U industriji igara nije lako napraviti originalnu igru, koja bi istovremeno bila i dobra. Dizajneri pored kreativno-porođajnih napora, moraju da uzmu u obzir i „korporacijska odela” koje zanima jedino profit – a profit je najlakše ostvariti kopiranjem tuđeg koncepta. Real-time strategije se kao žanr posebno ističu pri ovoj neslavnoj tradiciji, gde je svetlost dana ugledalo brdo naslova genetski isuviše plitkih da dugo prežive u moru skoro identičnih igara. A onda se pojavio Homeworld. Neverovatna igra u skoro svakom pogledu, Homeworld je zasluženo doživeo ogroman uspeh. Bilo je stoga za očekivati da će „odela” podići obrve i tražiti od svojih potlačenih dizajnera da brzo naprave nešto slično. Međutim, iz ko zna kojih razloga, navala klonova se nije desila. Izuzimajući Imperium Galactica II, RTS je ostao pod atmosferskim pokrivačem, s obe noge čvrsto na zemlji.

Sada se najzad jedan izazivač stidljivo penje u ring – „Lemon Interactive” donosi Project Earth, prvi pravi Homeworld-klon. Poređenja između ova dva naslova su neizbežna, i mada izdavač na sav glas tvrdi kako je Project Earth posve originalna igra, sličnosti ipak ima mnogo.

Priča se odvija u dalekoj budućnosti, kada ljudska rasa počinje da prvim pionirskim koracima kolonizuje galaksiju. Prvo je pronađena Cognita, planeta slična Zemlji, u orbiti oko našeg zvezdanog suseda Alpha Centauri A. Mnogo godina kasnije, naučnici lociraju treću moguću „Zemlju” u konstelaciji Bika, i pripreme počinju za još jednu ekspediciju kroz hladna svemirska prostranstva. U tu svrhu koriste se ogromni svemirski brodovi zvani Bahamuti. Samo mali procenat individua u stanju je da upravlja ovim kolosima – to su takozvani Sundiveri, ljudi koji se konektuju direktno u nervni sistem broda. Igra počinje kad vi kao jedan od najtalentovanijih Sundivera u orbiti Zemlje vršite poslednje provere pred dugo putovanje u nepoznato. Zbunjujuća anomalija u obliku komete koja se pojavljuje niotkuda, prerasta u pretnju intergalaktičkog rata kada otkrivate flotilu agresivnih vanzemaljaca sakrivenu u njenom repu.

U Project Earthu postoje sveukupno tri rase, ljudska i dve vanzemaljske – Daemoni i Vitechy. Zaplet se odvija kroz dve odvojene kampanje, ljudsku i Daemonsku, koje zajedno kroje kohezivnu priču. Do prvog sukoba dolazi sa Daemonima, ali stvar se kasnije dodatno komplikuje kad na scenu stupaju tehnološki superiorni, rasistički-nastrojeni Vitechy.

Pre no što se uputite u dubine galaksije preporučljivo je preći opširnu tutorijal misiju. Tu se prvi put srećete sa upravljačkim interfejsom, kao i sa grafičkim engineom Project Eartha. Prvi će vas neko vreme držati u stanju izvesne zbunjenosti, a drugi odmah bombardovati šarenim nebulama i zvezdanim rojevima. Svemirski RTS-ovi su prilično kompleksne igre u smislu upravljanja u 3D prostoru, i stoga dobar deo njihove dopadljivosti zavisi od pristupačnosti interfejsa. Što se Project Eartha tiče, u odnosu na Homeworld dozvoljava daleko više slobode pri upravljanju kamerom, i na trenutke asocira na FPS metode: na primer, moguće je izvesti sasvim solidan circle-strafe. S druge strane, međutim, ova povećana sloboda znači i prilično otežano snalaženje u prostoru. Na svu sreću, u slučaju da se izgubite među asteroidima, razne prečice s tastature su tu da priskoče u pomoć i u trenu vrate pogled kamere na relevantna zbivanja. Project Earth podržava single-screen interfejs, što je za pohvalu – nema onog skakutanja između zvezdane mape i upravljačkog pogleda kao u Homeworldu.

Vizuelno, Project Earth je pravi „tour de force” – to jest, ako imate hardver da igru pokrenete u svom njenom sjaju. Grafički engine koristi LOD (Level of Detail) princip, što znači da igra analizira mogućnosti vaše mašine i pokreće se u najboljem mogućem izdanju sa konstantnim framerateom. U najgorem slučaju, Project Earth izgleda kao donekle unapređeni Homeworld. U najboljem, igra crpi svu modernu magiju iz vašeg GeForce 3 da prikaže vibrantne svemirske krajolike, sexy particle-eksplozije i masu fino dizajniranih i animiranih svemirskih brodova, od najmanjih boraca do oklopljenih grdosija.

Što se zvuka tiče sve je profesionalno odrađeno, i doprinosi SF atmosferi. Muzika je blage tehno orijentacije i dinamično se menja u odnosu na situaciju. Glasovi glavnih likova su osrednji i ometaju užitak, ali žena, vaš saborac, posebno nervira svojim forsiranim sarkazmom.

Veštačka inteligencija je neujednačena – u momentima briljantnosti, vaši borci automatski zauzimaju najprikladniju borbenu formaciju, ali isto tako često, dokono sede brojeći zvezde dok neprijatelji satiru vaš matični brod samo koji kilometar niže. Inercija i masa objekata uračunate su u kretanje jedinica, mada je to gotovo neprimetno. Na individualnost vaših jedinica dodatno utičete izborom između dve opcije pri istraživanju novih tehnologija, a odluku ponekad nije lako doneti.

Hteli to „Lemon Interactive” da priznaju ili ne, sve se svodi na jedno jedino banalno pitanje – da li je Planet Earth bolji od Homeworlda? Razlike su u finesama. Prošlo je već podosta otkad je Homeworld hrabro utro nove RTS puteve i svakako je lepo videti da još neko kroči ovim (još uvek) egzotičnim stazama.

Đorđe NAGULOV