i tzv. TV Roll Hoop, koji pruža najbolju preglednost. Sistem detekcije oštećenja je unapređen u odnosu na prošlu verziju i zahteva više pažnje i češće opravke u pit stopu (čak i lagano razbalansirane gume vremenom će otpasti i ostaviti vas van trke). Za pohvalu je i replay opcija s mogućnošću snimanja. Zvučni efekti su za nijansu slabiji, ali i dalje dovoljno uverljivi, uz poseban akcenat na bolju komunikaciju sa inženjercima u pit stopu. Kontrole su dobro balansirane, mada sam kontrolni sistem nije previše lak i zahteva vreme za prilagođavanje. Iako igranje preko tastature ne predstavlja problem (čini se da vozila bolje reaguju na komande nego lane), samo analogni kontroler s force feedback podrškom pružiće kompletan ugođaj, i tu ne treba praviti kompromise.

Autor Grand Prixa 4 Geoff Crammond, verovatno najveći guru simulacija vožnje, započeo je svoju plodnu programersku karijeru tokom ranih osamdesetih. U njegovom bogatom opusu, koji obuhvata naslove kao što su REVS (po nekim izvorima prva kompjuterska simulacija vožnje u istoriji), The Sentinal i Stunt Car Racer, najistaknutije mesto svakako zauzim Formula One Grand Prix, rodonačelnik najvećeg serijala F1 simulacija koji ove godine doživljava svoj četvrti nastavak. Nakon fenomenalne Trojke, koja je sebi izborila mesto među legendama kompjuterskih igara, Geoff je zasukao rukave i iz petnih žila zapeo da Grand Prix 4 pretvori u perjanicu novog talasa F1 simulacija. S navikom da gleda unazad i oslanja se na ranija izdanja, i uz konkurenciju koja više ne zna za milost, Crammond je sebi servirao zalogaj koga nije lako progutati.

Grand Prix 4 zasnovan je na prošlogodišnjoj postavci FIA šampionata, što je ujedno i prvi nedostatak u odnosu na F1 2002. Korisnički interfejs je zadržao funkcionalnost iz prethodne igre, pa je i većina ponuđenih opcija slična ranijim izdanjima, uz nekoliko dodataka kao što su detaljnije informacije o stazama, pregled učinka na stazi koji igraču omogućava bolji uvid u kvalitet svoje vožnje, dve nove pomoćne opcije (kontrola trakcije i olakšano startovanje bez proklizavanja). Režimi igre, izuzimajući novu Quicklaps opciju (pojedinačne trke na vreme, za više igrača), kao i težinske kategorije koje se odlikuju specifičnom kombinacijom opcija za asistenciju tokom vožnje i složenosti AI rutine, odgovaraju onima iz GP3. Multiplayer režim ni ovoga puta nije dobio Internet podršku.

Podešavanje kvaliteta grafike i ovde se ostvaruje automatski, putem opcije za kalibraciju, koja favorizuje brzinu animacije na uštrb kvaliteta prikaza. Naš je savet da postavljene parametre prepravite u korist kvaliteta grafike, jer ćete tako primetiti sve prednosti novog enginea, pre svega izuzetnu detaljnost prikaza i fotorelističnost koja prevazilazi sve konkurentske naslove. Odličan primer je pit stop, koji je prikazan bolje nego u bilo kojoj drugoj F1 simulaciji – grupa od dvadesetak mehaničara obletaće oko bolida kao pčele u košnici, a nakon svakog težeg udesa, nekoliko njih će priteći u pomoć da vas uguraju u boks –kao na „filmu”. Novinu u tehničkom delu predstavlja i puna podrška za EAX zvučne kartice, čime su obezbeđeni efekti vrhunskog kvaliteta: zvuk motora je, recimo, ubedljiviji od onog u F1 2002, a i ima više pozadinske „buke”.

Jedan od najvećih nedostataka prethodnog izdanja bila je kamera, odnosno mali broj različitih pogleda, što je ovde ispravljeno implementacijom nekoliko novih kamera (uključujući i sve popularniji pogled iz perspektive TV kamere), koje, međutim, nisu tako dobro uklopljene kao u slučaju F1 2002. Replay opcija, s druge strane, nadmašuje onu u F1 2002 i ne zaslužuje niti jednu reč kritike jer omogućava potpun pregled akcije iz deset različitih uglova, uz potpuno simulirane atmosferske prilike (kapi kiše na staklu kamere, na primer). Vizualizacija oštećenja je nešto bolja nego u F1 2002, pa sudari izgledaju spektakularno, posebno kada u njima učestvuje veći broj bolida. Još jedna prednost u odnosu na F1 2002 je bolji AI, zahvaljujući kome kompjuterski vođeni igrači osvajaju prostor mnogo preciznije i uz manje rizičnih poteza koji rezultuju udesima. Opcije za podešavanje vozila nisu toliko detaljne, ali postoje pomoćni alati koji igračima manje upućenim u mehaničarsku problematiku olakšavaju pripremu bolida za trku.

U nedostatke vredne pomena ubrajaju se problematična navigacija kroz menije, nešto lošiji osećaj brzine na slabijim mašinama (uslovljeno pokušajima da se održi pristojna brzina animacije) i nerealno visoka stabilnost bolida, čije je ponašanje isuviše predvidljivo. To je posledica zastarelog fizičkog modela, koji se, po svemu sudeći, još uvek u mnogome oslanja na onaj iz GP2 (objavljen 1996. godine).

Grand Prix 4 je najzreliji nastavak popularnog serijala i vizuelno jedna od najbogatijih simulacija uopšte. Sjajnom grafikom i izrazitom detaljnošću prikaza ova igra će privući mnoge ljubitelje simulacija, ali ne i one koji su očekivali evolutivni korak napred. U tom smislu, F1 2002 je daleko više napredovao, tako da će gospodin Crammond, ukoliko želi da svoj program održi u trci, ubuduće morati više da se potrudi i jednom za svagda raskrsti sa starim rešenjima.

Summa summarum, na strani F1 2002 nalaze se: savremeniji engine, bolji izbor i realizacija opcija za asistenciju tokom vožnje, različit dizajn kokpita za svaki tim, veći broj opcija za podešavanje svih parametara igre, bolji fizički model ponašanja bolida, podaci iz sezone 2002, škola za obuku početnika, veća dinamičnost, bolje modelirana vozila, kontrolni sistem koji je bolje prilagođen volanu, veća brzina animacija i još ponešto. Grand Prix 4 se odlikuje sveukupno boljom grafikom i vizuelnim efektima, zvukom, jačom AI rutinom (vozila na stazi se ponašaju nekako prirodnije), lakšom upotrebom tastature i drugim detaljima pomenutim u tekstu. Iako je naš glas na strani F1 2002, savetujemo da ne odbacujete olako GP4, već da sud donesete sami igrajući obe igre.

Gradimir JOKSIMOVIĆ