Na polju mikromenadžerskih ostvarenja suvereni vladar već godinama je The Settlers. Još u vremenu Amiga računara zabavljali smo se organizacijom života i stvaranjem finansijsko–vojne zajednice u virtuelnom selu iz snova. Moglo bi da se kaže kako ovaj žanr kompjuterskih igara, tokom svih tih godina, nije baš puno napredovao.

Junak novog nastavka „JoWooDovog” hita Cultures ponovo je mlađani Bjarni (od milošte Brane) koji je u košmarnom proviđenju video kako se kapije bogova zatvarju dok se on, sa još tri njemu potpuno nepoznata lika, bori protiv džinovske zmije. Potpuno zbunjem doživljenim, po savetu lokalnog druida, Brane okuplja družinu i kreće na jug u potragu za tri heroja koja je video u proviđenju.

Mikromenadžment, koji predstavlja esenciju ovog tipa igara, više je nego detaljno i studiozno odrađen. Studioznost odlazi dotle da običnom igraču veoma lako, već posle kraćeg perioda igranja, može da zasmeta komplikovanost upravljanja zajednicom. Da bi se pokrenuo i najosnovniji lanac ishrane (kao što je proizvodnja hleba recimo) potrebno je svisnuti od muke i nauke. Zanimanja koje možete da „dodelite” podanicima usko su vezana za posao koji su prethodno obavljali. Tako na primer, da biste zaposlili mlinara morate prvo farmeru da uzmete „hleb” iz usta i da ga „preobratite” u novo zanimanje (pošto već ima iskustva u radu sa pšenicom). Isto tako, da bi se uposlio pekar potrebno je istog onog mlinara sada „preobratiti” da obavlja novi zadatak, čime njegovo mesto ostaje upražnjeno pa se situacija od malo pre ponavlja. Ma koliko izgledalo logično da se neko ko je prvo radio na obradi zemlje i okopavanju pšenice na kraju nađe u ulozi pivara (postepenim napredovanjem preko mlinara i pekara), to igranje čini jako sporim. Čak ni pri trostrukom ubrzanju igre (što je maksimum) napredak se teško primećuje.

Slično kao u Digglesima ljudstvo ima svoje potrebe koje se ogledaju kroz potrebu za jelom, spavanjem, učenjem, religijom... Programeri su toliko daleko otišli da je parove čak moguće venčavati kako bi umornog radnika kod kuće uvek čekao ukusan ručak, prijatno društvo i udoban krevet. U slučaju da radnicima ne obezbedite krov na glavom oni će spavati na otvorenom, gde stignu, a hraniće se plodovima koje sami uberu u obližnjim voćnjacima. Samim tim postajaće sve nezadovoljniji i kvalitet rada će im opasti.

Grafički, Cultures 2 sa jedne strane predstavlja razočarenje dok sa druge nudi simpatičnu i „slatku” grafiku dopadljivu na prvi pogled. Nezgrapni 2D engine nikako ne može da se svrsta u state-of-the-art današnjih PC ostvarenja što ćete na svojoj koži i sami osetiti. To najbolje može da se iskusi pri višim rezolucijama (već od 1024 x 768 piksela) kada skrolovanje ekrana postaje neprijatno, a likovi i objekti suviše sitni. Zum i kontrazum opcija sadrži samo po jedan korak i dok upotrebom prve dobijate kockastu, nepreglednu i ružnjikavu grafiku, druga dovodi do značajnog usporavanja mašine pri skrolovanju ekrana, što ih zajedno čini gotovo neupotrebljivim. Pored toga, ne postoji ni mogućnost rotiranja mape (čak ni u osnovna četiri koraka) pa ćete u slučaju skučenog prostora podanike često morati da pronalazite preko posebnog menija, umesto direktno na ekranu. Naravno, to nije toliko strašno, ali je čudno što programeri nikako da odustanu od svojih starih 2D enginea i izmisle nešto novo. Ipak, grafika takva kakva jeste nije toliko loša. Monitor će šljaštati punim i odlično uklopljenim koloritom, a svojim dizajnom se ističu građevine i simpatični likovi. Pozadine su aktivne pa nije nikakvo čudo kada se krošnje drveća povijaju na vetru, voda na moru mreška, životinje protrče proplankom, ostanu tragovi prašine iza likova...

Zvučni efekti su dobri, mada je moglo da bude malo više glasovnih nahsinhronizacija kada ekranom defiluje suvi tekst koji objašnjava šta bi trebalo sledeće da se uradi.

Mikromenadžment će vas dovesti do ludila, ako ne i lomljenja tastature i miša. Ne sumnjamo da su programeri u najboljoj nameri želeli da stvari učine što realnijim i kompleksnijim, ali to je po našem mišljenju samo otežalo igranje i potpuno uništilo gameplay. Drugo, dizajneri su učinili veoma malo na vizualnom poboljšanju igre što Cultures 2, na prvi pogled, čini vrlo sličnim prethodnom delu. Robusna 2D grafika učiniće da igranje bude podjednako traljavo i na konfekcijskim i na skupim modelima grafičkih karti. Isto tako, nedostatak mogućnosti rotiranja terena u pojedinim situacijama može da napravi dosta problema (pogotovu ako ste navikli na slobodnu koju nude najmoderniji RTS naslovi), a ni od transparencije objekata nema ničega. Sa druge strane, lepo je što su se programeri dosetili da ubace elemente RTS igara pa sada svoje „stado” možete do mile volje da usmeravate „božjim” putem, grupišete u odrede (to se najviše oseti za vreme borbi)... Takođe, moramo priznati da igranje poseduje neki svoj šmek i ako se dovoljno udubite u tematiku lako bivate uvučni u centar zbivanja. Nakon instalacije, koja odnosi nešto malo manje od 480 MB, CD sa igrom nije potrebno zadržati u CD-ROM uređaju.

Vladimir PISODOROV