Inspiraciju za dobru igru moguće je naći na više mesta – ponekad u dalekoj budućnosti, ponekad se krije u alternativnim univerzumima gde postoje jednorozi, a često je i u davnoj prošlosti. Istorija čovečanstva predstavlja neverovatno bogatu tapiseriju epova i avantura, uspona i padova. Stoga mnogi dizajneri crpu ovu urođenu slojevitost da bi svojim delima udahnuli dubinu.

Preko izdavača „Strategy First”, developer „Slitherine Software” koji se u žanru istorijskih strategija već okušao napravivši sasvim solidan Cossacks – European Wars, još jednom poseže u krvavu ljudsku prošlost. Svojom najnovijom poteznom strategijom Legion, „Slitherine Software” nas vodi u mračno doba pre ekspanzije Rimskog carstva. Legion pokušava da nam dočara haotičnost ovog perioda, sa mnogobrojnim političkim i vojnim previranjima gde su se ratovi lako zapodevali a kratkotrajni savezi još lakše kršili.

Igra se odvija kroz četiri odvojene kampanje koje pokrivaju različite vremenske periode i geografska područja – tu je Cezarov pohod na Gale, Klaudijevo osvajanje engleskog ostrvlja, unifikacija Italije, i flavijski pokušaj osvajanja Škotske i Severne Engleske. Legion baca težište na Rimljane, ali ako vašem stasu toga i kožne sandale baš ne pristaju, svaku kampanju moguće je igrati kao jednu od više autentičnih frakcija koje su učestvovale u konfliktima tog vremena. Pored Rimljana, zastupljeni su na primer Kelti, Grci, Germani, kao i razna plemena čiji je cilj bio da prežive u okršajima velikih.

Igra je podeljena na dve različite celine: razvitak gradova i upravljanje resursima s jedne strane, i taktička strana, gde se odvijaju borbe u realnom vremenu. Ovako gledano, Legion je zapravo mešavina Heroesa III i Shoguna, s bitnom razlikom što je daleko površniji. Pored kampanja Legion nudi i Tutorial scenario koji jedva opravdava svoje ime. Jednostavno bivate bačeni na četvrtastu mapu sa omanjom armijom, jednim gradom pod vašom komandom, i još tri protivnika ekspanzionističkih tendencija. Ovaj scenario je kao neki „sandbox mode”, gde možete eksperimentisati sa raznim opcijama dok ne naučite da koristite interfejs.

Na svu (ne)sreću, Legion je prilično plitka igra i otkrivanje svih njenih mogućnosti niti će trajati dugo, niti će vas posebno angažovati. Potez u igri traje jednu sezonu, odnosno tri meseca. Resursi koje je potrebno sakupljati su hrana, drvo i metal. Retko kada će jedan grad biti u mogućnosti da proizvodi sva tri resursa, ali se oni zato svi automatski stavljaju na jednu centralnu „gomilu”. Sa dobivenim novcem možete graditi nove građevine koje pospešuju proizvodnju i povećavaju populaciju, kao i regrutovati vojnike. Međutim, broj ponuđenih zgrada i jedinica je mali, a uz to tehnološko drvo praktično i ne postoji – iz misije u misiju gradite jedne te iste objekte, bez mogućnosti istraživanja različitih tehnologija koje bi više pristajale vašem stilu igranja. Izgradnja objekta obično traje godinu ili više dana, a svaki objekat ide u već određeni slot na mapi naseobine, tako da je i veličina gradova ograničena.

Kada se dve protivničke armije sretnu, igra se prebacuje na taktički ekran, gde pre početka borbe morate vašim jedinicama da zadate neku formaciju od nekoliko ponuđenih, i osnovna pravila kretanja, tipa „block formation, rapid advance”. Na ovaj način možete urediti da vaši konjanici jurišaju prvi, za njima polako napreduju pešaci, a da strelci iz zadnjih redova pružaju podršku. Kada bitka jednom počne, nemate nikakve kontrole nad njenim tokom sve što možete da učinite jeste da vatreno bodrite vaše malene podanike i nadate se najboljem. Ova neobična odluka ima i dobre i loše strane: čini ionako površnu igru još jednostavnijom, ali zato verno prenosi osećaj haotičnosti i stvaran nedostatak uticaja tadašnjih komandira. Borbe su često masivnog karaktera, sa stotinama jedinica na obe strane. Ipak, ne traju dugo, i već posle minut-dva hrpe mrtvih tela pokrivaju teren dok preživeli beže glavom bez obzira.

AI u igri se ponaša prilično dobro – ako vaša moćna armija zaplaši neprijatelja, pokušaće da sklopi savez sa vama. U toku bitke jedinice se većinom ponašaju razumno, mada se ponekad bez razloga određeni broj vojnika uspaniči i krene da beži iako bi zajedno izvojevali pobedu.

Grafika na strateškoj mapi je rudimentarna i zastarela. Drveće, planine i ostali elementi topografije prikazani su ispod današnjih standarda. Teren na kojem se odvijaju borbe je nešto šareniji, dok su vojnici prikazani jednostavnim sprajtovima, donekle nalik Kozacima. Zvukovi u igri su jednolični i monotoni, ali je zato muzika dosta atmosferična. Jedan detalj vredan hvale: u zavisnosti od izabrane nacije, armije se javljaju na raport autentičnim jezikom – eto praktične upotrebe svih onih časova latinskog iz srednje škole.

Uprkos površnom iskustvu, Legion je ipak u stanju da proizvede onu dobro poznatu „samo još jedan potez” zavisnost i prikuje vas za monitor. Čak i ako neko progura kroz sve single-player scenarije, otkriće da u ovoj igri nema ni skirmish ni multiplayer opcija, što je veliki propust. Prosto je nejasno zašto su dizajneri ovaj naslov toliko destilovali – krajnji produkt jeste igra koja kao da je pravljena od strane amatera, lišena skoro svih elemenata koji tradicionalno čine igranje poteznih strategija prijatnim iskustvom. Legion je lako svarljivo ostvarenje, ali ga nema dovoljno da zadovolji izbirljivu publiku.

Đorđe NAGULOV