Danas se malo ko seća softverske tvrtke po imenu „Interactive Magic”. Igrali su nekoliko leta, zasipajući tržište igara za PC salvama loših i prosečnih naslova, izrazito potencirajući kvantitet na uštrb kvaliteta. Onda ih je iznenada pojeo mrak. Upali su u najstrašniji finansijski čabar iz koga nije bilo izlaza, čak ni po cenu rasprodaje franšiza i otpuštanja personala.

Sadašnja poslovna politika „Strategy Firsta” izuzetno podseća na već viđenu reku bez povratka. Ovaj relativno mladi brend je za kratko vreme stekao renome izdavača koji publikuje sve što mu padne šaka, izdaje tovare igara supersumnjivog kvaliteta i služi kao poslednje utočište za neshvaćene umetnike. Odsustvo megahitova, uz svega nekoliko naslova koji mogu da prođu sigurno neće uspešno zatvoriti finansijsku konstrukciju 2003. godine.

Nexagon: Deathmatch spada u mali procenat njihove ponude koji još i vredi nekakvih para. Igra sa nesumnjivim potencijalom, delimično ukopana odsustvom finalnog poliranja spada u onaj tip igara kojima je falilo još dva meseca rada da za sticanje statusa vrlo dobrog naslova. U ovakvom izdanju, prefiks „vrlo” će morati da otpadne.

Relativno bliska budućnost će, sudeći po autorima Nexagona doneti sveopšte blagostanje. U futurističkoj dembeliji, u kojoj niko nije gladan i bez posla javlja je problem opšte dosade inertnog čovečanstva. Rešenje je nađeno u revitalizaciji starorimskih gladijatorskih borbi, upakovanih u specifični milje 25. stoleća. Ideja je da se timovima osuđenih kriminalaca da prilika za bespoštednu borbu u areni, zarad zabave masa, individualne promocije i oprosta grehova. Tako je rođen Nexagon: Deathmatch, ultimativno surovi TV šou sa direktnim prenosom neumoljivog nasilja.

U osnovi, igra predstavlja atipičnu squad-based real-time strategiju koja kombinuje akciju sa nekoliko menadžerskih elemenata i malom dozom tzv „base bulidinga”. Na početku možete birati između četiri ponuđene rase (Tekhan, Strunar, Grandros i Olfrum), od kojih svaka ima relativno specifične jedinice i drugačiju borbenu doktrinu. Same bitke odvijaju se u arenama različitog profila, brementitim veštačkim preprekama, potencijalnim bonusima i objektima koje možete iskoristiti za napad ili odbranu. Svaka od dve strane u trenutnom meču poseduje bazu (tzv. „Sanctum”), u okviru koje se nalazi Nexus, lebdeća kugla čije uništenje podrazumeva poraz. Primarni zadatak vašeg i protivničkog šestočlanog tima jeste pobeda, koju možete ostvariti na jedan od tri načina: uništenjem oponentskog nexusa, likvidiranjem protivničkih vojnika ili skupljanjem većeg broja poena kroz tri petominutne runde. Poene dobijate kontrolisanjem određenih lokacija (bilbordi) i onesposobljavanjem protivnika.

Thrallovi, odnosno jedinice svake zaraćene strane dolaze u četiri tipa: „moles”, „drones”, „golems” i „brains”. Prvi su univerzalni i najjeftiniji borci sposobni za daljinsku i blisku borbu; drugi su specijalisti za melee i poseduju sposobnost da preskaču prepreke, treći su teškaši sa najjačim oružjem, najsporiji, najskuplji i najubitačniji... Thrallovi svake rase imaju unikatne sposobnosti iako dele istu strukturnu klasu: Grandrosov golem, na primer, poseduje zrak plazme koji prolazi kroz više protivnika, dok je Strunarova verzija opremljena topom koji daje tzv. „splash” damage (oštećuje protivnike u određenom radijusu). Menadžment thrallova pre bitaka podrazumeva kupovinu modela po želji i smeštanje istih u pool iz koga ćete za svaku bitku izdvojiti šest. Vaša vojska, uspešnim kompletiranjem misija stiče iskustvene poene i specijalne sposobnosti, tako da su veterani iz nekoliko bitaka mnogo ubitačniji od početnika. Isto tako skupljaju i oštećenja: nekoliko uzastopnih nokauta u toku borbe sigurno će thrallu podići „wound” status za poen ili dva, što dovodi do pada sposobnosti istog i povečava šansu da umesto nokauta jednostavno pogine. Nabudžene veterane zato morate čuvati i ostaviti na klupi meč ili dva, a u vatru ubaciti guštere za popunjavanje broja.

Ovaj divni koncept delimično (do potpuno) unakazuje nekoliko banalnih elemenata: užasni pathfinding jedinica i još gori AI! Veliki broj mapa predstavlja svojevrsni lavirint, koji, iako sastavljen od delova koji se mogu uništiti, često podrazumeva nepremostivu prepreku za vašu vojsku: nalaziće potpuno zaobilazne rute do mesta na koje ste im naredili da odu, zaglavljivaće se u prolazima, stajaće u mestu dok ih protivnici polivaju sa svih strana... Prijateljska vatra je još gora stvar, a golemi koji pucaju preko i u glave vaših specijalista za blisku borbu podrazumevaju jako zamorni mikromenadžment, pauziranje igre svake dve sekunde, zadavanje istog naređenja po stoti put i nadanje da će plan proraditi makar i delimično. Možda najgori segment igre jeste nemogućnost pravog snimanja pozicije. Vaše eventualne greške će vas pratiti od početka, a svaki izgubljeni vetran će vam nedostajati u daljem toku kampanje. Isto tako, nekoliko uzastopnih poraza na sredini ili pri kraju znači kreiranje novog karaktera i pokušaj kompletiranja kampanje iz početka (izgubili ste par thrallova, nemate novca za nove, a preostali gušteri nemaju nikakve šanse u sledećem meču...).

Miodrag KUZMANOVIĆ